San letnje noći

„Ako smo vas, senke mi,
Uvredili čime, vi
Da biste nam oprostili,
Zamislite da ste snili“

Zamislite da ste snili, zamislite da ste snili… Ne! To nije bio san… Bili su to priča i zaplet svojstveni samo Šekspiru, prožeti elementima modernog pozorišnog stvaralaštva, uz neobičnu scenografiju, prijatnu atmosferu i neverovatan glumački ansambl. Drugim rečima, bilo je to jedno pravo remek – delo, nešto što do sada nije viđeno na beogradskoj pozorišnoj sceni, kada su Šekspirova dela u pitanju. U sredu, 5. novembra, na sceni „Bojan Stupica“ Jugoslovenskog dramskog pozorišta, a u izvođenju pozorišta „Boško Buha“ premijerno je prikazana najnovija adaptacija Šekspirove komedije „San letnje noći“. Neprestane ovacije publike po završetku ove dvoipočasovne komedije, dodatni su pokazatelj kvaliteta pomenutog dela.

„San letnje noći“ je predstava o ljubavi, o paralelnim svetovima vilinskog i zemaljskog, mogućeg i nemogućeg. Kada atinski zakoni stanu na put dvema pravim, mladalačkim ljubavima, kako to obično biva kod Šekspira, u pomoć im „priskače“ kralj vila, Oberon (Nebojša Glogovac) i njegov verni sluga Puk/Robin (Dejan Dedić). I tako počinje san. Iako sa primesama modernog, ovaj komad nikako nije izgubio Šekspirovu autentičnost.

Uvodna scena prikazuje atinskog vojvodu Tezeja (Dejan Lutkić) i njegovu verenicu Hipolitu, kraljicu Amazonki (Draga Ćirić). Dok se, u ljubavnom zanosu, željno iščekujući svoje, predstojeće venčanje, priseća načina na koji je „osvojio“ svoju buduću ženu, Tezej biva prekinut doslovnim upadom Egeja (Bora Nenić), atinskog građanina, oca mlade Hermije (Jovana Stojiljković).

„Radije ću tako
Da živim i da rastem, gospodaru,
I umrem tako, no da povlasticu
Svog devičanstva potčinim gospodstvu
Onoga čijem jarmu neželjenom
Duša mi nije voljna podati se.“

I naslućuje se priča nesrećne ljubavi. Hermija, obećana Demetru (Uroš Jovčić), a zaljubljena u Lisandra (Ivan Mihailović) tipičan je element Šekspirovog stvaralaštva, i sa druge strane Helena (Jelisaveta Karadžić), simbol je neuzvraćene ljubavi, u ovom slučaju, prema Demetru. Neki su ovaj komad nazvali „malom dramom rođenom za smeh“. „Snoviđenje u noć ivanjsku“, kako glasi originalan prevod, „nije san neke, bilo koje noći za vreme leta; a nije ni san same te noći“. Svako je te noći usnio neki svoj san, i dok su se neki od njih rado sećali svog snoviđenja, drugi su negirali postojanje istog. Đavolak Robin se, izvršavajući svoju dužnost, poigrao sa svima koji su se te noći našli u vilinskoj šumi, počevši od same vilinske kraljice Titanije, koju je u ovom modernom komadu savršeno prikazala Andrijana Oliverić.

Vile i vilenjaci prikazani u duhu modernog doba, začinili su komad na pravi način. Sa druge strane, majstori, članovi glumačke posade, među kojima prednjači majstor Vratilo (Nemanja Oliverić), a koji organizuju zabavu povodom Tezejevog venčanja, takođe su neizostavni deo svega. Kada se na jednom čarobnom mestu, nesputanom ljudskim, građanskim i sličnim zakonima, jedne čarobne noći, susretnu dva, u velikoj meri različita, a opet, na neki način, slična sveta, čak i nemoguće postaje moguće. Čitav komad adaptiran je tako da za osnovu ima originalno Šekspirovo delo, nadograđeno najmodernijim humorom današnjeg doba. Bez imalo odstupanja od originalnog prevoda, sa uspehom je ovo „čudo kompozicije“, kako mnogi nazivaju „San letnje noći“, približeno publici na jedan smeo, hrabar i otvoren način. Na način koji ostavlja bez daha i koji među gledaoce unosi smeh, dobro raspoloženje i veru u svemoguće.

„Obratih pažnju gde će Kupidonov
Da padne hitac: strela pade baš
Na jedan cvetak prema zapadu,
Što, mlečno beo dotle, sad od rane
Ljubavne pocrvene sav; taj cvet
Devojke zovu „ljubodrag“.“

Stanovnici vilenjačke šume, bilo da su u pitanju vile ili đavolci, ne robuju pravilima zemaljskog sveta, pokoravaju se samo sopstvenim vladarima. „San letnje noći“ je komedija koja u sebi nosi jako tužne životne istine: kao obični smrtnici živimo onako kako nam drugi odrede, ne dozvoljavamo sebi uživanje u trenutku, u prostim životnim radostima, niti u bilo kojoj vrsti zanosa. Oni koji se otisnu od uštogljenih i samozvanih građanskih zakona, pružaju sebi nadu da će dostići istinsku sreću. Takvi, retki, uglavnom mladi, bivaju blagosloveni postojanjem malih vilenjaka i vila koji im pružaju ono jedino što su za sebe poželeli: ljubav. Da li će se imaginarni svet izboriti sa stvarnim i da li će se na kraju dogoditi jedno ili čak tri venčanja? I da li smo mi kao obični ljudi sposobni da se sopstvenim snagama izborimo sa pravilima koja nam se nameću ili to možemo samo uz pomoć iracionalnog? Postoje li zaista ta mala stvorenja koja su nam razumski neobjašnjiva i intelektualno neuhvatljiva ili je čitav taj vilinski svet samo predstava našeg, na momenat, otvorenog uma? Ukoliko želite odgovore na ova i mnoga slična pitanja ili ako, sa druge strane, želite malo smeha i otklon od svakodnevnice predstava „San letnje noći“ nešto je što zaista vredi odgledati.

Osim pomenutih umetnika, uloge u predstavi tumače i Branislav Platiša, Vladan Dujović, Vladimir Tešović, Stefan Bundalo, Aleksandar Milković i Teodora Ristovski, kao i Jelena Davidović, Lidija Novaković, Marija Andrić, Marija Mihailović, Milena Rašuo, Nataša Nenadić, Teodora Bošković i Nina Zdravković, kao šumske vile. Predstava je u režiji Đurđe Tešić, delo je preveo Velimir Živojinović, dramaturg je Milena Depolo, scenograf Zorana Petrov, a kostimograf Jelisaveta Tatić Čuturilo.

[ratings]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *