Blokada kao način komunikacije sa upravom

Tok protesta i blokade Filozofskog fakulteta u Beogradu

U toku avgustovskog i septembarskog roka, koji predstavljaju poslednje regularne rokove na Filozofskom fakultetu, uprava je naprasno donela nekoliko odluka koje povećavaju troškove studija svim studentima i komplikuju mogućnost planiranja studija mnogim studentima. Na te odluke se nadovezalo “otkriće” anonimnog studenta koji je oblepio oglasne table plakatom u kome obaveštava da je po zakonu produžena peta godina na budžetu istekla. Nekoliko dana kasnije, 19. septembra dvoje studenata su samostalno pokrenuli inicijativu za studentski sastanak koji bi se bavio novom odlukom uprave a naplaćuje prijavu svakog boda preko šezdeset, nezavisno od statusa studenta, kao i da ograniči maksimalan broj prijavljenih bodova na 70.

Na prvom sastanku, u ponedeljak, 22. septembra, okupilo se oko 100 studenata. Tema sastanka se ubrzo u toku diskusije proširila na izlistavanje drugih probelma sa kojima, i taj sastanak se završio odabirom zahteva i određivanjem ljudi koji će formulisati zahteve i proslediti ih upravi. Drugi sastanak, na kome je odobren sadržaj dopisa upravi, održan je od podne do dva da bi se što ranije predao (arhiva radi do četiri), i na njemu su određeni i dalji koraci u slučaju negativnog odgovora uprave, kao i rok do kada se čeka odgovor uprave.

            Zahtevi potekli sa sastanaka glase:

  • ukidanje naplaćivanja prijavljenih bodova preko 60 za studente bez obzira na način finansiranja studija
  • smanjivanje cene prijave ispita sa 470 na 100 dinara
  • vraćanje besplatne produžene godine za sve studente koji su upisali četvrtu godinu sa statusom studenta finansiranog iz budžeta
  • vraćanje mogućnosti za studente koji su fakultet upisali 2006. godine da nastave studiranje po istom programu

Iščekujući negativan odgovor uprave, u nastavku nedelje oformljena je radna grupa za osmišljavanje eventualnih protestnih akcija, koje su potvrđene na još jednom zboru. U ponedeljak, 29. septembra, organizovano je čekanje odgovora uprave do 12:15 časova. Četvoročlana delegacija otišla je po odgovor uprave u dekanat, u kome je obaveštena da zahtev nije ni razmatran zbog nedostatka pečata, iako zahtevi jesu bili pečatirani.

Kao reakciju na ignorisanje zahteva, okupljeni studenti su protestovali dizanjem buke u dekanatu, i potom su održali zbor, na kome su odlučili da ponovo pošalju formalnije formulisan dopis. Taj dopis je predat u četvrtak, 2. oktobra, ovog puta sa potpisom predsednice parlamenta, i uz garanciju uprave da će odgovoriti na zahteve do sledeće srede. Predsednica parlamenta se suočila sa osporavanjem svoje legitimnosti s obzirom da je stala uz redovne sastanke koji su do tada postali poznati kao zbor studenata, što je dodatno produbilo saradnju između dva studentska tela, do te mere da je parlament na svojoj sednici izglasao da će poštovati odluke zbora u daljim odnosima sa upravom.

Sa sastancima se nastavilo, i na njima se diskutovalo o načinima daljeg odnosa sa upravom, posebno u slučaju odbijanja zahteva. U toku tih diskusija preovladalo je mišljenje da će blokada do ispunjenja zahteva biti adekvatan odgovor ukoliko uprava odbije zahteve, ili ukoliko ispuni one manje važne. U isčekivanju odgovora uprave, održavana su protestna okupljanja u vreme rada dekanata i za vreme zasedanja saveta fakulteta. Organizovane su i radne grupe za unutrašnja pitanja i privlačenje studenata na zbor, za odnose sa javnošću, i za odnose sa drugim fakultetima, koje se dalje po potrebi dele na više podgrupa, i koje podnose izveštaje o svojim aktivnostima na početku svakog zbora.

U sredu, 8. oktobra, pošto uprava ponovo nije uputila nikakav odgovor na drugi dopis, na zboru istog dana sa preko 200 prisutnih studenata, odlučeno je da se od sledeće večeri organizuje blokada fakulteta do potpunog ispunjenja zahteva. Blokada je započeta oko 18 časova u četvrtak 9. oktobra, ulaskom u učionice u kojima su se u to vreme odvijala poslednja predavanja. Već sledećeg dana, uprava je odlučila da razgovara sa Zborom, primivši u odsustvu studentkinje prodekanke delegate Zbora, kojima je saopštila da se za ponedeljak (13.10.) očekuje pravno tumačenje zakona, nakon koga će uprava da odgovori na zahteve studentskog zbora.

Da blokada postavlja prava pitanja i predstavlja ozbiljan vid protesta, pokazalo se u noći  11/12.10. Prilikom zaključavanja ulaznih vrata, redarsku službu na ulazu u fakultet napala je grupa od četvorice maskiranih momaka, koji su nasrnuli na dve članice redarske službe i naneli povrede jednom članu redarske službe. Primećeno je da su nosili neka obeležja, ali usled brzine odvijanja situacije žrtve nisu primetile koja su obeležja u pitanju. Ovaj incident ukazao je na potrebu za pojačanim prisustvom u zgradi, tako da su u toku narednog dana reorganizovane redarske službe i u njih je uključen mnogo veći broj studenata. Isto tako, reorganizovan je sistem redarske službe. Kakvi će se izazovi pred učesnike u blokadi postaviti pred naredne dane nije u potpunosti poznato, ali ohrabruje činjenica da su studenti na ovaj incident reagovali većom povezanošću i ozbiljnošću u njenom sprovođenju.

Ova borba na Filozofskom fakultetu odigravala se bez učešća SKONUS-a i drugih institucionalno prepoznatih krovnih studentskih organizacija. Zbor je odlučio da ohrabruje individualno učešće studenata na svakom protestu koji se zalaže za studentske interese, ali da kao takav neće dati podršku SKONUS-u, s obzirom na preovlađujuću ocenu da SKONUS ne obavlja dobro posao zbog koga je stvoren, odnosno da studentske interese štiti samo jednom godišnje, iako tokom cele godine ima ekskluzivan pristup državnim institucijama koje se bave donošenjem uredbi u oblasti visokoškolskog obrazovanja. Prema tome, zbor je podržao protestne aktivnosti

Trenutno, na održavanju blokade aktivno učestvuje, radom u radnim grupama i dežuranjem na hodnicima i u zauzetim učionicama, preko 300 redovnih studenata Filozofskog fakulteta sa svih katedri i svih generacija. Blokada trenutno podrazumeva samo blokadu nastave, dok je dopušten rad biblioteka i čitaonica, profesorskih kabineta, studentskih službi i administracije. Te funkcije su trenutno ostavljene po strani, s obzirom da preko njih studenti pribavljaju dokumentaciju koja je važna za ostvarivanje prava koje im njihov studentski status garantuje, i omogućava nesmetan nastavak individualnog procesa učenja i rada.

Na osnovu dosadašnjeg toka studentskih zborova i blokade, može se zaključiti da se uz određeni inicijalni period koji je potreban za uspostavljanje pravila funkcionisanja zbora, poput sankcionisanja upadica, sprečavanja pretvaranja zbora u dijalog dve ili nekoliko osoba, i efikasnog sumiranja predloga za glasanje, radi o metodu koji omogućava najveću uključenost različitih mehanizama, kao i najveći potencijal za ravnopravan odnos sa upravom u procesu borbe za ostvarenje studentskih interesa.

Studentkinje i studenti Filozofskog fakulteta

Izvor fotografije: www.nadlanu.com

[ratings]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *