Ko su istraživači 5. Noći istraživača?

Noć istraživača je manifestacija koja se u Srbiji održava petu godinu zaredom, kao deo evropskog projekta Horizont 2020. Ima za cilj da afirmiše nauku i istraživače, i podstakne mlade na istraživačko-naučnu karijeru, a biće održana u petak 26. septembra širom Beograda.

Tokom ove večeri, od 17 do 23 časa, naučnici i istraživači iz najrazličitijih oblasti sa specijalno pripremljenim programima čekaće posetioce na Trgu Republike, u bivšoj robnoj kući Nama, duž cele Knez Mihailove ulice, u dvorištu Rektorata, u Studentskom parku, Pedagoškom muzeju, Galeriji fresaka, Naučnom autobusu na relaciji Studentski trg – Slavija – Studentsk itrg, ali i u UŠĆE šoping centru.

dr Zorana Kurbalija NovicicU realizaciji Noći istraživača učestvovaće oko trista fantastičnih istraživača. Baš tim rečima svoje kolege opisuje dr Zorana Kurbalija Novičić sa Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ Univerziteta u Beogradu: „Fantastični su jer pokušavaju da teške, komplikovane i nerazumljive naučne činjenice i rezultate približe svima!“

Ona će se ove godine sa svim znatiželjnicima družiti u reciklažnom kvartu u dvorištu Rektorata Univerziteta u Beogradu. „Pokušaćemo da od otpada koji posetioci donesu napravimo nešto što možemo iznova koristiti“, otkriva Zorana. „Svesna sam da jedna noć neće navesti ljude da promene navike, ali želimo da najmlađima pokažemo da postoje alternative i da ima nas koji radimo na tome da ta alternativa postane mejnstrim.“

Svoj posao opisuje kao „uzbudljivu rabotu“, „boljku“ i život na ivici između belog mantila i terenskih cipela. U slobodno vreme terenske cipele menja onim pogodnijim za trčanje i sprema se da uskoro istrči svoj prvi polumaraton.

dr Milos JovanovicIzaći sa naukom i uhvatiti se u koštac sa enigmama koje su uvek tu, pored nas, a nismo svesni njihovog postojanja, razlog je koji jednostavno mami sve nas da se družimo i delimo sa vama nesebično trenutke iz laboratorije“, tvrdi dr vet. med. Miloš Jovanović, jedan od zvezda-istraživača ovogodišnje manifestacije.

Kao mali sanjao je da postane veterinar u odgajalištu laboratorijskih životinja, i gle čuda, san mu se ostvario.

Čujte, stvar je prosta – jednostavno sam želeo da doprinesem makar delićem svog rada u pronalaženju leka za bar jednu bolest koja odnosi veliki broj života.

Ovaj specijalista genetike sa Biološkog fakulteta oduševljeno je prihvatio poziv da učestvuje u Sastancima na brzaka koji će se održati u kafeu Buha mali bar.

„Zar je moguće da ćete ostati kod kuće uz ponovnu reprizu već napamet poznate serije i propustiti priliku da pogledate iza kulisa velikih laboratorija i da pitate bilo koga od nas sve što vas zanima, a niste imali koga da pitate“, poručuje Miloš.

Andjelka Vucetic DragovicBiohemičarka Anđelka Vučetić Dragović poziva sve posetioce Noći istraživača da dođu i saznaju na koji način se nauka i znanje upotrebljavaju u borbi protiv kriminala. Njeno iskustvo iz Nacionalnog kriminalističko- tehničkog centra MUP-a Republike Srbije podeliće sa svima koji dođu na Sastanke na brzaka.

„Smatram da je važno mladim ljudima pokazati koliko nauka može biti interesantna i koliko mogućnosti nudi. Takođe se nadam da mnogima možemo pomoći da se opredele i izaberu svoje buduće profesije. Sigurno ćemo se svi lepo zabaviti i saznati mnogo novih i interesantnih stvari“, kaže Anđelka.

Ova nesuđena balerina, koja i danas rekreativno uđe u baletanke tvrdi, iako svoju karijeru ne vidi kao istraživačku, da se u njenom poslu krije mnogo istraživačkih i naučnih elemenata: „Koliko god da se osvrnete na primenu nauke, bez istraživačkog dela ne možete, jer na taj način doprinosite napretku oblasti kojom se bavite, kao što je u mom slučaju DNK analiza u forenzičke svrhe.“

dr Vladimir JovanovicDr Vladimir Jovanović, iz Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“, jedan je od naučnika koji će ove Noći istraživača dozvoliti posetiocima da na jedinstven način zađu u privatni život istraživača u okviru neobične postavke u Francuskom institutu. Na istom mestu posetioce čekaju i drevne društvene igre.

Oni koji nas posete, moći će da nauče nešto o drevnim društvenim igrama, poputo goa i mankale: odakle su, ko ih je igrao, ko ih danas igra, koliki značaj imaju igre za kreativno mišljenje ali i za svakodnevni život čoveka…“, objašnjava Vladimir.

Razigranost, ili bolje rečeno radoznalost, kaže on, „krivi“ su za to što se našao u istraživačkim vodama: „Tu je i bezbroj pitanja na koja sam pokušavao da saznam odgovor. Moram da polu-razočarano priznam, broj pitanja se ne smanjuje sa sve dužim stažom u istraživačkoj karijeri – naprotiv, pitanja je sve više. Ali to je ono što volim i to što me gura napred jeste saznaj, otkrij, reši problem/zagonetku!“

dr Tanja AdnađevićDr Tanja Adnađević, sa Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“, kao moto za učešće u Noći istraživača navodi citat čika Jove Zmaja: „Nije znanje znanje znati, već je znanje znanje dati.

„Neverovatan je osećaj kada kod učenika, dok mu nešto objašnjavaš, vidiš kako mu se razjašnjava sve ono što je prethodnih godina u školi učio i mislio da nema veze jedno sa drugim. Upravo je to i jedan od razloga zašto treba posetiti Noć istraživača“, tvrdi ona.

Tanja ove godine vodite sve zainteresovane u Veliku naučnu avanturu, a dopustiće im da zavire i u nesvakidašnju laboratoriju ili se otisnu u Lov na blago. Stav da se neko ne može baviti naukom osim ako to zaista ne voli, nosi iz svojih najranijih dana i porodičnog okruženja.

„Sećam se jedne nedelje, pre dvadeset godina, kada su objavili u svim vestima da je napravljena prva svinja sa ljudskim srcem. Za nedeljnim ručkom sam izjavila da je to bezveze i da ću ja napraviti kokošku jer je veći izazov „strpati“ ljudsko srce u nju. Vremenom sam uplovila u druge genetičke vode, ali podjednako zanimljive i bitne“, dodaje kroz osmeh. Kroz isti osmeh na pitanje čime voli da ispuni slobodno vreme odgovara pitanjem: „Koje slobodno vreme?“

dr Ivana GrubisaPravo iz Kliničko-bolničkog centra Zvezdara na Noć istraživača stiže dr Ivana Grubiša, taman na vreme za Sastanke na brzaka. Njena prva asocijacija na ovakva druženja jeste pesma „Love is in the air“.

Učesnici su u mogućnosti da ljubav prema svom poslu prenesu na zabavan i popularan način i da pokažu posetiocima šta se iz te ljubavi rađa. Njima se nudi da budu deo magije: doći, videti, čuti, zaljubiti se“, poručuje ona.

Svog prvog susreta sa biologijom i danas se jasno seća: „Kada sam prvi put pročitala definiciju ćelije znala sam da je to to, da želim da budem biolog. Rečenica, Još se ne zna mehanizam nastanka jednojajčanih blizanaca, ali molekularna biologija intenzivno radi na rešenju problema, odredila je da to bude baš molekularna biologija i fiziologija.“

Koordinatori 5. beogradske Noći istraživača su Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo Univerziteta u Beogradu i Festival nauke Beograd, a partneri Institut za biološka istraživanjaSiniša Stanković“ Univerziteta u Beogradu, Fakultet za fizičku hemiju Univerziteta u Beogradu, Matematički fakultet Univerziteta u Beogradu i Institut Mihajlo Pupin.

Vidimo se 26. septembra – Istražimo noć!

Nocistrazivaca.rs

Facebook.com/nocistrazivaca

[ratings]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *