Ovako glase originalne priče vaših omiljenih Diznijevih crtanih filmova!

Bez obzira na to koliko godina imamo, da li smo deca ili smo odrasli, da li smo devojke ili momci, baksuzi ili deca cveća, svi smo mi u nekom trenutku života gledali crtane filmove. To je nekako sastavni deo življenja, oni nas od detinjstva oblikuju i pomažu nam da ustanovimo tu selekciju u našim umovima, šta nam se sviđa i šta nam se definitivno ne sviđa, šta mi želimo za sebe kad odrastemo.

Dizni je, naravno, najveća kompanija animiranih filmova koja je bila tu da proprati odrastanje više generacija, od najprostijih ideja i izvedbi, do ovih komplikovanih produkcija koje smo u mogućnosti da gledamo 2014. godine. Ali, ono što neki ne znaju jeste da je većina priča bazirana na starim legendama koje su imale, pa, ne tako srećne završetke.

„Pepeljuga“

Pepeljuga 1Pepeljuga je jedna od najomiljenijih priča devojaka širom sveta. Ona prati Pepeljugu, nesrećnicu koja riba podove svojoj maćehi, kako konačno doživljava taj srećan dan kada odlazi na bal (uz pomoć magije koja, naravno, nije dostupna nama normalcima). Naravno, ona izgubi cipelicu, organizuje se „kasting“ širom zemlje, posle raznih malverzacija ona uspe da proba cipelicu i svi su, bez većih tragedija, živeli srećno do kraja života…

…ali zamalo.

To je vrlo ulepšana verzija priče. Ono što se u originalu dešava je dosta surovije. Naime, kada nijedna on njenih sestara ne može da proba cipelicu, jedna odseca sebi prste, a druga petu da bi prevarile princa. A sećate li se onih raspevanih ptičica iz filma? One su iskljucale oči sestrama po Pepeljuginim naređenjima jer je ona bila užasno ljuta na svoju porodicu. Takođe, preklopila je i poklopac od sanduka preko vrata svoje maćehe, ubivši je na mestu.

„Uspavana lepotica“

Uspavana lepotica 2Ako ste mislili da je to loše, čekajte dok čujete originalnu priču „Uspavane lepotice“. Dizni je to ispričao ovako: veštica baca čini na bebu, ubrzamo priču 16 godina unapred, devojka se zaljubljuje u princa, pa se nabode na vreteno/ružu (u zavisnosti od interpretacije), celo kraljevstvo utone u san, njen dragi dolazi iz susednog kraljevstva, bori se sa vešticom i dolazi do svoje drage i poljupcem je vraća u život. Que romantique.

No, davne 1634. godine ista ova priča je u originalu napisana malo drugačije. Kada princ ne uspe da probudi Uspavanu lepoticu iz sna izazvanog trnom u prstu, on je siluje i ostavi je. Ona, još uvek bez svesti, zatrudni i rodi blizance, a jedan od njih joj iz prsta isisava trn. Ona se tek tada budi, a nismo sigurni da je posle toga usledilo „živeli su srećno do kraja života“.

Zvonar bogorodičine crkve / Kvazimodo

Kvazimodo 3Dizni je oduvek voleo da „ispravlja krive Drine“ kultne literature, a ovo je svakako jedan od značajnijih primera. Na kraju ekranizacije, Kvazimodo pobeđuje Frola i ceo grad ga slavi dok on pobedonosno stoji na katedrali.

Iako je u filmu imao savršen sluh i tečan govor, u knjizi, Kvazimodo je bio gluv i vrlo se teško izražavao (a da ne pričamo o tome da je Esmeralda zapravo trebalo da bude ciganka ali ekipa iz Diznija nije baš bila za tu ideju). Na konto toga, Esmeraldi se zvonar gotovo odmah dopadne, što nije ni približno onome što se desilo u originalnoj priči.

Najbitnija razlika je, kao i obično, u kraju. U knjizi,ona umire tako što su je spalili, ali je u ekranizaciji spašava Kvazimodo. Usled toga, u romanu, Kvazimodo nalazi Esmeraldino mrtvo telo i leže pored njega i tu umire od gladi i dehidracije. Njihova tela su pronađena tek 18 meseci kasnije i, u pokušaju da ih rastave, njegovo se pretvara u prah. Ali vidimo sličnost, „pobedosnosno slavlje“ = „telo se pretvara u prah“. Bravo.

„Pohahontas“

Pohahontas 4Kao i svi ostali animirani filmovi, i ovo je napisano u formi ljubavne komedije za decu. Devojka upozna momka, devojka se zaljubi u momka, zajedno su, nisu zajedno, ne mogu da budu zajedno, mogu da budu zajedno. Na kraju prvog dela, doduše, zaopravo nisu bili zajedno što je bilo dosta zbunjujuće ali naravno, čemu služe nastavci?

Pohahontas je zapravo bila legitimna istorijska ličnost i sve što ste gledali u tim filmovima je podla laž. Istina? Pohahontas je zapravo imala poprilično bedan život. Relativno je organski mrzela Džona Smita koji je lagao u vezi svega što se desilo između njih. Takođe, bila je kidnapovana, držana kao talac godinu dana, preimenovana da se zove Rebeka, prezentovana u kampanjske svrhe i na kraju ubijena kada je imala 21 godinu. A posle toga joj je i grob uništen. Ne baš tako muzikalan život kako se na prvi pogled činilo.

„Mala sirena“

Mala sirena 5Hans Kristijan Andersen je baš voleo depresivne završetke. U prepravljenoj verziji, Ariel uspe da se izbori sa svojim imam rep – nemam rep životnim izborima i na kraju se zapravo uda za princa kog je upoznala na plaži. Naravno, sve je to propraćeno pevajućim ribama i rakovima – zar neko Diznijevo ostvarenje može da prođe bez pevajućih životinja/predmeta?

Ipak, u neprepravljenoj verziji se sve završava vrlo tragično. Princ ostavlja sirenu i pronalazi drugu devojku u koju se zaljubljuje. To lomi srce Maloj sireni koja je u dilemi: ako ubije princa i pusti da njegova krv padne na njene noge, ona će ponovo postati sirena. Na kraju, ona nije bila sposobna da to uradi u baca se u okean pretvorivši se u morsku penu.

Uglavnom, Dizni nam iznova i iznova servira recikliran materijal, upakovan u lepo pakovanje sa mašnicom na vrhu. I ne možemo da kažemo da nam to smeta – ipak, ne možemo reći da ne uživamo u svim njihovim ostvarenjima.

Pročitajte još:

[ratings]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *