O čemu govorimo kad govorimo o Evropi

Šta je Evropa? Koje su evropske vrednosti? Kuda idemo i dokle smo stigli? Odgovore na sva ova pitanja poželeli su da pronađu učesnici debate „O čemu govorimo kad govorimo o Evropi“, koju je organizovala Nemačka akademija za jezik i književnost, fondacije S. Fischer Stiftung i Allianz Kulturstiftung, Institut Gete i udruženje Krokodil. Prethodnih godina konferencije su održane u različitim evropskim gradovima: Budimpešti, Bukureštu i Atini, a ovoga puta razgovor se nastavio u Beogradu.

 Od 5. do 7. decembra 2014. godine, okupili su se filozofi, pisci, politički analitičari, istoričari i mnogi drugi intelektualci i svojim zanimljivim izlaganjima ukazali na jedno novo viđenje Evrope. „Svi simboli Evrope nisu dovoljni da obuhvate celu Evropu. Evropa je mnogo više od toga, na jedan poseban, dinamičan način”, čulo se na debati. Ove reči najbolje opisuju sliku same Evrope i njene raznolikosti.

DSCN8960

Tokom prvog dana, 5. decembra, u Kulturnom centru Beograda, održane su panel diskusije na temu  „Dominantni koncepti Evrope i mnoštvo njenih identiteta“. Moderator je bio Vladimir Arsenijević, a učesnici Dubravka Stojanović (Srbija), Srećko Horvat (Hrvatska), Nenad Veličković (Bosna i Hercegovina) i Marie-Janine Calic (Nemačka).
Drugog dana, 6. decembra, u Centru za kulturnu dekontaminaciju održane su dve diskusije. Slavenka Drakulić (Hrvatska), Fatos Lubonja (Albanija), Andrei Pleşu (Rumunija) i Dragan Velikić (Srbija) ukazali su na drugačija shvatanja demokratije “Kultura demokratije – demokratija u kulturi”. O „Dinamici domaćeg terena i novim oblicima susedstva” govorili su Filip David (Srbija), Daša Drndić (Hrvatska), Shkëlzen Maliqi i László Végel (Srbija).

??????????Svako od ovih izlaganja predstavlja jedno novo poglavlje u velikoj knjizi koju nazivamo Evropom i navodi na razmišljanja o tome kako je treba doživljavati. Kada se pomene Evropa, većini ljudi je prva asocijacija – politika. Međutim, Evropu ne čine samo politički okviri. Svako od nas je može doživeti na svoj način, ali činjenica koja nam je svima zajednička jeste da koliko god  pričali o njoj, nikada ne možemo sve do kraja doznati. U tom smislu, ona se pojavljuje kao enigma, kao riznica koja svakoga dana donosi nešto novo, još uvek neistraženo. Kada to kažem, ne mislim na Evropu kao politički pojam, već na prostor, narode i kulture koje se tu prepliću.

Da reči imaju veliku moć i da se glas poezije daleko čuje, još jednom je potvrđeno 7. decembra, kada je konferencija zvanično zatvorena. To nedeljno jutro obojeno je magijom poezije. Ottó Tolnai (Srbija) i Hainrih Detering (Nemačka) uveli su nas u svet reči. Srpski, engleski, nemački – kojim god jezikom govorite, prefinjene zvuke poezije svi razumeju. Možda baš to i jeste ključ za razumevanje reči Evropa. Svet treba poetizovati.

[ratings]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *