Zoološka priča

„Ali ja kod kuće imam sopstveni zoološki vrt!“, odgovara Kimberli, dok je Kim (skraćeno od Kimberli) uporno nagovara da ostane i čuje šta se to danas dogodilo u zoološkom vrtu.
Zaista, šta se dogodilo?

„Zoološka priča“ Edvarda Olbija, po motivima istoimene predstave Snežane Trišić premijerno je izvedena u novembru 2011. godine na sceni čuvenog beogradskog teatra Levo.

Dve junakinje, Kim i Kimberli, svoj razgovor započinju na klupi ispred zoološkog vrta, sasvim slučajno, u pauzi od svakodnevnice. Dok jedna uporno pokušava da izvuče što više odgovora od svoje sagovornice, zadirući u njenu privatnost, druga nikako ne želi da produžava konverzaciju i nerado odgovara na pitanja koja su joj postavljena. Dok je jedna željna konverzacije, druga izgleda samo kao pasivni posmatrač priče o sebi. Kimberli ne želi da se upušta u razgovor koji Kim aktivno vodi. Stiče se utisak, ma koliko grubo to zvučalo, da su ovo dve potpuno različite ličnosti. Možda njihov susret i nije bio slučajan…

„Zoološka priča“ pozorišni je komad koji zavređuje svaku pažnju, koji su dve mlade umetnice iznele na najbolji mogući način, nudeći pritom gledaocima odgovore na neke od krucijalnih, životnih pitanja.

1737_03 (1) „Da li postoji sloboda izbora i mogućnost drugačije realnosti ili je celo naše postojanje jedna dobro izrežirana predstava u kojoj moramo da ispunimo funkciju i zadatak lika koji nam je dodeljen?“ Kimberli je pokazala da nije „biljčica“. Kimberli se ponaša poput ostalih životinja zarobljenih iza rešetaka kaveza, sve do trenutka kada odluči da iz njega izađe i o svojoj daljoj sudbini odluči SAMA. Na put ka oslobođenju povela ju je Kim. Do tada, ona je samo radnica izdavačke kuće, supruga, majka, neko ko ima kućne ljubimce. „Ja nisam kao Vi, ja nemam mačke, papagaje i sinove!“, govori Kim. Kim ima samo gorko sećanje na detinjstvo, deo sobe na četvrtom spratu, u njoj nekolicinu stvari, napadnog gazdu i njegovog velikog crnog psa. Kimberli ima muža, sinove, papagaje, mačke, posao. U osnovi, njihovi životi se ne razlikuju mnogo.

Tog dana su se na klupi ispred zoološkog vrta u Central Parku srele dve usamljene žene. Svaka na svoj način beži od stvarnosti. Toliko su različite, da se stiče utisak da su jedna drugoj alter ego. Kimberli i Kim. Kim i Kimberli. Ovo je priča o besmislu života. Na životnoj pozornici ipak svako dobije svoju ulogu. Razlika je samo u tome što je se neki slepo pridržavaju, a drugi sebi dozvole malo improvizacije.

1737_01 „Zoološka priča“ nam život predstavlja onakvim kakav zaista jeste, ogoljenim i surovim, i ma koliko se trudili da mu ulepšamo formu suština uvek ostaje ista, bilo da je u pitanju usamljena i nesrećna devojka ili naizgled srećna i ostvarena žena. U suštini, to je samo Kimberli, skraćeno Kim.

I opet, za preuzimanje sudbine u svoje ruke i odstupanje od uloge koja nam je dodeljena moramo preuzeti određeni rizik. Dobijamo li išta time? Za odgovor na to i na pitanje šta se danas dogodilo u zoološkom vrtu, pogledajte „Zoološku priču“.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *