Ceo život je vožnja – Empathy Soul Project

Ako ste ljubitelji alternativnog roka, shoegaze-a, elektronike, dubstep-a, psihodelije, noise rock-a, post-punka, imamo za vas muzičku preporuku.

Časopis Interfon je razgovarao sa zrenjaninskim bendom Empathy Soul Project koga čine Nenad Radaković (vokal, gitara), Rade Radojčić (bas, vokal) i Predrag Papić (bubnjevi, vokal) i to povodom izbacivanja njihovog prvog albuma po imenu Pyrrhic Victory. Evo šta su nam rekli o albumu, samom bendu i njihovom viđenju suštine muzike.

Istraživanje.

Empathy Soul Project 1Naš album je jedno veliko istraživanje – slušalac sam treba da otkrije razne uticaje. Ko god bude imao hrabrosti da sedne i presluša ceo album, shvatiće to. Slušaoci će ga doživeti ovako na jedan način, a uživo na potpuno drugi. Kada nastupamo, to zvuči mnogo sirovije. Svaka ta pesma je u osnovi ista, ali razumećete u čemu je fora kad dođete na svirku.

Non-stop se razvijamo i istražujemo, jer ne može drugačije u muzici. Ako nećeš da se razvijaš, onda postaneš Leksington bend ili neki slični. Ako hoćeš, rizikuješ da te niko neće shvatiti, ali bitno je da se ti pronađeš. Ti si ti. Ti si muzika.

Sve ovo što je izašlo, izašlo je iz nas. Sve je naše – glava, razmišljanje, sviranje, aranžmani – nadograđuj, seci, i nastaje pesma. Sviraš je, i kad shvatiš da te posle nekog vremena ta ista pesma greje i nosi te i ne da ti da miruješ, to je to. I verujemo da ćemo imati taj osećaj za godinu-dve, tri ili pet. Jer taj osećaj se lako vraća – naročito u lajv nastupima. Tako da smo sva trojica zadovoljni albumom i kako je sve ispalo.

Voz. Ceo život je vožnja. Ova slika nije jednoznačna, jer kada je vidite, na svašta može da vas asocira. Takva je i muzika – slika opisuje muziku i muzika opisuje sliku.“

Album smo snimili u periodu 2013-2014. kod Vladimira Negovanovića u studiju Sky. Snimili smo materijal za neke dve nedelje, i onda smo miksali jedno šest meseci – dosta dug proces, jer je kombinovanje zvuka neverovatno kreativan, a opet težak posao. Mastering je konačno završen osmog meseca, i album je završio na netu – ima ga na Soundcloud-u, na You-Tube-u, a imamo i stranicu na Facebook-u.

Kako je počelo istraživanje?

Imali smo malu listu obrada, i onda smo tokom jednog perioda to radili – hteli smo samo da dođemo do ljudi. Onda kad shvatiš da to ništa ne pomaže, počne da te bude briga za sve, i onda kažeš – ajde da radimo naše. I tako smo počeli da radimo naše – na našem jeziku, u početku. Uradili smo gomilu pesama i onda smo počeli da radimo filtraciju; da razmatramo šta bi moglo da uđe na album, a šta ne. To je bio proces, samo smo svirali i svirali, i tako je nastala jedna grupa pesama.

Tokom dve godine nastupa, pokazalo se koje su prednosti jedne pesme u odnosu na drugu, i tako smo suzili izbor na petnaestak pesama – od jedno četrdeset, pedeset, šezdeset, sedamdeset. Promenili smo zvuk, mnoštvo pravaca, kompletno, iz korena. Radiš nešto, sviraš i sviraš i bude ti zanimljivo jedan vremenski period, i onda shvatiš da te više ne greje i ne pokreće. I onda pokušaš da vidiš šta tu ima još. I onda pomisliš, to je to, pronašli smo se u ovome. Ali, ni tu priča nije stala – kad smo dobili miksere, opet smo krenuli drugim pravcima.

Empathy Soul Project 2

Svirali smo svuda i sa svakim. Svaka svirka je imala svoju čar, i sve je to bilo učenje. Tako smo shvatili kako sve to može da zvuči lajv, jer jedno je kad sviraš na probi, a drugo je kad to prezentuješ nekom – i drugačiji je ambijent. I pesme ti zvuče drugačije, i to sve budi želju da radiš dalje i napreduješ. To stvara jednu želju za istraživanjem, a istraživali smo i na samim svirkama. Desi se da ono na čemu smo radili dugo oživi, i podstakne nas da izađemo van granica koje smo sebi postavili na probama. Ako izađeš na binu i počneš da sviraš, i svira ti se nešto drugo – počni da sviraš to drugo! I dešava se to, ne zna se šta ko radi, ali zvuči dobro – i tako uđemo u novu pesmu.

Krenuli smo od našeg grada. A onda smo shvatili da nije to za nas (smeh). Počeli smo u Kulturnom centru Zrenjanin, ali ne u ovoj postavci. Mi kao trojka postojimo dve-tri godine. Otkako radimo sami, počeli smo da napredujemo neverovatnom brzinom. I onda smo prešli na svirke u Novom Sadu, Smederevu, Kragujevcu, Zvorniku, Beogradu. Bilo nas je svuda, i svuda smo sami išli i sve radili sami, i što se tiče svirke, i promocije – doduše, dve devojke iz Remiks-presa, Ivana i Andrea, stvarno nam pomažu. One su prve i jedine od novinara koje su videle u nama nešto, i to su poželele da promovišu.

Nastupamo i u klubovima i na festivalima, na primer, na zrenjaninskim Danima piva i na Mikser festivalu, gde smo konkurisali i prošli u konkurenciji od pedeset bendova; bili smo na festivalu u Zvorniku – i to je možda naša najbolja svirka do sad.

Empathy Soul Project 3

Šta sada?

Sad su nam planovi da nađemo kontakte preko, i šaljemo album svima. Bitno je da album dopre do publike, da se sluša i šalje dalje. Album može da se sluša samo na netu, za izdavanje ćemo videti da li ćemo tražiti izdavača ovde ili preko – na kraju krajeva, nije ni bitno, bitno je da je dostupan. I opet je teško naći publiku, jer je konkurencija velika – danas svi sviraju. Zato treba uraditi dobru promociju, za šta je neophodna izdavačka kuća. Pogotovo za ovakav tip muzike. Imamo zamisao i da snimimo spot, jer je to najbolji način da privučemo pažnju na You-Tube-u.

Kada će biti novih koncerata?

Period rada na albumu nas je izbacio iz rutine nastupanja, jer smo sami radili na njemu i bili posvećeni samo tome. Krenućemo lagano da se vraćamo u tu priču. Neće nas biti jedno vreme, ali kad budemo počeli – biće nas svuda. Hoćemo da dokažemo da to što smo snimili može odlično da zvuči uživo. Bićete obavešteni kada, internet je tu.

Facebook stranica benda: https://www.facebook.com/EmpathySoul?fref=ts

Poslušajte album ovde: https://www.youtube.com/watch?v=Za2HaKlYa4g

[ratings]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *