39 stepenika – Četrdeset likova na 4 glumca

Džon Baken napisao roman. Alfred Hičkok napravio film. Patrik Barlou stvorio predstavu (uz pređašnji rad Sajmona Korbija i Nobija Dajmona). „39 stepenika“ je svakako delo koje je doživelo mnoge umetničke forme. Od 11. decembra pretpremijerno, i 12. premijerno, Beograd će dobiti priliku da se počasti i pohvali pozorišnom adaptacijom ovog svetski izvođenog dela u produkciji pozorišta „Boško Buha“ koja svečano ulazi u sastav redovnog repertoara tog pozorišta na sceni ustanove kulture „Vuk Karadžić“.

Osnovni koncept, koji su kreirali baš Korbi i Dajmon, ogleda se u tome da se scenario avanturističkog filma iz 1935, koji je proglašen za drugu najbolju adaptaciju jednog romana svih vremena u režiji legendarnog Hičkoka, u potpunosti preseli na scenu, pri čemu celokupnu postavu čine samo četiri glumca. Koncept zadržan i u izvedbi beogradskog teatra. Jedan glumac iznosi lik protagoniste Ričarda Haneja, u ovom slučaju to je Viktor Savić, koji dolazi u kontakt sa ženskim agentom iz kontraobaveštajne službe i pokušava da joj pomogne, međutim sve kreće po zlu kada ona biva ubijena i ista sudbina preti glavnom liku. Jedna glumica tumači tri ženske uloge s kojima se protagonista romantično upliće (u avangardnijim verzijama to je katkad bio i glumac), a u Buhinoj verziji ta čast pripala je Anastasiji Mandić, dok sve ostale uloge heroja, zlikovaca, muškaraca, žena i dece izvode samo dva glumca, a njih ukupno 36 ostalih prikazaće nam Goran Jevtić i Andrija Milošević. Vrlo zahtevan zadatak za ova dva, inače veoma iskusna glumca, budući da komad zahteva munjevito brze promene i transformacije gde po potrebi njih dvojica moraju igrati više karaktera odjednom. Iz toga takođe proizilazi komična formulacija komada koji je u bazičnom obliku ozbiljna špijunska priča.

 3

Originalan tekst tvoraca četvoroglumačke postave bio je zasnovan primarno na Bakenovom romanu, a upravo Barlou uočava koliko Hičkokov film prednjači u odnosu na knjigu i koliko je podesniji za scensko izvođenje koje bi tako bilo podignuto na novi nivo. Stoga pozorišni tekst takođe sadrži aluzije i pošalice kreirane po ugledu na teme i naslove drugih Hičkokovih ostvarenja što predstavu stavlja u domen parodije. Ipak, reditelj predstave Vladimir Aleksić izjavio je da je cilj bio da se stvori predstava koja će dobro funkcionisati na više nivoa – „Najpre kao dobra priča, zatim kao emocija, pa kao duhovita zabava.“ Prema rečima dramaturga Milene Depolo Barlou koristi distinktivan „pajtonovski“ tip humora u svojoj re-adaptiranoj verziji komada, što ujedno reklo bi se obogaćuje samu predstavu. Anastasija Mandić akcentovala je neophodnost timskog funkcionisanja u ovakvom tipu performansa i potpore koju njih četvoro glumaca pronalaze jedni u drugima, ali i u ostalim članovima ekipe iza kulisa – Svetlo i ton rade uporedo sa nama, što predstavlja i velik tehnički zahtev – iznela je Mandićeva. Andrija Milošević izjasnio je da se nada da će ova predstava ustanoviti klasični teatar kao nešto što će ostati do daljnjeg nezamenjivo za ljudsko oko, um i dušu, pozvavši publiku da se sama uveri u kvalitet.

 1

Svakako predstava obećava i Beograd, kao i naši glumci, ovime dolaze na prestižnu listu metropola u kojima se priredilo i umetnika koji su sproveli u svom maniru igranje ovog jedinstvenog i čuvenog komada. Upravnik pozorišta, Milorad Mandić, naveo je da će „Buha“ sa svojim repertoarom ostati u ustanovi „Vuk“, najverovatnije, do početka naredne godine, izričito se zahvalivši njenim zaposlenima.

Vidimo se na premijeri!

[ratings]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *