Lepota kao degradirajući faktor

Lepota je u očima posmatrača. Ili smo tako mislili. Postavlja se pitanje ko je taj posmatrač kada je reč o brojnim manifestacijama na kojima se devojčice, devojke i žene takmiče u kategoriji koja je najlepša. Ovakav tip dešavanja organizuje se na svetskom nivou, bira se Mis sveta. Svaka država bira najlepšu koju šalje na veće takmičenje. Dobar plasman je, razume se, veliki uspeh za tu zemlju. Uspeh? Kako smo, tj. da li smo suštinski doprineli razvoju te zemlje da bismo dobar plasman na izboru za Mis sveta nazvali uspehom?

Lepota kao degradirajući faktor

Lepota u svojoj definiciji označava savršenstvo sklada, simetriju delova. Ipak, ideal lepote se razlikuje od kulture do kulture i menja se vremenom, stoga je teško govoriti o objektivnoj lepoti. Zato se neretko dešava da kada najlepša devojka sveta bude izabrana, mnogi sa prekorima komentarišu kako je postojala lepša, kako su sudije slepe ili podmićivane i kako je takmičenje namešteno. U Antičkoj Grčkoj se lepota definisala kao duhovna stvar. Plotin je govorio da se lepota vidi unutrašnjim okom koje počinje gledati kada se spoljašnje zaklopi. Izvor lepote je lepa duša. Šta nam znači titula najlepše? Da li te devojke zaista misle da su najlepše na svetu?  Uostalom, zašto samo žene? Objektifikacija žena jedan je od ključnih problema sa kojim se susrećemo u 21. veku. Ovakvim manifestacijama daje se za pravo svetu da žene posmatra kao objekte, lutke i ljušture očišćene od unutrašnjih svojstava. Najveći paradoks je to što žene same pristaju na to, dobrovoljno ili jakim uticajem poznanika.

Ovakve manifestacije oličenje su degradacije ženskog roda. Žena se svodi na jednu karakteristiku. Lepota, pak, nije nešto što biramo. Ljudi se rađaju sa fizičkim izgledom koji je zavisi od brojnih faktora, a opet ne i od nas samih, kao npr. genetike. Nismo zahvaljujući sopstvenom radu, trudu i ulaganjima lepi (osim ako se naš trud svodi na ulaganje u plastične operacije i uklanjanja nečega što smatramo nedostatacima, ali to nije tema). Žena pri ovakvom takmičenju može biti kritikovana zbog veličine struka, dužine nogu, oblika očiju i usana, bujnosti kose i tretira se kao lutka koju treba popraviti i našminkati. Javnosti se daje za pravo da otvoreno komentariše, kritikuje i daje sugestije o njenom telu i time ulazi u nešto što je njena duboka privatnost i samo njena stvar. Devojke koje učestvuju u takmičenju okarakterisane su kao nemisleće i praznoglave. Ipak, žene su ljudska bića koja kao takva nemaju jednu dimenziju, te se ne smeju tretirati kao objekti.

Lepota

Ovim povodom i sa parolama ,,Let’s judge ourselves as people”, ,,Women are people too”, ,,Can make-up cover the wounds of our oppression?”, ,,All women are beautiful” održani su brojni protesti širom sveta kojima se ukazuje na degradirajuće svojstvo takmičenja lepote. Tako je 1968. u Americi održan veliki protest na kojima je oko 400 feministkinja, zalagajući se za oslobađanje žena i zaštitu njihovih prava i sloboda, ušlo u halu gde se održavalo takmičenje za izbor Mis Amerike i tamo spaljivale i u kantu za đubre bacale simbolične ženske proizvode (lažne trepavice, korsete, štikle, sprejeve za kosu). Ove predmete nazivale su instrumentima mučenja žena i pratećim stvarima onoga što su smatrale da povećava ženstvenost. Takmičenje je opisivano kao način da se žene ugnjetavaju. Ovo je bila borba protiv etiketiranja, javnog služenja i eksploatacije.

Ovo je problem sa kojim se suočava svet. Površan svet sa površnim ljudima. Sve dok žene prihvataju da budu karakterisane kao kalupi, kao predmeti svetske zabave i dok ne ustanu protiv ovakve mizoginije, ne može se očekivati da se svest sveta izmeni.

[ratings]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *