CHEGI MUSIC

Osnovni sastojci muzičkog slatkiša

Iako je studirao elektrotehniku, naš otac se bavio muzikom od sedmog razreda. Svirao je harmoniku, za svoju dušu, ali nekako je kroz život uvek bežao od nje. Kad tad je morala da ga stigne kao sudbina. Na nastupima je doživeo razne anegdote, i komične situacije, upoznao mnoga mesta, i imao neposredan dodir sa najrazličitijim ljudima, to donosi naša profesija. Ozbiljnije sam počeo da živim muziku od kada sam čuo za Dugme. Kasnije su došli Elvis, Queen. Mislim da je Fredi jedan od najboljih pevača svih vremena koji je obeležio jednu epohu, pisao istoriju. I ja sam imao razna previranja dok nisam došao na svoje.

Zbog iritantne atmosfere u nižoj muzičkoj školi prestao sam da se bavim muzikom neko vreme. Usledili su promašaji sa prirodno-matematičkim smerom i programiranjem, ali najzad, na nastupu u domu kulture shvatio sam da me ljudi cene kao muzičara i da to zapravo volim. Mislim da sam doneo ispravnu odluku, jer da bi bio najbolji u nečemu moraš sto posto da se posvetiš tome. Nas najmlađi član Dušan je za odlično sviranje harmonike svuda osvajao nagrade, u Srbiji, Sloveniji. Ali one su sada u senci one najveće, o kojoj ćemo kasnije govoriti. Tatu  ceo život  privlači višeglasnopevanje, smatra da je to magija i kad i došlo  vreme da stasamo ja i brat, odlučili da pokušamo. Krenulo je stidljivo, ali shvatili smo da opasno zvuči. Mi se svi bavimo pojedinačno pevanjem, ali ovaj trio je nešto posebno.

Sadašnjost je ćeten alva

chegi 2 Glavna stvar u muzici je da imaš imidž i karakter jer po tome si prepoznatljiv. Naš muzički pravac je u suštini komercijalan, ali specifičan. Cela fora sa „Braća bluesom“ ne može da odmogne. Mi smo naš žanr nazvali latino pop, ali kad bih pogledao korene, tata je veliki poznavalac narodne muzike , svira harmoniku i ima dugu tradiciju. Dakle izvorna narodna muzika sigurno ima uticaja. Fuzija je nastala jer smo brat i ja zadojeni klasičnom muzikom, na tim osnovama smo učili. Što se tiče kompozicijskog dela mi smo potpuni autori, kod tekstaimamo saradnike,aranžman rade muzički producenti, to je sve kod njih u studiju realizovano. Veliki su profesionalci, nema sa kim od većih muzičara nisu radili, a što se tiče muzičara tu su ljudi iz benda Željka Joksimovića, a ima ih iz beogradske jazz ekipe.Trenutno smo objavili tri priče, jedna od njih je akapela. Nadamo se da će ih biti otprilike osam. Dušan se takmičio u Kaunasu, na svetskom harmonikaškom prvenstvu. Konkurencija je bila jaka, očekivanja nisu bila velika. Međutim on je otišao i sjajno je svirao. Žiri je bio sačinjen od svetski priznatih profesora, a pobeda mu je izmakla zamalo. Ali to je manje bitno jedino što ostaje je ta titula vicešampiona koja će ga pratiti čitavog života.

Imamo dogovor sa „City recordsom“, što se tiče prodaje to je u Srbiji stvarno zenmarljivo, nekad je vreme bilo na ruku muzičarima a sada nikad ne znaš šta da očekuješ jer nije baš tako. Dosta pesama je instrumentalnih ali ako osetimo da će neka akapela izvedba dobro leći, uvek ćemo je uvrstiti pogotovu zato što vidimo da ljudima tako nešto prija. To podseća na dalmatinske klape, nismo razmislili da tako nastupimo u nošnjama kao klapa, ali ko zna.

Primetili smo da po skoro svakoj pesmi može da se snimi i film. Od početka do kraja ciklusa stvaranja čovek mora da bude kreativan jer gužva je na velikoj sceni i dođeš u situaciju da se mnogo ljudi bori za mesto za koje se boriš i ti, i jedino kreativnim idejama možeš da se izdvojiš.

Tako smo krenuli i sa tim pričama, pesma je obična, ali ceo paket znači mnogo. Kada se dogovaramo vlada zakon većine, gde većina prevagne to je odluka. Postoji nesuglasica i dilema, ali uvek nađemo rešenje. Ostali članovi ne učestvuju mnogo, više odlučujemo u okviru porodice, a oni nas isprate. Najveća greška u ovom poslu je da odustaneš. Ali mi imamo već sad reakciju publike da vredimo i na tim talasima idemo napred. U početku moraš da platiš ceh anonimnosti, prva je priča prošla baš teško, ali već posle nje ide mnogo tečnije. Publika misli da se nešto desilo slučajno, ali kada vide da nije tako onda kažu: „E, pa oni ipak imaju neki stil, zamisao“. To se nekako namesti, ceo splet okolnosti se napravi da tačno uradiš ono što treba. Ta prva pesma „Jedna noć je nastala slučajno dok smo pokušavali u studiju, tata je predložio da je ja otpevam, tad sam još bio u srednjoj školi. Svidelo nam se i onda smo radili na njoj, nadograđivali i samo je čekala svoj trenutak da ugleda svetlost dana. Ali to je jedna pesma, „Chegi“ je utemeljen na našim životima. A mi smo živote posvetili muzici.

Budućnost otkida ogromne zalogaje

chegi 3Brata više interesuje da snimamo na drugim jezicima. Postoje neke pesme koje su urađene na engleskom, ali ko zna. To je nešto što čovek ne može baš da isplanira, nego ako se desi takva situacija onda se sklopi i bude. Festivalisu nekada bili jako zastupljeni i karijere su se gradile na njima. Imali su promociju i medijsku pažnju, ali sada to nije tako. Postoje neki koji se i dalje drže, mi smo nešto planirali, ali izdavanje naših pesama se nije poklopilo sa njima. Sledeće godine ćemo defitinivno pokušati na onim festivalima gde procenimo da bi naša priča legla. Sigurno će biti nekih nastupa, trenutno dogovaramo, a i čekamo trenutak da osetimo da je tržište povoljno i da ćemo biti interesantni. Čekamo da se priča malo zavrti i da se prihvati u narodu. Kada bih dobio ponudu da radim filmsku muziku svakako bih vrlo rado prihvatio, ja sam kompozitor profesionalac i to je dobar izazov.

Ukusno?

Danas se plasiraju svakakve stvari i mnogo toga je degutantno. Na kraju krajeva svako ima izbor da odluči šta će predstaviti. Mene neko da pita da moram nešto drugo da radim ja to ne bih radio, onda bih se bavio nekim drugim poslom. Ali ipak vreme se menja i ljudi postaju svesni vulgarnosti i neukusa. Danas je raznovrsno, pa u jednom trenutku slušamo Ljubišu Pavkovića kako svira kolo, u drugom Smak, a u trećem Stinga. Kad čovek vidi neki naš zvuk i poredi ga sa svetskim ako to mnogo odskače onda ljudi kažu: „Čekaj, što bih ja to slušao?

chegiDošlo je vreme da veliki procenat omladine samo sluša stranu muziku, a to je zato što se kod njih kvalitet ceni, ako nisi kvalitetan ne prolaziš. I tamo prolaze razne nakaradne pojave, ali se ipak zna i kvalitet. Ako govorimo o pop rok sceni voleo bih da sarađujemo sa Čolićem, grupom „Smak“, „Negativom“, Joksimovićem, Merlinom i Tonyjem. Nije tačno da ako je nešto mainstream nužno i loše, svi žele da se predstave širokim narodnim masama. Mnoge komercijalne stvari su zaista kvalitetne i ti koji su u vrhu estrade to je onaj privid. Dino Merlin kaže: „Na vrhu uvjek ima mjesta“. Na sledećoj stepenici su milioni, a na vrhu njih pet. E da bi došao među njih ne možeš tek tako, tu moraš da imaš ono nešto.Ti da bi trajao moraš da daš nešto konkretno, senzacija traje i prođe, i to brzo izbledi. Postoje ovde ljudi na Balkanu koji su ostavili trag ali to su zaista ozbiljni umetnici. Željko je recimo primer da može da se istera svoje do kraja.

[ratings]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *