Kneginja Ljubica – hrabra žena i brižna majka

Baveći se istraživanjem 19. veka, svoje mesto u istoriografiji zauzele su i žene vladara, među kojima se nalazila i kneginja Ljubica. Kneginja Ljubica je rođena 14. januara 1785. godine u Srezojevcima, kod Gornjeg Milanovca. Poticala je iz porodice Vukomanović. Oko njene udaje nisu u potpunosti razjašnjene mnoge pojedinosti, kao i u vezi nekih drugih tema koje se tiču nje. Govori se kako se Miloš Obrenović zagledao u nju još pre Prvog srpskog ustanka, međutim njeni roditelji nisu hteli da ga prihvate. On tada još uvek nije bio istaknuta ličnost. Do prosidbe je došlo kada je Miloš već postao poznati ustanik. Takođe ne zna se pouzdano kada je usledila Ljubičina udaja, verovatno u proleće 1804. godine. Kum je bio sam vožd Karađorđe.

O životu same kneginje tokom Prvog srpskog ustanka nije sačuvano pouzdanih podataka, jedino se zna da je rađala decu kao i svaka druga majka i brinula se o njima dok je vojvoda, komandant i glavnokomandujući južnim frontom Miloš Obrenović ratovao za slobodu Srbije. Ne zna se pouzdano koliko su dece imali Miloš i Ljubica, a koliko je vanbračne dece imao knez. Verovatno su imali osmoro dece.

O školovanju i lečenju brinula je majka. Od osmoro dece, petoro su umrli mladi i bez poroda. Od bolesti se pominju groznica, tuberkuloza. Kneginja je često prebacivala knezu što ne posvećuje veću pažnju deci. Njihovo obrazovanje je bilo nedovoljno i nesistematsko. Zbog obrazovanja svojih sinova knez je osnovao tzv. dvorsku školu, 1826. godine. Takođe se pobrinuo da kneževići steknu i vojnu veštinu. Radi toga je unajmio ruskog instruktora, oficira Pavlova.

Kneginja LjubicaSavremenici su zapazili da supružnici nisu živeli u harmoniji, premda se to nije javno pokazivalo, ,,jer se kneginja mudro vladala i svoje nezadovoljstvo prikrivala“. Loši odnosi u kneževom braku su nastupili zbog njegovih neverstava, nesuglasica oko dece i politike. Brak su održala samo deca i političke potrebe, a pre svega zajednička briga o prestolonasledniku. Knežev odnos prema kneginji izazivao je opšte nezadovoljstvo. Zbog ovakve situacije, kneginja je odlučila da istupi protiv kneza i priključi se opoziciji.

Ustavobraniteljska opozicija je počela da se formira sticanjem autonomije. Njen glavni cilj je bio da Srbija postane ustavna država i da se ograniči kneževa vlast. Kneginja je negirala da je imala bilo kakvog učešća u buni i uložila je mnogo napora da ubedi kneza da se izmiri sa vođama pobune. No, knezu nije promakla njena uloga, te je promenio svoje ponašanje prema njoj, kako bi je pridobio na svoju stranu. Knez i knegiginja su posle ovoga vodili redovnu prepisku, ona ga je redovno izveštavala o situaciji u državi.

Jedno od važnijih pitanja kojim se kneginja bavila tokom prve vladavine kneza Miloša jeste očuvanje imovine koju je stekao njen suprug. Tokom 1840. godine podigla je dve bune, prvo u Smederevskom, a potom u Požarevačkom okrugu, kako bi se vratio knez Miloš u Srbiju. Bune su ugušene, ali kneginja nije mirovala ni sledeće godine. Zalagala se za kneza kod ruskog diplomate, barona Livena, koji je radio na pomirenju ustavobranitelja i obrenovićevaca. U kasnijem periodu, Knez i kneginja su se povukli u Zemun. Nastavljaju se problemi oko očuvanja imovine u Srbiji. Država im je uzela prvo knežev, pa onda i kneginjin dom.

Nažalost, kneginja je kratko živela u izbeglištvu. Umrla je u Novom Sadu, 26. maja 1843. godine u pedeset osmoj godini života, a sahranjena je u manastiru Krušedol. Iako je njena smrt ostavila težak utisak kod Srba, njena smrt nije pominjana onoliko koliko je svojim životom i zalaganjem zaslužila.

Kneginja Ljubica je bila veoma značajna ličnost svog vremena. Pokazala je svoju mudrost kada je davala knezu savete, kao što je bio slučaj za vreme Drugog srpskog ustanka ili kad je bio u izgnanstvu. Cilj joj je bio da održi porodicu na okupu. Uzimala je učešća u politici, pa čak i u diplomatiji, što se može uočiti iz njenog putovanja u Vidin, zalaganjem za muža kod sultana, a potom i kod ruskog konzula. Sva njena potonja delatnost bila je usmerena na povratak kneza Miloša na presto Kneževine Srbije. Ljubicina obaveštenja knezu Milošu o Turcima vredna su pažnje, jer oslikavaju odnose Srba i Turaka u autonomnoj Kneževini u ovo nemirno doba. Pred smrt njeno srce je ispunjeno bolom zbog porodične tragedije i političkih promašaja u kojima je i sama sudelovala. Ali ipak, sumirajući čitav njen život, kneginja Ljubica, na izgled samo obična dama 19. veka, je svojom ličnošću, odanošću i hrabrošću ostala u najboljem sećanju srpskog naroda.

[ratings]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *