Jedna obična analiza FPN-ovca dogovora Ministarstva i SKONUS-a

1) Prvi i osnovni zahtev studenata pre protesta bio je 6 ispitnih rokova.

Dajem sebi za pravo pošto studiram međunarodne odnose da konstatujem da kad god se pregovara, prvi zahtev na listi zahteva je uvek najčvršći. Temelj svega. Prvi zahtev da bude 6 ispitnih rokova, kako piše u saopštenju nije ispunjen. Nije nađen ni kompromis, na primer da bude 5 ispitnih rokova, ali da student ima pravo da jedan ispit polaže 2 puta u jednom roku. Tu je Ministarstvo pobedilo, a studenti odnosno predstavnici SKONUS-a izgubili. I to treba jasno i glasno reći. Bez ustezanja. Na nekim fakultetima verujem da će biti kršenja Zakona i da će biti više “dodatnih ispitnih rokova”. Ali na FPN-u toga neće biti. Biće ih 5. I zašto je jedan FPN-ovac u lošijoj poziciji od nekog studenta Medicine ili nekog tehničkog fakulteta? O kojoj jednakosti pričamo, koju garantuje Ustav, kada će studenti samo na BU imati različiti broj rokova na svakom fakultetu? O kakvom uspehu mi pričamo? Uspeh bi bio da je izboreno npr. 5 rokova i obaveza uprave fakulteta da daju studentima najmanje još 1 vanredni rok.

2) Drugi zahtev ticao se produžene godine.

U ovome što stoji na sajtu Ministarstva prosvete koristi se reč “opravdano” kako bi se naglasilo da Ministarstvo podržava zahtev studenata za produženom godinom. OK. I dekan FPN-a smatra da je zahtev studenata FPN-a za sufinansiranjem opravdan. Ali para nema. I veliki broj država u svetu smatra da je nepriznavanje Kosova* od strane Srbije opravdano. Ali ne može da utiče na to da ostale države ne priznaju Kosovo*. Napomenuo sam da nisam pravnik, ali ono što još više zbunjuje jeste što u tački 2. ne piše koji će pravni instrumenti biti korišćeni kako bi se tačka 2 realizovala. Da li su to odluke, preporuke, zaključci ? To su sve niži pravni akti od Zakona u kome jasno piše da student u V godini studiranja ne može biti na budžetu i da ne može imati pravo na budžet. Ko će naterati Studentske centre da poštuju neki podzakonski akt (ako ga uopšte bude) i da krše Zakon koji je u tački 2 zahteva potpuno jasan. Šta bi bila pobeda? Pobeda bi bila da je u tački 2 jasno naznačeno da studenti ne mogu da plaćaju ispite koje su već odslušali i da će Ministarstvo naložiti da samofinansirajući studenti isključivo V godine studija imaju pravo na dom i menzu. Ovako korišćenje reči “opravdano” bez ikakve naznake pravnog instrumenta je vrlo sumnjivo.

3) Treći zahtev ticao se studenata koji su upisani 2006. godine.

Ministarstvo ni ovde nije ništa rešilo na korist studenata, već je samo produžilo agoniju ovim studentima. Ovo pitanje rešavaće se fakulteti samostalno, i opet ćemo imati različite situacije od fakulteta do fakulteta. Negde će moći da se studiranje nastavi, negde ne. Prvi put u dogovoru se spominje u trećoj tački pravni instrument koji će biti korišćen – preporuka. Preporuka je neobavezan akt koji ne mora da bude ispunjen (pogotovu ukoliko se složi 31 fakultet (svi) BU-a) i koji ne nalaže obavezno delanje i sankcije koje slede za neispunjenje takvog delanja. Tačka.

4) Četvrti zahtev ticao se troškova koje studenti plaćaju matičnim fakultetima.

Ovo je inače jedini pozitivni segment ovog dogovora. Mada, i to može biti veoma relativno. Zašto? Zato što nije jasno formulisan. Ne kaže se koji su zakoni u pitanju, koji članovi po kojima fakulteti ne smeju da naplaćuju prijave ispita i sve ostale budalaštine koje naplaćuju. Govori se o pravnom tumačenju ali se ne govori o kom Zakonu je reč. Dalje, kako će Ministarstvo naterati fakultete da poštuju ovu odluku? Zamislite situaciju na FPN-u: uđeš kod Miće u skriptarnicu i saznaš da prijava ispita (onaj papir) umesto 20 košta 650 dinara i da se svaki ispit prijavljuje na posebnom papiru. Ili situaciju po kojoj profesor dođe nervozan na ispit jer ima manje prihode i obori 90% studenata. I koje je tu rešenje? Lepo je što se neko setio da rešava ovaj problem, nadam se da će ovo u kasnijim dogovorima biti precizirano i rešeno mnogo bolje nego što je to u ovom dogovoru rešeno.

Opšte zamerke:

  • Nema nigde rokova za sprovođenje dogovorenih stavki
  • Nema nigde jasnog pravnog instrumenta kojim će dogovorene stavke biti sprovedene.
  • Nema rešenja za pojedinačne fakultete koji protestuju ( Filozofi, FPN…)
  • Nema pomena sufinansiranja, da li to znači da će 250 studenata FPN-a koji imaju od 48-60 ESPB morati da plate punu školarinu?
  • Zašto u izradu novog zakona ne uključiti i lokalne studentske parlamente a ne samo “vrhovna” studenska tela.

Zaključak:

Ovu analizu je radio jedan FPN-ovac koji je za 4. godine studija imao svega 6 pravnih predmeta. I kao što vidite dogovor može da se tumači kako kome odgovora. A zamislite tek koje sve nedostatke i “rupe” u ovom dogovoru može da pronađe jedan diplomirani pravnik, sekretar nekog od fakulteta? Mislite o tome!

A SKONUS je sinoć izdao autentično tumačenje Sporazuma. Ministarstvo se nije oglasilo ni da potvrdi ni da demantuje to saopštenje. Budući da su tvorci saopštenja o dogovoru Ministarstvo i SKONUS, jedino oni mogu ZAJEDNIČKI izdati autentično tumačenje. U diplomatiji je, a i u životu, uvek za dogovor potrebno dvoje.

Jedan student FPN-a

Izvor fotografije: prijemniispiti.com

[ratings]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *