Čekaš bolje vreme?

Kako sam mogao da prestanem? Kuda sam to zastranio? Nikoga nisam slušao, nikome se nisam povinovao. Nailazio sam na neke nepremostive trenutke, na situacije koje treba promisliti pa rešiti. Sve sam ih zbrzao i iskrpio kako sam najbrže umeo. Ničemu se nisam posvećivao, ničemu do predanom promišljanju svog bezdana. Sam sam ga izgradio, sam iskopao. Kao da sam se zatvorio u kutiju bez zidova i uglova, u vakumski zatvor predrasuda i uzaludnosti. Sam sam se zatrovao i zaboravio gde mi je lek. Ona je zapravo to bila, jedini protivotrov. Lek protiv ujeda zmije pravi se od materija samog otrova. Klin se klinom izbija. Zločinac se uvek vraća na mesto zločina. Samo nje nemaIli sam ja taj koji je počinio zločin? Ona je samo utekla i sakrila se na sigurno.

1 (1)

Dugo sam čekao da dođe bolje vreme. Onda sam se zapitao, pa sam počeo aktivno da se pitam. Nije mi bilo jasno šta je to bolje a šta je vreme. Kao kada previše puta, skoro bezbroj, ponavljate jednu istu reč pa ona postane bez samog značenja i smisla. Za vreme sam čuo da su počeli da ga smatraju četvrtom dimenzijom. Ne može se sagledati, opipati, promeriti, spoznati. Merljive su i vidljive samo posledice. Stari se, propada, smenjuju se godišnja doba. Periode smo nazvali danima, mesecima, godinama. Svemu smo nadenuli ime samo da bismo ga približili sopstvenom sistemu poimanja. I dalje ga ne razumemo. I nikako nije jedinsveno za sve. Nekada, kada sam još bio emocionalno i društveno živ, onda kada sam postojao a ne samo disao, tada su mi lepi dani prolazili prebrzo. Nikako nisam nalazio dovoljno vremena i minuta da njoj i sebi prikažem sve lepote ovoga sveta. Sada, kada dišem i kao avet hodam, imam previše tog vremena a premalo reči da iskažem njegovu ispraznost.

2 (1)Bolje. Ono što je za mene bolje, nije i za onog pored mene. Ono što bih sebi podario kao izbavljenje možda mi ne bi savetovao neko objektivan. Čekamo da nam se podari to bolje, da dođe i otpakuje se iz ukrasnog papira i mašne, da se pokloni i počne. Čekamo. Velika greška. Preduzeti nešto, pomoći nekome, uslišiti nečije molitve i molbe, ili samo svoje za početak. Odatle i treba početi, od tog jedinstvenog bića koje se ,,Ja’’ zove. Svako ga ima ali ga često, u trenucima grešaka i padova ne priznaje za svoje.  Prihvati se takav kakav si, obgrli svoje svetle i zamrljane strane i počni sa restauracijom sobe svoga bića. Tako će se malo po malo srediti cela kuća našeg društva. Kada bi svako sredio tu svoju sobu, taj jedan intimni kutak, svi bismo se zajedno uskladili u tom redu i čistoti.

3 (1)

Uzaludno je čekati da sve to neko drugi obavi. Iz ovog bezdana, stvorenom po mom sopstvenom receptu, najbolje to mogu da vam posvedočim. Toliko sam puta dozivao odavde, tražio Nju ili nekog da me čuje i izbavi. Možda je nekada trebalo da vičem svoje ime. Da se prvo sam dozovem pameti. Da se obznanim kao samosvesno biće pa da tražim dalje. Možda bismo tada najlakše našli to bolje vreme. To je utopija za sve koji ne znaju da se samodozovu. Za sve koji čekaju.

4 (1)

Dok se čeka, vreme neminivno radi svoj posao, prolazi. Ocrtava se na licu, koži, krvnoj slici, kalendaru. Potpisalo mi se dovoljno puta između dve bore i među vlasima. Verujte mi na reč, čekati znači biti prolazan. Bezvremenost je u delanju, u pokretu, u nalaženju izlaza iz sopstvenog lavirinta.

[ratings]

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *