prosek je privid

Prosek je samo surovi privid

Ako si svestranom vrednovanju vičan, ne bi trebalo da te brojke zavaravaju. Toliko je onih boljih od tebe. Ali niko nije tvog načina razmišljanja, ako uopšte o nečemu misliš. Ako te zaluđuju samo brojke zaokružene na dve decimale, teško da se možeš ubrajati u one učene, kompetentne, umne. Može to mnogo bolje od pukog proračunavanja. Sloboda misli ne podleže kalkulsanju.

Pričice i priče iz studentskih redova svode se na utakmice male i velike lige, iskustva iz kupovine, današnjeg pregleda nekog rijalitija ili serije. Odavno nisam čula da neko hvali neku knjigu, naučni sadržaj, stručnu literaturu, neki hobi itd. Možda se i ne čita i ničim ne bavi? Samo jurimo poene i kačimo ih sebi kao etikete, šepurimo se kao jarkim perjem. Ipak su oni materijalizovani i spremni da se predoče svetu, da nas ishvale. To je, zapravo, i bitno. Oni su crno na belo, a to što se dalje od nosa ne vidi, niko ne mora da zna.mozak

Koliko reči treba da znaš? Dovoljno da znaš da izraziš svaku svoju misao. A koliko treba da misliš? Onoliko koliko je potrebno da dopreš do dna i suštine svega što te zanima.

A šta sve treba da te zanima? Sve od današnjeg izdanja novina pa do principa samoodbrane. Ne postoji preduga i komplikovana reč, već samo sužena svest. Reči imenuju entitete, mi smo ih stvorili i imenovali značenja. Ne može da bude teško i nemoguće. Samo treba znati pa reći.

Da manje znam, možda bi mi lakše bilo. Tupim umovima život je laganiji. Ne znaju ništa o težini sveta, prostoti umova, nezainteresovanosti glasova za prave probleme. Oni žive na margini svesti i uživaju u svojoj površnosti. Ne vide čak ni pritajeno podsmevanje onih svesnijih. Jesu zanimljivi, priznajem. Zanimljivi su nakon što ih u tišini svog razuma otplačem, i njih i njihovu glupost koja vređa i peče. Sami su krivi što odbijaju da shvate kako svet fukcioniše. I nije pravedno što istu težinu naizgled isto proživljavamo. Oni tvrdoglavo udaraju u zid besmisla odbijajući da se osveste.

Zato, prosek je samo privid. Naš akademski svet živi iz noći u noć, danju juri uslove, bodove, potpise. Uči za sutra, živi za danas. Ostalo će se već izbodovati.
intelligenceDa bi se neko nazvao jednim od najboljih ili čak najboljim studentom, mora prvo da shvati šta sve to zahteva. A to je daleko više od bodova. Nekada je akademski svet bio elita. Bili su poštovani i privilegovani mogućnostima i sposobnostima da uče. Danas to radi većina. I oni koji u pauzama između dve serije ili kladionice zarade koji poen, i oni koji ne znaju gde je gradska biblioteka, šta su kulturna dešavanja. I dobro im ide. Ovaj sistem im to dozvoljava. Neće oni posle svih tih poena biti pametniji. Neće značajnije emancipovati način na koji sagledavaju svet. Samo će se kititi akademskim zvanjem koje im se legalno i realno ne može osporiti.

Svi smo mi kolege. I ne razlikujemo se po statusu, naučenom ili prenesenom ispitu. Možemo da se razlikujemo samo prema zaslugama. Juče učenje, danas bubanje, sutra znanje. Neko će ga imati, neko ne. Dosta se promenilo, danas je život studenta prilično drugačiji. Širina svesti i prirodna inteligencija bi trebalo da opstanu. Navijam za njih.

[ratings]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *