Nije lako biti genije

Mnogi književnici stvarali su izvanredna umetnička dela, koja se i danas vrlo rado čitaju. Njihov genijalni um i talenat učinili su ih večnima, ali, pored toga, oni su bili obični ljudi, koji su imali vrline, mane i (ne)obične navike.

Vilijam Šekspir nikako nije voleo da se dugo zadržava na istom poslu. Čim mu jedan posao dosadi, tražio bi drugi. Radio je kao trgovac, učitelj u seoskoj školi i kao prepisivač u advokatskoj kancelariji.

sekspir

Šarl Bodler je bojio kosu u zeleno. Imao je izmenjena čula vida i mirisa: nije mogao podneti prirodnu boju svoje kose i smatrao je da mu zelena boja najbolje pristaje. Nije voleo miris parfema, ni cveća.

Sarl-Bodler

Fjodor Dostojevski je mnogo pažnje posvećivao svom izgledu, želeo je da uvek bude elegantan, u skupom kaputu. Bolovao je od epilepsije, što ga je često činilo nervoznim i razdražljivim, a dugo posle napada nije raspoznavao svoje poznanike.

Dostoevskij_1872

Johan Volfgang Gete bio je stidljiv i povučen. Ljude je delio na dve kategorije: prvu kategoriju činili su oni od kojih je imao najviše koristi (nosioci vlasti i najbogatiji ljudi), a u drugu grupu svrstavao je one čije su mu usluge trebale za izvesno vreme (prijatelji i žene). Zbog toga su ga prijatelji često napuštali, razočarani i ogorčeni.

gete

Molijer,iako je oboleo od tuberkuloze, imao je zajedljiv stav prema medicini i nerado odlazio lekaru.

molijer

Edgar Alan Po verovao je da je ludilo najviši stepen inteligencije i često govorio: “Mnogi me nazivaju ludim, ali još nije rešeno pitanje da nije, možda, ludilo najviši stepen inteligencije. Oni koji budni sanjaju znaju mnogo više nego oni koji u snu sanjaju.”

allan po

Aleksandar Puškin često je pozivao svoje drugove na dvoboj. To je bila njegova najveća strast i u dvadeset i prvom dvoboju je izgubio život.

puškin

Artur Rembo težio je nomadskom načinu života. Imao je neobuzdanu i nestalnu narav i uvek bio nezadovoljan sadašnjicom.

rembo-portret1

Onore de Balzak u školi je važio za nemarnog učenika. Studirao je prava, ali kada mu je ponuđeno da ostane da radi u advokatskoj kancelariji, odlučno je odbio, rekavši da želi da bude pisac. Njegov otac se tome usprotivio: “U književnosti treba da budeš kralj, da ne bi bio zidarski šegrt!”, na šta je Balzak mirno i samouvereno odgovorio: “Pa lepo, biću kralj”.

http://to-name.ru/

Za znatiželjne čitaoce: Vladimir Stanojević “Tragedija genija”

[ratings]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *