Dobre navike sa Remontom

Šetnja kroz savremenu umetnost Beograda

Remont 1Novembar

Remont – nezavisna umetnička asocijacija

Maršala Birjuzova 7

www.remont.net

Fokus Grupa: Smisao za rad

Salon MSUB

Pariska 14

www.msub.org.rs

Simonida Rajčević: The first cut/Prvi rez

Društveni centar Oktobar

Strahinjića Bana 33 (suteren)

www.facebook.com/zadruga.oktobar?fref=ts

Kancelarija dokumentarnog veza: Uvezivanje

Mlađana, a opet prekaljena skupina stvaraoca ruši stege i pušta Beograd da piše, da se druži i da diše. To su ljudi koji dokumentuju sadašnjost i koji cede ideje i tempere, pa tako boje našu prestonicu u kosmopolitsku metropolu. Neprekidno sanjare, svakodnevno uče, pa svu maštu i znanje pretaču u dela, koja nesebično dele sa dragim gostima i prijateljima iz celog sveta. A posetioci sunđeri, upijaju sve dok krstare na talasima savremene umetnosti. Rekom novembra jezdili smo i mi, te vam sledi storija upravo o tome.

A možda sam rano počeo da pričam o toj plovidbi. Ma nisam, al’ to je utisak sa celokupnog izleta. Mi smo zapravo prvo samo hodali. Kročili kroz netaknutu prirodu, botaničke vrtove i nepregledne šume. A bogami smo zagazili i u psihu, i u misli. A u njima dileme o radu. Mora li posao biti težak iscrpan, ili su upravo sloboda i lakoća ono što ga krase? Koji je pristup čistiji i kakvi su plodovi truda, prezreli il’ uveli? Na tom putu fenjere su držali usamljeni šetač Žan Žak Ruso, riječki dvojac Elvis i Iva, Mišel Uelbek… Listali smo knjige, „hodali“, a lepota je bila u našim očima. U ilustrovanoj Mišelovoj „Platformi“ konačno se osetio ukus onih plodova. Fotografije su nam bile prozor u svet apstrakcije, ali ipak najverodostojnija refleksija razmatranja bio je Herbarijum performera.

Onda je svetiljka prešla u Simonidine ruke, a ona je „Prvim rezom“ isekla utiske u froncle. Pređeni kilometri učinili su telo umornim, koraci su teški, ali misli lelujavo jure. I dalje smo u šumi, ali nova enigma lebdi u vazduhu. Jede li čovek halapljivo prirodu, ili ga ona drži na dlanu? Pod anestezijom smo upali u strip i moram vam reći-baš je čudan taj trip. Crne jele i borovi ne mirišu.a životinjke koje smo videli, među granjem nekako su falične, il’ plastične. Ne znam ni da li su mrtve, a možda su ljudske žrtve? Na izlazu iz tog mračnog, šumskog lavirinta, zamantalo mi se, a u glavi je ostala da visi samo jedna nedoumica – Da li je planeta dar ili proizvod?

I posle svega falio mi je mir, a mir sam pronašao u jednoj ljupkoj kafanici u ulici Strahinjića Bana. Na vratima dočekali su nas vedri ljudi, pravi domaćini. A unutra tapiserije, redimejd. Porušene ograde,izvezena ljubav.Vaskrsava bratstvo, a u vazduhu tinja bivša zemlja. Zvezde su ponovo zasjale. Onda Aradac, onda Mostar, preko Štoja, do Bitolja. Kao vosak atmosfera se utopila sa lepim. Smenjivale su se priče, zaživeo život. Sve je bilo krunisano univerzalnim jezikom osmehom, dok je napolju bujao vrtlog tamne prošlosti.

Vreme je iscurelo, na kalendaru cepa se prohladni novembar, a mi s nestrpljenjem očekujemo novo putešestvije kroz maštu, u idućem mesecu, poslednjem i snežnom…

Remont 3

[ratings]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *