Egipat – Kad je Sunce bilo Bog

slika 10 piramide

Ma koliko moja odluka bila nepopularna, ove godine sam iskoristila priliku i otputovala sa roditeljima na more, pa još i u ratnu zonu – Egipat. Isprva, pitala sam se koliko je to bezbedno, ali thug life chose us.

Još u Beogradu smo se odlučili za izlet u Luksor i za Kairo. Svi su nam govorili kako je jako teško i naporno i kako se moramo čuvati i piti puno vode. I bili su u pravu.

Sve što ste naučili o starom Egiptu može vam koristiti, ali to nije ništa u poređenju sa onim sto ćete tek saznati, videti i doživeti.

Na većini lokaliteta hlad je oskudan. U potrazi za njim možete se jedino zavući među ruševine ili možete pokušati da izdržite, jer ono što vredi videti stoji upravo na ovim mestima koja nisu skrivena. Ubedljivo najdivnije mesto koje smo posetili na izletu u Luksor bio je hram Karnak, na desnoj obali Nila. Kada ulazite u ovaj velelepni, drugi po veličini religijski kompleks na svetu, nakon Angkor Vat hrama u Kambodži, zapravo se krećete unazad u istoriji Carstva. Zamislite krugove koje pravi kamen kada ga bacite u vodu. Tako je Karnak građen. Od centra ka periferiji. Za mene najlepši deo bila je Hipostilna dvorana sa oko 130 stubova, od kojih je 120 visoko 10 metara, a nekoliko čak 21 metar. Svaki stub pravljen je od samo jednog komada granita.

Ako vidite na jednom mestu grupu ljudi koja ide u krug oko jednog stubića, znajte da se tu nalazi figura skarabeja, koji će vam, ako obiđete sedam puta oko njega, doneti ispunjenje želje koju ste prethodno zamislili.

SLIKA1 (hipostilna dvorana)

U Karnaku su gradili faraoni Seti I, Ramzes II, kraljica Hatšepsut. Ona se udala za svog polubrata Tutmesa II, ali sa njim nije imala sinove, pa je nakon smrti Tutmesa II (koga je možda i ubila) na vlast došao njegov sin iz braka sa drugom ženom, Izis, Tutmes III. Međutim, pošto je bio maloletan, Hatšepsut je vladala u njegovo ime. Smatra se zapravo jednim od najuspešnijih vladara Egipta. Njen posinak je prezirao i nakon njene smrti je sve delove Karnaka koje je ona naredila da se izgrade zagradio, da bi je svi zaboravili. Na njegovu žalost, tako joj je samo učinio uslugu, jer su njeni stubovi i stele najočuvaniji u celom Karnaku. Njen posmrtni hram je takođe jedan od najlepših u celoj Dolini kraljeva, uklesan u stenu, na tri nivoa i visini od oko 30 metara, bez igde ikakvog hlada. Kada smo mi posetili hram, bilo je 48 stepeni u hladu. Prvobitno je njen hram bio fizički povezan sa Dolinom kraljeva, ali je Tutmes III naredio da se svi prolazi uruše da bi ona bila odsečena i zaboravljena. Kao što rekoh, prezirao je. Misli se da je on čak i odgovoran za njenu smrt, jer je umrla u nerazjašnjenim okolnostima.

SLIKA2 (Hatsepsutin hram)

Koliko sam shvatila, muzej u Kairu je treći po veličini na svetu, posle Ermitaža i Luvra, sa oko 120 000 eksponata u trenutnoj postavci i oko 30 000 koji čekaju svoj red. Videli smo samo mali deo, ali jedna od stvari koja mi nije promakla je koliko je malo uloženo u njihovo očuvanje. Kada sam bila u dva gorenavedena veća muzeja, kretanje grupa je bilo striktno regulisano, slikanje ponegde zabranjeno, a sve vredne stvari u posebnim staklenim kovčezima u odgovarajućim uslovima. Slikanje jeste zabranjeno, ali većina stoji prilično slobodno i nezaštićeno, izuzev par „vrednijih“. Jedina prostorija u koju smo ušli gde su uslovi bili nalik na one u Luvru bila je prostorija sa Tutankamonovim sarkofagom. Dok eksponati stoje u svojim staklenim kutijama, deluje prosto neverovatno da zlato kojim su Tutankamonove nosiljke optočene i dalje sija, iako je u primetno krhkijem stanju. Zato njegova maska i sarkofag izgledaju isto onako kako ih prikazuju – veličanstveno i vredno vladara, iako je vladao svega nekoliko godina i umro sa 18.

Egipćani su prilično osetljivi na fotografisanje. Ono je zabranjeno i u čitavoj Dolini kraljeva. Doduše, tamo do samog ulaska u grobnice sve deluje samo kao kamen na suncu. Pravo blago je unutra, i ono je zaštićeno.

U poređenju sa unutrašnjošću piramida, grobnice su daleko bogatije i lepše. Ulazilo se u tri, a iz Tutankamonove je sve vredno viđenja već preneto u muzej. Vazduh je, očekivano, bio težak, ne samo napolju, već i u grobnicama. Unutra je hladno i svakako su dobra zaštita od sunca, ali u njima se jedva diše, a tome ne pomaže ni činjenica da, da biste sišli u podnožje Merneptahove grobnice, morate sići (i popeti se) niz 194 stepenika.

Ono što kvari utisak na većini lokaliteta su svakako veoma naporni prodavci. Čim se neki turistički autobus zaustavi i vrata otvore, oni, koji su to očekivali kao zapete puške, strmeknu se ka vama, držeći figurice Nefertiti, Tutankamona, Horusa, kamila, mačaka, papiruse, marame, razglednice i magnete, uzvikujući da to košta dolar ili evro. Ono što nude zaista nije loše i možda bi većina ljudi kupila nešto kada ne bi bili toliko nasrtljivi, jer, zaista, ako smo upravo iz Hurgade putovali šest sati da vidimo piramide, zar ne mislite da to želimo da vidimo? Želim samo da se slikam ispred piramide i Sfinge.

Ako imate sreću, ili nesreću, da imate izrazito slovenske crte lica, velika je šansa da će vam se obratiti na ruskom, jer njih je najviše. Lično, ne govorim ruski, zato sam se samo pretvarala da apsolutno ništa ne razumem i nekad je uspevalo. Ipak, velika je šansa da ću engleski razumeti. Ne treba započinjati razgovor ako ne nameravate ništa da kupite. Znam da ni ne znate da li biste išta kupili, jer ne smete ni da bacite pogled, a da ne skoče na vas, ali nekad morate preuzeti rizik.

Plato Giza se nalazi svega par kilometara od Kaira. Zapravo je predgrađe Kaira. Ono što iznenađuje je koliko obično i napušteno izgledaju. Svakako, ispred njih je, pretpostavljam svakodnevno, stotina turista, ali zamislite da izađete iz višemilionskog grada i pođete par kilometara dalje i u sredini pustinje ugledate tri svetska čuda. Bez pompe, bez stanica u kojima se nadgleda, bez posebnih uslova, samo tri vanvremenske, svevremenske, savršene građevine.

SLIKA3 (piramide)

Svakog dana je otvorena druga piramida. Tog dana bila je Kefrenova. Nakon stepenica na ulazu, prvih pedesetak metara morate ići pogrbljeni, barem vi koji delite mojih oko 165 centimetara. Ostali će morati da čučeći pređu tu deonicu, i to nizbrdo, odnosno uzbrdo. Zatim stižete do dela gde konačno možete da se ispravite i tu je prolaz do dve manje prostorije. Iz jedne je izvađen sarkofag kraljice, koji je nestao u okeanu tokom transporta u Evropu. Čovek iz obezbeđenja je pokušao da mi objasni čemu služi druga, ali zaista ga nisam najbolje razumela. Ponovo sledi još grbljenja i čučanja i konačno stižete do velike dvorane. Tamo nema sarkofaga, samo jedna raka i par ventilatora i ogroman natpis na zidu Đovanija Balkonija, jer on ju je otkrio i želeo da svi znaju da je on prvi bio tamo. Iako je piramida prazna, iako morate sve vreme ići pognuti i iako je vazduh ustajao i jedva dišete, ući unutra i videti sve to je čarobno i nerealno. Osećala sam se kao Indijana Džons, malo.

Podatak koji zaprepašćuje je da se smatra da će za dvadesetak godina Sfinga potpuno da se uruši, jer se sve otpadne vode grada Kaira slivaju ka njoj i iznutra je podrivaju. Sada se preduzimaju neophodne mere, ali neizvesno je da li će je sačuvati.

Kada pogledate ove građevine, koje tu stoje od rane istorije čovečanstva, odolevajući milenijumima vremenu i uticaju, deluju neuništive. Obuzme vas osećaj strahopoštovanja od siline i veličanstvenosti, a onda shvatite otužnost njihove potencijalne sudbine i poražavajuću destruktivnost čovekovog delovanja.

[print_gllr id=18279]

[ratings]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *