Veljko Tomović: „Stav i karakter čine čoveka“

Veljko Tomović rođen je u Beogradu. Svojevremeno je bio jedan od eminentnijih i perspektivnijih mladih košarkaša, koji je u bojama reprezentacije Srbije i u raznim zemljama sveta osvajao najbolja odličja. Nakon svojevoljno okončane košarkaške karijere, okrenuo se studijama i stekao zvanje diplomiranog master ekonomiste. Svoja znanja u domenu struke, vešto je upotpunio autentičnim biznisom, dizajniranjem leptir mašni i rever maramica, koje ovom talentovanom i proaktivnom mladiću daju dominantni lični pečat. Veljko već duže vreme slovi za gurua sofisticiranih leptir mašni na tržištu Srbije, ali i van granica naše zemlje. U daljem tekstu imate priliku da pročitate kako je izgledao njegov poslovni put i sa kojim izazovima se susretao kako bi realizovao svoje ideje i vizije.

Tokom uspešne košarkaške karijere očekivalo se da ćete mnogo godina ostati u vodama profesionalnog bavljenja sportom, međutim, okolnosti su bile drugačije. Šta Vas je omelo na tom putu? Da li sa ove vremenske distance mislite da je takav sled okolnosti u sportu bio najbolji za Vas?

Slovio sam za prilično uspešnog košarkaša u svim kadetskim selekcijama dok sam bio mlađi. Dobijao sam priznanja za najboljeg kadeta Evrope i najboljeg mladog sportistu tadašnje Jugoslavije, i takvi rezultati su me naveli da u životu šta god da radim budem najbolji, jer prosek nije u mojoj sferi delovanja. Par godina nakon toga, brojnih povreda i određenog sleda okolnosti, na koje, sa ove distance, smatram da nisam mogao u potpunosti da utičem, moja karijera nije krenula u smeru u kojem je trebalo da krene, ne samo po mojim očekivanjima, nego i po očekivanjima drugih ljudi, koji su bili neutralni. Nisam želeo da budem prosek, time se ne zadovoljavam. Imao sam svoj cilj, želeo sam da prestanem da se bavim košarkom, jer je to već postalo opterećenje, a kad je nešto opterećenje, onda je bolje da se time i ne bavite. Presekao sam, mogao sam da igram i dalje, ali nisam želeo da budem samo jedan od gomile košarkaša koji će, eto, igrati, te posle završene karijere neće znati gde da usmeri svoj život. Nakon okončane karijere profesionalnog sportiste, završio sam fakultet i zaposlio se.

Nakon što ste odlučili da prekinete košarkašku karijeru, okrenuli ste se studijama. Po profesiji ste diplomirani ekonomista. U kojoj meri je obrazovanje doprinelo razvoju Vaše ličnosti?

Obrazovanje je svakako u nekoj meri uticalo na razvoj moje ličnosti. Mada, smatram da je na razvoj ličnosti najviše uticalo rano osamostaljivanje. Sa nepunih trinaest godina dva, tri puta dnevno sam trenirao, putovao, bio po mesec dana van kuće. Iskustvo koje sam dobio kroz bavljenje košarkom je sigurno najviše doprinelo da se razvijem i da sazrim pre svojih vršnjaka, ne samo ja, nego i momci koji su imali slična iskustva kroz sport. Obrazovanje je veoma bitno, ali mislim da nije presudno za razvoj nečije ličnosti, stava i karaktera koje kroz život neka osoba pokazuje.

Tomovic, treca fotografija

Po završetku studija počeli ste da se bavite neobičnom i veoma kreativnom profesijom. Postali ste dizajner sofisticiranih leptir mašni i rever maramica. Zašto ste došli na ideju da dizajnirate neobične modne detalje?

Počeci VT brenda su se iznedrili totalno spontano, i već je to postala fraza. Pre skoro tri godine, napravio sam par mašni za sebe, za svoju dušu, jer u tom trenutku nisam mogao da nađem dizajnirane leptir mašne. Nailazio sam mahom na modele svečanih crvenih, crnih i belih, koje nisu zadovoljavale moje modne apetite. Mašne sam doživljavao kao deo nekog svakodnevnog stajlinga, nevezano za doba dana ili noći, detalj koji čovek može da ponese, da izađe u grad i popije piće, a da to bude normalno, a ne kao modni aksesoar namenjen prisustvima dodele Oskara, svadbama i sličnim ceremonijama. Pre leptir mašni voleo sam i razne boje pantalona, tregere, karirane kravate, ešarpe i dizajnirane čarape, i uvek sam imao neki detalj koji sam nosio u određenom vremenskom periodu. Na neki način, mašne su došle na svoj red, ali za razliku od drugih stvari, mašne nisu postojale u ponudi u Srbiji kako sam ih zamišljao, tako da sam počeo da radim za sebe. Kad sam počeo da dizajniram mašne, nisu bile baš prihvaćene, ljudi su sa čuđenjem posmatrali pomalo zaboravljeni modni aksesoar. Verovatno su takve pojave normalne u Srbiji, jer kada se plasira novi proizvod, potrebno je da se ljudi opuste, da ne posmatraju sa nevericom nešto što je malo drugačije. Treba da vide na više ljudi aksesoar koji se plasira, da bi imali hrabrosti i smelosti da iznesu neke modele, i samim tim ga i prihvate. Postoji malo ljudi koji smeju da krenu u neki novi biznis, mada ja svoj posao ne smatram biznisom jer se dizajniranjem leptir mašni bavim iz ljubavi prema tome. Kada radiš nešto što voliš i kada si pionir mlađe generacije koji pravi mašne, ako zadržiš kvalitet, ljudi će to ceniti. Postepeno, ljudi su lepo reagovali na široku paletu leptir mašni, i evo, u februaru će biti tri godine od kada se bavim dizajniranjem istih. Moram da napomenem da mi je najveća satisfakcija to što sam, neskromno rečeno, vratio mašne na velika vrata u Srbiju, i ne samo u Srbiju, nego i u region. Neretko se mašne poručuju iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, čak i Slovenije, gde sigurno postoji izuzetan i širok izbor leptir mašni.

Tomovic, cetvrta fotografija

Nakon što ste kreirali prvu leptir mašnu, veoma brzo i spontano ste širili spektar ponude, i na taj način ste stvorili brend VT mašne koji u svom asortimanu poseduje renomirane i veoma prepoznatljive modne detalje. Da li možete da se prisetite trenutka u kojem ste postali svesni da će modni detalji koji dizajnirate postati ne samo deo Vašeg aksesoara već i Vaš svojevrsni biznis?

Trenutak kada sam postao svestan da su modni detalji koje dizajniram prerasli u svojevrsni biznis jeste period pre godinu i po dana. Prvih šest meseci od početka bavljenja ovim poslom, dizajnirao sam mašne za svoju dušu. Neke modele sam izlagao u radnji, koji se nisu često prodavali, ali u tom trenutku nisam bio dovoljno posvećen tome. Nakon toga je došao momenat gde je trebalo da odlučim da li ću se potpuno posvetiti dizajniranju mašni ili ću ih praviti samo za svoju dušu. Odlučio sam da se ozbiljnije posvetim dizajniranju mašni. Polako sam širio spektar ponude, dizajnirao sam oko šezdeset novih modela. Otvorio sam fejsbuk stranicu, koja je aktivna više od dve godine. Nakon toga sam shvatio da posao kojim se bavim nije više samo ljubav prema dizajniranju i kreativnosti, hobi, već autentični biznis. Totalna erupcija prodaje mašni se dogodila pre godinu i po, potpuno spontano. Bilo je i neusiljene medijske podrške, emitovani su razni prilozi na televiziji o mom radu. Moje mašne su u to vreme nosili Ivan Ivanović, kasnije Novak Đjoković, Marija Šerifović, i mnogi drugi, podjednako značajni. Sve se nekako spontano odvijalo, i ono što je meni bitno, niko nije bio prisiljen da nosi VT mašne, već su ljudi sami pokazivali interesovanje i insistirali da se mašna nađe u širokom spektru njihovog aksesoara. Veoma sam zadovoljan tom činjenicom, a prepoznavanje kvaliteta, dopadanja čitavog mog stajlinga, znači da su me ljudi prihvatili i da cene moj rad. Od tada je rapidno krenula prodaja mašni i kreće se uzlaznom putanjom. Nedavno sam dobio kompliment od modnog kreatora i dizajnera, Saše Vidića, koji je i kupac modnih detalja koje dizajniram, da sam odgovornošću prema poslu i kvalitetom sam sebe preporučio, tako da nije bilo potrebe da me bilo ko drugi preporučuje.

Tomovic, peta fotografija

Da li ste pobornik krilatice – odelo čini čoveka, ili ste opredeljeni za neki drugi stav kada je u pitanju lični stil jednog čoveka?

Odelo ne čini čoveka. Pre svega, smatram da stav i karakter čine čoveka. Ko će šta odenuti na sebe je stvar ličnog afiniteta. Naravno, nije preporučljivo da neko nosi odevne komade u kojima će se osećati neprirodno i uštogljeno, nevažno da li su u pitanju trenerka, pantalone, sako, odelo, leptir mašna, ili bilo koji drugi odevni predmet i propratni aksesoar. Smatram da je najbitnije da ljudi nose ono u čemu se lepo osećaju, a onda će i njihov stil činiti čoveka onakvim kakav on jeste i kakav hoće da se prestavi. Poenta nijednog stajlinga nije da čovek vizuelno lepo izgleda, ukoliko se ne oseća prijatno i neopterećujuće u određenoj odevnoj kombinaciji. Ako se čovek u određenoj odevnoj kombinaciji oseća lepo i ako ima stav, sve će mu dobro stajati, a ukoliko se opterećuje svojim stajlingom i pridaje značaj komentarima drugih ljudi, bolje je da nikad ne izađe iz kuće. Dakle, najbitnije je kakav stav ima čovek i kako nešto nosi, a ne šta nosi.

Evidentno je da su leptir mašne i rever maramice postale deo Vašeg životnog stila i dominantnog ličnog pečata. Gde pronalazite inspiraciju prilikom dizajniranja sve neobičnijih modnih detalja? Šta ili ko Vas motiviše?

Inspiraciju pronalazim svakodnevno, u novim dezenima, pri čemu uvek razmišljam kako bi mogla da izgleda nova mašna i uz koju kombinaciju bi mogla da se ponese. Ukoliko ja, kao dizajner mašni, ne znam na koji način bi određena mašna mogla da se iznese, onda ne bih znao ni kako da ponudim proizvod. Deo mog stila, koji me ispunjava, je činjenica da u svakom trenutku znam kako neki novi model mašne mogu da predstavim ljudima. U momentu kad sam počeo da predstavljam svoje stajlinge, poraslo je interesovanje za mašnama, jer ukoliko ne prikažeš ljudima koji vizuelno ne mogu da zamisle kako određeni modni detalj izgleda u nekoj odevnoj kombinaciji, oni ne znaju kako isti mogu da nose. Trudim se da nesebično koristim svoju inspiraciju osmišljavajući nove modele. U ponudi imamo četiri, pet standardnih modela, koji se u zavisnosti od veličine prilagođavaju mušteriji. Nemam poseban motiv koji me motiviše. Jednostavno, volim i uživam u onome što radim, što je i najveći motiv. Ideje svakodnevno dobijam od sestre bliznakinje, a i od brata koji me je još dok sam bio mlađi učio osnovnim modnim postulatima i načinima uklapanja aksesoara uz stajlinge. Uvek volim da čujem mišljenje ženske strane, zato što žensko oko ima drugačiji pogled na stvari, posmatra iz drugačije vizure, a samim tim i zapažanje poprima novu dimenziju. Prihvatam sve sugestije i savete, ali sam na kraju ja taj koji odlučuje, ko je odgovoran za celokupnu realizaciju posla i za svaku mašnu koja se pojavi na tržištu.

Tomovic, sesta fotografija

Uspeli ste da brend VT mašne pozicionirate i van granica Srbije. Kako Vam je to pošlo za rukom? Planirate li da zauzmete neko novo tržište?

VT mašne su uspele da se pozicioniraju na tržišta van granica Srbije potpuno spontano i bez velikih planova, što je meni i najdraže. Ljudi su viđali VT mašne kod svojih prijatelja, dobijali dobre preporuke za iste, te su ih potom naručivali. Dešavalo se da mašne nađu svog kupca u Švedskoj, Engleskoj, Holandiji, Nemačkoj, Austriji, Češkoj i Americi, za sada. Postoje planovi da se mašne prodaju u eminentnim hand made radnjama i u nekim drugim zemljama, što ujedno predstavlja moj sledeći target i izuzetnu čast. Budući da u navedenim zemljama već postoji velika, ozbiljna i kvalitetna ponuda leptir mašni, smatram da VT brend ne bi pronašao svoje mesto da nije kvalitetan, čime je posao kojim se bavim dosegao viši nivo i dobio na težini i ozbiljnosti.

Trenutno VT mašne slove za jedan od najrenomiranijih brendova kada su u pitanju modni aksesoari. Gde vidite brend VT mašne za pet godina? Ima li prostora za napredovanje?

VT mašne za pet godina vidim kao stabilan brend, jer mislim da leptir mašne nisu prolazna moda, već su modni aksesoari koji će se nositi i sada i za dvadeset godina. Možda se trenutno nose više nego obično, a zasluge za to, bez lažne skromnosti, pripisujem sebi. Postoje planovi da u svoju dosadašnju ponudu uvrstim i nove odevne predmete i aksesoare za muškarce, tako da će to biti još jedna od stvari kojom ću se predano baviti u budućnosti.

Koliko je teško naći svoje mesto pod suncem u biznisu u Srbiji? Čime je najbolje rukovoditi se kako bismo što duže istrajali u surovom svetu biznisa?

Tomovic, druga fotografijaUspeo sam da vratim „novo stari“ modni aksesoar na tržište naše zemlje. Tom prilikom sam morao da se suočim sa raznim predrasudama ljudi, koji u početku nisu lako prihvatali leptir mašne koje sam plasirao. Približiti ljude ovom svetu leptir mašni bio je dug proces. Nije bilo jednostavno naći svoje mesto pod suncem, ali ako radite pošteno, cenite svoje kupce, partnere i saradnike, radite predano i znate šta hoćete, nikakav izazov nije nemoguće nadmašiti i svaka misija u poslu biće uspešna.

Kako biste što duže opstali u svetu biznisa najbitnije je zadržati kvalitet, poštovanje prema svojim mušterijama, izlaziti im u susret i pratiti ono što ljudi vole, što misle da bi bilo zanimljivo i na neki način uvoditi neke inovacije. Kvalitet ne sme da opada sa porastom obima posla. Ljudi će ceniti kada je neko pionir u svom poslu i kada je kvalitet uvek na najvišem nivou. Trudim se da uvek budem proaktivan, da nagovestim ljudima šta je sledeće što mogu da očekuju u širokom spektru ponude i kako će to izgledati. Nema opuštanja, ne zbog konkurencije, nego što konstantno uvodim novitete u svoju raznovrsnu ponudu. Ljudi znaju da mogu da očekuju šta god zamisle od VT mašni, što me navodi da dizajniram nove modele i samim tim zadovoljim želje svih kupaca. Da biste što duže istrajali u svetu biznisa veoma je bitno da budete karakterni, da ozbiljno radite, da posedujete određene liderske sposonosti koje su neophodne za bavljenje bilo kojim poslom, da budete posvećeni i da gajite mnogo strasti i ljubavi prema svom poslu. Ukoliko se vremenom smanji intenzitet strasti i ljubavi prema poslu kojim se bavite, posao će krenuti silaznom putanjom. Mene strast i ljubav prema poslu kojim se bavim „drže“ tri godine, i siguran sam da će tako biti i dalje.

Šta biste poručili mladim ljudima u Srbiji koji požele da se bave nekim nesvakidašnjim biznisom?

Poručio bih im da imaju jasnu ideju i viziju onoga čime žele da se bave, budu istrajni u svojoj ideji, ne libe se da pokažu svoje talente i umeća, budu svoji, slušaju sugestije i kritike drugih ljudi, ali da odluke o poslovanju donose sami. Veoma je važno ne obazirati se previše na komentare drugih ljudi, jer će u tom slučaju svako poslovanje biti kratkog daha. Konstantna težnja da budeš najbolji je najveći motiv za bilo koji biznis.

Foto: Monika Pavlović

[ratings]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *