Mamuti opet hodaju?

Mamute znamo samo iz crtanih filmova, od kojih je najpoznatiji “Ledeno Doba”. Ova grdosija koja je pripadala porodici slonova, dostizala je visinu i do tri metra i težinu oko pet tona. Ove masivne žitovinje su poslednji put hodale zemljom pre 10.000 godina.

Sve što nam je ostalo od ovih džinova su fosilni ostaci koji se najčešće pronalaze u oblastima prekrivenih snegom u severnom delu zemljine polu-lopte.

Međutim, kriptozoologe je obradovala vest da je nedavno, u hladnim predelima Sibira, otkriven leš mamuta. Ostatak ovog izumrlog sisara otkriven je 2013. godine, u zabačenima delovima Sibira. Svi poznatiji naučnici u oblasti zoologije i kriptozoologije, požurili su prema Rusiji kako bi prisustvovali proučavanju nađenog primerka.

Naučnici su posle detaljnih analiza uspeli da saznaju kako je životinja živela i na kraju umrla. A otkriće da postoji mogućnost da se izdvoji neoštećen uzorak DNK, koji bi se iskoristio da se klonira izumrla vrsta, ostavio je mnoge članove naučnog društva zapanjene.

Kako je sve počelo?

U maju 2013. godine, naučnici sa Sibirskog Federalnog Univerziteta krenuli su u ekspediciju preko ledenog prostranstva Sibira do Mali Liakhovski ostrva na krajnjem severu zemlje. Ono što je njih navelo na ovo putešestvije je glasina da na ostrvu iz snega ”viri” mamut.

Ono što su zatekli je nabacilo osmeh na njihove smrznuta lica. Dve velike kljove su virile iz snega, a nakon iskopavanja pronađen je leš skoro čitavog mamuta, sa tri noge, većim delom tela, delom glave i surlom koja je bila potpuno sačuvana.

Tokom iskopavanja, u lešu je nadjena tamno crvena tečnost, za koju se veruje da je sveža krv mamuta. Da stvar bude još uzbudljivija, meso mamuta je u izveštaju pomenuto kao sveže; ”toliko sveže da je jedan od naučnika zagrizao parče mesa”.

Bez sumnje se može zaključiti da je ovaj primerak paistorijske životinje jedan od najbolje sačuvanih i pronađenih, u istoriji čovečanstva.

Život i smrt

Nakon otkrivanja, naučnici su odneli leš u grad Jakuck u Rusiji, gde je grupa naučnika specijalista nestrpljivo čekala da obavi autopsiju nad nađenim primerkom. Naučnici su imali samo tri dana da obave sve potrebne analize, pre nego što je mamut ponovo zamrznut kako bi se sačuvao od truljenja.

Naučnici su koristili ugljenikovog izotopa 14 kako bi odredili starost primerka (proces pri kome se meri koncentracija prirodnog elementa ugljenika izotopa 14, koji ne počinje da se razlaže sve dok organizam ne umre), i ustanovili da je leš mamuta star oko 40,000 godina. Daljim testiranjem zuba ustanovljeno je da je starost jedinke u vreme smrti bila oko 50 godina. Na osnovu ispitivanja kljova, utvrđeno je da je u pitanju ženka mamuta, koja je pritom uspešno iznela trudnoću sa osam mladunaca, a da je pritom izgubila jedno.

Daljom analizom izmeta i bakterija u crevima otkriveno je da se ženka mamuta uglavnom hranila biljkama poput ljutića odnosno maslačka. Nakon tog otkrića, naučnici su odlučili da daju ime mamutu. Veoma dovitljivo, nazvali su je Maslačak.

Tokom dalje autopsije, ustanovljen je način smrti. Tokom pregleda kostiju (na kojima su nađeni otisci zuba) i krzna, došlo se do zaključka da je mamut bio zarobljen u blatnjavom jarku, i da je ugrižen u više navrata sa leđa. Po otisku zuba na kostima, pretpostavlja se da je napadač bila životinja slična vuku.

Jedna od poslenjih poduhvata autopsije, bio je i pokušaj uzimanja uzorka iz lakta primerka. Pokušaj je bio uspešan, i naučnici su se prijatno iznenadili kada su našli uzorke krvi. Hemijskim analizama je ustanovljeno da su krvne ćelije ipak bile razdvojene, ali i dalje sadržeći hemoglobin (molekule koje su zaduženi za prenos kiseonika putem krvi). Suprotno od čoveka i ostalih sisara, mamuti su posedovali hemoglobin koji je evoluirao i postao otporan na hladnoću, i samim tim se prilagodio na temperature blizu tačke smrzavanja (koje su u vreme Ledenog doba bile često prisutne).

Kloniranje mamuta?

Da li je moguće da se ovaj primerak klonira, ili ne, je malo dublja priča puna polemika, argumenata, skepticizma i optimizma.

DNK uzorak je nesiguran, i kako bi sačuvao svoje osobine mora biti čuvan na niskim temperaturama i u određenoj vlažnosti vazduha. Raniji primerci leševa mamuta (koji su u raznim stanjima nalaženi po svetu) nisu imali dovoljno DNK da bi se obnovio genom mamuta.

Za sada, tim stručnjaka nije našao celu kopiju genoma. Međutim, uzorak tkiva Maslačka, otkrio je duge fregmente koji bi potencionalno mogli da se slože kako bi sklopili jedan genom. Ali, naučnici i dalje tragaju za kompletnom kopijom genoma.

Ako se, kojim slučajem, ne uspe da izdvoji potreban broj segmenata za potpun genom, naučnik Džordž Čurč sa američkog univerziteta Harvard, ima drugo rešenje. Njegova hipoteza se sastoji iz mešavine gena slona i mamuta. Kako profesor Čurč objašnjava, proces bi izgledao ovako: od mamuta bi uzeli gene koje odlikuju njegove osobine (dlaka, velike kljove, veličina tela itd, geni koji nisu prisutni kod slona) i uklopili u genom slona. Tim poduhvatom bi dobili približno isti primerak koji je pre nekoliko desetina hiljada godina hodao ovom planetom.

Bioinženjering je grana bioloških nauka koja ima svoju primenu u mnogim sferama naučnih istraživanja. Primena te grane biologije u ovom slučaju nailazi na pozitivne komentare iz sveta nauke, a sigurno će naići na pozitivne kritike i kod posetilaca zooloških vrtova. Da li to znači da kloniranje konačno dobija lepšu sliku u svetu? Ili će se naći oni koji će i ovo okarakterisati kao korišćenje nauke u zle svrhe?
Kako god, Meni (mamut iz crtanog filma ”Ledeno doba”) može da vas u budućnosti sačeka na ulazu u zoološki vrt kao najveća ŽIVA atrakcija.

[ratings]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *