Sećanje na Pejserse i najveći incident u istoriji NBA lige

Na današnji dan pre tačno deset godina su, na utakmici košarkaša Detroita i Indijane, crnim slovima ispisane stranice bogate istorije NBA lige. Ljubiteljima košarke će zauvek u sećanju ostati ovaj sramotan događaj poznatiji pod nazivom “Malice at the Palace”.

Detroit i Indijana su bila dva veoma slična tima. Akcenat na izuzetno čvrstu odbranu i borbenost tokom čitavog meča bili su zaštitni znak i najveći razlog za vrtoglavi uspon koji su obe ekipe doživljavale tih godina. Daleko od toga da tu nije bilo velikih pojedinaca sposobnih da svake večeri postavljaju monstruozne brojke u gotovo svim statističkim kategorijama, ali je sve to bilo žrtvovano zarad dobrobiti ekipe. Za tako nešto su bili odgovorni brilijantni košarkaški umovi Leri Braun i Rik Karlajl, nekada njegov asistent i učenik. Odbranama su komadnovali odlični defanzivci kako u igri jedan na jedan tako i u timskoj odbrani, Ben i Rašid Valas na jednoj, odnosno Artest i O’Nil na drugoj strani, izuzetno snažni i čvrsti igrači koji su pogledom uterivali strah u kosti svojim protivnicima, momci koje nikako ne bi hteli da sretnete u mračnoj ulici. Najmoćnija napadačka oružja i igrači koji su uglavnom uzimali „velike“ šuteve bili su bekovski tandem Bilaps – Rip Hamilton za Pistonse, dok su kod Pejsersa to predstavljali Stiven Džekson i legendarni Redži Miler, jedan od najboljih šutera ikada.

Nikada dueli ovih timova nisu računati kao derbi mečevi jer nikada nisu u isto vreme bili dovoljno jaki da bi se stvorilo rivalstvo, sve do sezone 2003/04. Pejsersi su igrali fenomenalno i gotovo „samleli“ protivnike na putu do najboljeg skora u regularnom delu sezone i prednosti domaćeg terena kroz plej-of. Nastavili su u istom ritmu i u doigravanju dok u finalu Istočne konferencije nisu naleteli na Pistonse. To je bila jedna od najneefikasnijih serija u istoriji plej-ofa najjače lige na svetu. Svaki napad se igrao kao da je poslednji, a dominirale su jake odbrane, brutalni faulovi i nepopularna igra „na poen manje“. Iz ove iscrpljujuće serije, u kojoj je samo na jednoj utakmici postignuto više od 153 poena, kao pobednik je izašao Detroit, koji je kasnije lako savladao Lejkerse i došao do šampionskog prstena, dok je Indijani ostao gorak ukus u ustima.

Željni osvete i na putu da se iskupe za prošlogodišnji neuspeh košarkaši Indijane su 19. novembra 2004. stigli u Detroit na prvi duel u godini sa novim šampionima. Ubeđeni da su baš oni zaslužili titulu, Pejsersi su, iako oslabljeni povredom Milera, na običnu utakmicu regularnog dela sezone izašli kao kao da se igra na život i smrt. Artest je dominirao na parketu i Indijana je bila na putu da nanese ubedljiv poraz šampionima. Iako je utakmica takmičarski bila rešena starteri su ipak ostali na parketu do samog kraja. Na 45 sekundi do kraja pri rezultatu 82:97, Ben Valas je krenuo na zakucavanje, a Artest ga nesportski udario sa leđa, ne želeći da dopusti lake poene. Nije to bio toliko snažan udarac, ali je utakmica bila rešena i nije bilo potrebe za tim. Međutim, Valas je, iznerviran koliko Artestovim potezom toliko verovatno i rezultatom na semaforu, žestoko uzvratio i krenuo u dalji fizički obračun. Srećom igrači i stručni štabovi obe ekipe brzo su reagovali i sprečili veći incident, a dok su saigrači smirivali Valasa, Artest je, kako mu ovo nije bila prva „kavka“, primenjivao savete kako da se smiri i izbegne dalje obračune. Legao je na zapisnički sto, zatvorio oči, stavio slušalice i čak se činilo kao da broji do 10. Dok je Artest „meditirao“, još uvek iznervirani Valas bacio je peškir na njega, ali nije bilo reakcije, a onda je u areni nastao opšti haos. Zapisničkom stolu prišao je Džon Grin, navijač Pistonsa, i bacio na Artesta čašu soka pogodivši ga u grudi. Tada je Artestu „pao mrak na oči“, instinktivno je skočio i krenuo za Grinom po tribinama ne prezajući ni od koga. Dok je Artest probijao put do Grina, drugi igrači Indijane su uleteli za njim da ga odbrane od gomile besnih navijača i izvuku sa tribina. Stiven Džekson je prvi prileteo u pomoć i nokautirao navijača koji je sa leđa pokušao da napadne Artesta. Uspeli su da se vrate na teren dok su ih navijači obasipali pićima i raznoraznim drugim tvrđim predmetima, a određen broj navijača se probio i do terena. Dva navijača su nasrnula na Artesta koji je obojicu „prevrnuo“ jednim udarcem, i dok se jedan od njih pridizao i krenuo da uzvrati, O’Nil je pritrčao i „zakucao“ ga za parket udarcem u bradu toliko jakim da su se neki očevici uplašili da ga je ubio. Miler je napokon odvojio Artesta od svih navijača ali se situacija pogoršavala i nije bilo nikakve šanse da obezbeđenje, koje je bilo u apsolutnoj manjini, uspostavi red. Karlajlov asistent je veoma slikovito opisao kako se osećao u tim trenucima rekavši da je situacija bila kao da su gladijatori koji su okruženi lavovima i samo pokušavaju da izvuku živu glavu, da nema izlaza već da moraju pesnicama da se probiju do sigurnosti. Igrači su u pratnji obezbeđenja i policije uspeli da se probiju do svlačionice dok su sa tribina ka njima letele stolice i drugi predmeti. Zanimljiva situacija desila se u svlačionici Pejsersa kada su napokon bili daleko od ludnice koja ih je zadesila. Naime, Artest je pitao Džeksona da li misli da će igrači biti u bilo kakvoj nevolji zbog svega što se desilo. Džekson je odgovorio da treba da budu srećni ako posle ovoga budu imali posao i sa još par saigrača, koji su čuli razgovor, došao do zaključka da Artest baš i nije pri zdravoj pameti kada može da pita ovako nešto.

Epilog svega ovoga su žestoke kazne naravno. Devet igrača je suspendovano sa ukupno 146 utakmica (137 za igrače Indijane), od čega najviše Artest koji je suspednovan do kraja sezone, što je iznosilo 86 utakmica. Igrači su takođe kažnjeni sa 11 miliona $, gde je ponovo prednjačio Artest sa 5. Pet igrača Indijane su posle krivičnog postupka bili uslovno na slobodi godinu dana, morali su da odrade skoro 300h društveno korisnog rada i redovno posećuju terapije za kontrolu besa. Pet navijača je dobilo doživotnu zabranu ulaska u arenu, dok je Grin pored toga i odležao 30 dana u zatvoru i bio naredne dve godine na uslovnoj slobodi. Posle ove utakmice NBA liga je značajno pojačala obezbeđenje i uvela limit u prodaji alkoholnih pića na utakmicama.

Uprkos brojnim suspenzijama i povredama Pejsersi su uspeli da se domognu plej-ofa i nakon što su nadigrali Boston u prvoj rundi došlo je vreme za nove duele sa Pistonsima. Hrabro su se borili bez Artesta, čak i vodili sa 2:1 u seriji, ali su Pistonsi ponovo trijumfovali i dodali so na ranu košarkašima Indijane. Detroit se i naredne tri sezone domogao finala Istočne konferencije, dok su Pejsersima kola krenula nizbrdo od ovog neslavnog događaja. Legenda tima Redži Miler penzionisao se posle poraza od Detroita razočaran svim dešavanjima tokom sezone, ubrzo je trejdovan i Artest, a naredne godine su usledili odlasci i Džeksona, Karlajla i O’Nila. Indijana dugih pet godina nije bila blizu plej-ofa jer nisu mogli da dođu ni do polovičnog učinka u pobedama i porazima.

Iskreno bi mnogo voleo da su potrajali duže, da su imali malo više pameti, malo više strpljenja ili čak malo više sreće, pa da vidimo pun potencijal Redžijevih Pejsersa. Mogli smo da vidimo i na tuđim greškama naučimo koliko jedna utakmica, jedan momenat, jedna ishitrena reakcija može da utiče na budućnost. Bila je to strašna ekipa, odlično uklopljena, odlično vođena, velikog potencijala, verovatno najbolja u istoriji ovog grada. Ostaje žal što je kratko trajala…

Pročitajte još:

Izvor fotografije: http://espngrantland.files.wordpress.com/

[ratings]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *