Viktorija Modesta – Protothype

Viktorija Modesta, o kojoj smo učestalo čitali ovih dana, pomerila je granice našeg osećaja za lepo, novo i za prihvatljivo. U tekstovima koji se tiču njene nove pesme „Protothype“, a pre svega njene pojave, čitamo pozitivne komentare ali i čuđenje pred nečim nesvakidašnjim. Napominje se da je ona  “world’s first amputee pop artist”, dakle prva umetnica čije se ime povezuje sa amputacijom, prva mlada osoba sa hendikepom koja je direktno udarila na strah od drugačijeg preko muzike – univerzalnog sredstva opštenja.

„I am the prtotothype“ kaže refren pesme. Viktorija dakle, otvara jedno novo polje u kome pre nje nije bilo ničeg sličnog, ona je prototip novog pogleda na kaleidoskop mogućnosti koje nam daje muzika. Ona je takođe i prototip novog posmatranja hendikepa, prihvatanja različitosti jer se drugost predstavlja u formi koju možemo da prihvatimo. Novina onoga što ona čini je nesumnjiva, isto tako i snaga, ali u ovom tekstu otvorićemo još neka pitanja, važnost vizuelnog, scenskog, važnost lepog i simetričnog, prihvatjivog.

Ono što (ni)smo navikli da gledamo svakog dana

Ova hrabra mlada umetnica sama je odlučila da amputira nogu koja joj je nanela više bola nego lepih koraka, i to u petnaestoj godini. Trebalo joj je čitavih pet godina da hirurga ubedi da to i učini. Jednom kada se oslobodila dela tela koji ju je samo vodio iz jedne operacije u drugu, kako kaže, postala je druga osoba, ništa je više nije vezivalo ni usporavalo. Viktorija se prosečnoj osobi obratila u svom videu na jasan i razumljiv, univerzalan način. Ona nam je prikazala ono što smo navikli da gledamo svakog dana, lepe i vrlo kreativno obučene pevačice sa obavezno provokativnim scenama gde se seksualno makar u skrivenom obliku podrzaumeva. Ovde ipak imamo i nešto drugo – lepu devojku u prilično provokativnom spotu koja nema deo noge. I ne samo da nema deo noge, već ima sjajnu protezu. Ne jednu, razume se, jer i to je sredstvo komunikacije sa čovekom koji klikće na Play dugme ne znajući šta će upravo da vidi. I njene proteze su način da nam kaže – drugačija sam, gledajte me!

Neka nova proteza  i netaktični pogledi

Svaka osoba sa hendikepom imala je makar jednom u životu isksutvo vrlo netaktičng  neprijatnog nevaspitanog zurenja na ulici. Zamišljamo da je Viktorija Modesta recimo, u uobičajenoj šetnji gradom, sa malo „običnijom“ protezom. Zamišljamo da ona korača malo nesigurnije, da je „obična devojka“ kojoj očigledno nedostaje deo tela. Zamišljamo i da je neizostavno, gotovo svaki prolaznik neskriveno dugo gleda, od čela pa do nožnih prstiju (onih od proteze jel) sa posebnim naglaskom i zaustavljanjem na tom delu koji je drugačiji. Zamišljamo i da je njoj neprijatno, da se oseća nesigurno i da je ljuta na njihovu znatiželju. Ona ipak zna, ljudi će svakako gledati, jer gledaju drugost, ono što nisu imali prilike da vide, ono što ih plaši, ono čega se boje i što ne žele da se njima ili osobama do kojih im je stalo dogodi. Pa, kad već gledaju, neka to barem bude izazov. Viktorija je deo koji nedostaje nadogradila vrlo kreativnim protezama, od one koja svetli do one sa dijamantima. Tako je razrušila osnovu straha i u njegov koren unela provokaciju drugačijim. Proteza je, kao što smo već rekli, sredstvo komunikacije i namerno stvoreno umetničko delo. Proteza je tu da isprovocira, da vas natera da gledate, kad već toliko želite, kao prolaznik ili posetilac stranice na Youtube-u, ako je u pitanju video.

Viktorijin nastup u estetskom smislu koji svakako želi da nas trgne iz letargije reklama na kojima su savršene devojke sa savršenim nogama odjeknuo je širom sveta. Što se ovog teksta tiče, da se zapitamo malo zajedno  – šta radi jedna obična Viktorija u običnoj Srbiji, u svakodnevnom Beogradu ako ima protezu, ali onu pristupačniju niskoj kupovnoj moći građana i kako ta Viktorija uzvraća na netaktične duge poglede u njenu drugačiju nogu?

I’m proggressive, not agressive

Kad čujemo „I am the model of the future“ stih iz pesme, prosto nam dođe da se utešimo, ako posmatramo stvari iz ugla prihvatanja različitosti. Ako je Viktorija model budućnosti, slika onoga što će za nekoliko godina biti uobičajeno i obično, a ne prihvatljivo ili provokativno, možemo biti manje pesimistični u pogledu na čoveka uopšte i na ono što on prestaje da bude ili postaje. Činjenica je da je Viktorijino javno istupanje i stavljanje u prvi plan različitog, preko univerzalnog medija komunikacije – muzičkog, ogroman pomak. Ona nadamo se, neće biti jedina koja se odvažila na ogoljavanje drukčijeg kod sebe da bi podcrtala da drugačije itekako postoji, i da je važno da ga učinimo vidljivim ljudima koji su „isti“. Njena tvrdnja iz stiha da je progresivna, ne agresivna je istina, s tim što moramo priznati da je potrebno malo agresivnosti da bi se barijera straha od drugačijeg prelomila. Gledajte me dakle, usmerava nas gotovo zapovednički Viktorija svojim nastupom i pojavom, gledajte, i to baš tamo gde sam tako očigledno drugačija.

Šta je prihvatljivo?

Šta je prihvatljivo lepo? Šta je prihvatljivo provokativno? Šta je prihvatljivo simetrično?

Jeste li se ikad zapitali?

Sledi čuveni odgovor – to je individualno.

Primerom Viktorije Modeste malo proširujemo krug očekivanja i navike i činimo ga selektivno propustljivim. Većini ljudi je verovatno dovoljno šokantno i veliko bilo, kada su se susreli sa videom ove umetnice, što nešto tako čudno i drugačije postoji i javno se iznosi. To je važna i velika stvar, razume se. Međutim, baš zato što su očekivane reakcije na pojavu Viktorije Modeste bile preterano divljenje ili učestalo prežvakavanje njenog imena i nastupa, ovaj članak želi da vas pita nešto drugo.

Upravo zato što se svi toliko čudimo i divimo nečemu tako logičnom – devojka sa protezom peva, a uz to je i zgodna, treba da se stvarno zapitamo malo dublje, šta je to što nas tera da tako reagujemo i da hvalimo nešto o čemu zaista, ne znamo jer nismo ni imali prilike da znamo, napomenuli smo da je ova umetnica zaista prva u novootvorenom polju. Osnovno pitanje koje je ideja za nastanak ovog teksta je: ŠTA JE NAMA PRIHVATLJIVO?

Viktorija je lepa, mlada, zgodna itekako, nema deo noge ali to sjajno koristi kao način izražavanja preko proteze. Mi smo to kao publika prihvatili, divimo se, tapšemo, pišemo o tome, čitamo, delimo video.

Njena pojava nam je prihvatljiva jer se samo jednim malim delom ne uklapa u običajeno, ali ispunjava ostale parametre, naglašava seksualnost i drugačije, podseća možda,  na kombinaciju Ejmi Vajnhaus i Džesi Džej.

Šta bi bilo, međutim, da je Viktorija Modesta korisnica kolica koja jednako dobro peva  i provokativno nastupa? Šta bi bilo da Viktorija ima nesrazmerne udove ili da uopšte nema noge? Da li bismo onda bili spremni da hvalimo njen nastup, udar na uobičajeno, okretanje svetla reflektora pravo na ožiljak drugosti u društvu?

Da li nam je dovoljno što je ona lepog lica i simetričnog tela da možemo da zanemarimo deo noge koji nedostaje? Šta bismo da je ona malo „običnija“, a istovremeno neobičnija, sa nekim drugim oblikom hendikepa?

Gde je granica onoga što je nama lično prihvatljivo, ako već pristajemo na drugačije?

Ovaj tekst nema nameru da vam kao čitaocima odgovori na pitanje, već da vas motiviše da ga sami sebi postavite.

10877764_911612858858404_1041143082_nŠta je pojava Viktorije Modeste promenila?

Što bi rekao Majakovski, ona je definitivno „Šamar u lice javnom ukusu“. Zaljuljala je temelje onoga što smo poznavali i iskoristila univerzalna sredstva, muziku i prihvatljivo lepo telo da se izrazi i poremeti naš koncept savršenog. Vrlo neuvijeno i jasno nam je stavila do znanja da postoji drugačije koje želi da se izrazi i da postoji naočigled svih nas, naviklih na „konvencionalno lepo“.

Viktorija Modesta je osim scene muzičke industrije promenila naše poimanje onoga što je dopušteno, naviknuto, obično. Nadamo se da će njen postupak motivisati još mladih umetnika sa hendikepom da se izraze bez straha i da doprinesu stvaranju novog, kulturnog, futurističkog manifesta na čijoj će umetničkoj sceni jednako biti prisutni umetnici sa hendikepom.I to,za promenu, bez čuđenja ili pohvala.

[ratings]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *