Poslednja šansa

Dugo nisam bila u pozorištu, pa me je odlazak na predstavu veoma obradovao. Sasvim sređena ušla sam u Akademiju 28, veliku salu i željno iščekivala početak.

Počelo je…

Prva scena je već pokazala da je reč o predstavi koja kritikuje društvo u kojem se Srbija trenutno nalazi. Gordana Lukić-Goca uvodi nas u san svake devojčice da postane glumica, koji se nije ugasio sa godinama i razočarenjima koja joj je život doneo. Kao i svaki veliki san, ljudi su spremni da ulože sve kako bi ga ostvarili a samim tim i svoje telo, razum i ponos.

Kroz Gocino ponašanje uviđamo da je reč o ženi u šezdesetim godinama koja je samo željna pažnje i radosti koje donosi društvo. Ona priča o prošlosti kroz koju se provlače neki stari prijatelji sa kojima se i dalje čuje, kao i oni sa kojima više nema kontakta, a ostavili su duboko urezana osećanja. Kao i u svakoj životnoj priči, pokreće se tema o seksu i uz nju prateće šale koje skrivaju duboku usamljenost i nedostatak partnera u Gocinom životu.

predstava1_681_383_60

Goca pokušava da nam se „proda“ kroz hvalisanje same sebe. Pričajući o svojoj odeći  koja je naravno preuska i polu-providna ona „reklamira“ svoje prijatelje koji rade u  frizerskim salonima, malim buticima pored pijace i sličnim prostorima. Goca se  prikazuje kao žena iz malog kraja koja je završila samo osnovnu školu i koja samo želi  da postane poznata i time pridobije malo pažnje. Ona poziva ljude da je gledaju, da je  zovu i da se sa njom malo „druže“ i sluša „pozadinski glas Velikog Brata“ misleći da će  time povećati svoju gledanost, a samim tim i svoju slavu. Njena posvećenost reklamiranju same sebe se ne smanjuje ni u jednom momentu, ona se namešta, pije vodu  na „erotičan“ način i neprekidno priča o svom obrazovanju, pismenosti i životnom iskustvu. Od tolike želje ona skreće sa puta i počinje sa pričama koje nemaju nikakvog smisla i koje se svode na činjenicu da je stalno sama i da vreme ubija čišćenjem, usisavanjem i stalnom sanjarenju o boljem i zanimljivijem životom.

11563-188319964010-4965573-n(1)

Predstava „Poslednja šansa“ je interaktivnog tipa, publika je ukjučena u svaku Gocinu priču i pitana za savete i potvrde njenog ponašanja. Deo publike je bio pozvan na binu da fizički sa Gocom podeli „popularnost“ i „gledanost“. Ova kritika završava se zapovešću „Velikog Brata“ da se Goca skine kako bi se popularnost povećala, što ona i uradi potpuno verujući televiziji i onome što televizija donosi. Na samom kraju Goca skida periku i postaje prava ličnost koja objašnjava da se popularnost ne stiče na način na koji je Goca to pokušala, i kritikuje našu „veru“ u televiziju i to kako nam ona krade ponos i ubija snove na najužasniji način.

Preporučujem predstavu svima koji žele malo da se nasmeju i da kroz parodiju stvarnosti shvate kojom je realnošću trenutno okruženo naše društvo i kolika je potreba da se to promeni.

[ratings]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *