Kaćuša, velika dama Sovjetskog Saveza

Ovo je priča o heroini Sovjetskog Saveza, hrabroj ženi velikog srca. Potpuno nepripremljena za predstojeće prilike, ukrcala se na voz koji je pun putnika išao ka tvrđavi Brest, na ušću reke u današnjoj Belorusiji. Petnaestogodišnja devojčica Jekaterina Mihajlova krenula je u posetu bratu koji je bio pilot. Te tople junske noći 1941. godine odjednom je odjeknula eksplozija, dugo pripreman nemački napad na Sovjetski Savez.Voz je skliznuo sa koloseka, a na šinama je ostao samo srednji i poslednji vagon u kom se nalazila devojčica. Svuda je bilo povređenih, mrtvih, mnogo krvi. Jekaterina je iako mlada morala da se suoči sa strašnim početkom rata.

Jekaterina Ilarionova Mihajlova je rođena 22. decembra 1925. godine. Do početka rata je uspela da završi devet razreda i školu medicinskih sestara ruskog društva Crvenog krsta. Želela je da ratuje za otadžbinu, međutim bila je suviše mlada, pa je odlučila da se pridruži medicinskim sestrama u vojnim bolnicama u okolini Smolenska. Kada je tokom rata front počeo da se pomera na istok, izmestili su bolnicu a Jekaterina se priključila jedinicama koje su branile Smolensk. Međutim, nedugo potom je teško ranjena u nogu i završila je u bolnici.

Januara 1942. godine kada se potpuno oporavila, primljena je u mornaricu i premeštena je na bolnički brod „Crvena Moskva‟ koji je prevozio ranjenike iz Staljingrada preko Kaspijskog mora u Krasnovodsk u Rusiji. Za svoj bezuslovni doprinos odlikovana je značkom „primerenog vojnika‟ i dobila je zvanje glavnog starešine.

slika1

Imala je neopisivu želju da pristupi bataljonu dobrovoljaca u Bakuu koji će biti ukrcani na oklopne čamce i ratovati na kopnu (369.bataljon mornaričke pešadije Azovske flotile). Tome su se naravno svi protivili, bili su sumnjičavi prema ideji prijema dame u mornaricu. Ona je bila uporna i spremna na sve do ispunjenja cilja, nije oklevala ni da piše direktno Staljinu. Kada je uspela da izdejstvuje svoj prijem u bataljon, nije dočekana sa radošću. Niko nije razmeo njenu svrhu i ulogu, a još manje niko nije mogao predvideti njenu snagu i važnost u vojsci. Međutim, uspela je sve da ih razuveri.

Za požrtvovanje i veliki uspeh postignut u napadu bataljona na stanicu Golubickaja, 8 km od Tenrjuka odlikovana je medaljom za hrabrost. Sa nepunih 18 godina dobila je Orden Otadžbinskog rata drugog stepena.

Rat je polako jenjavao ali ne i njena hrabrost i rodoljublje. Avgusta 1944. u desantnoj operaciji pri napadu na Dnjestrovski liman iako i sama ranjena, ukazala je prvu pomoć sedamnaestorici teško ranjenih mornara i vešto se suprostavljala neprijatelju. Tada je dobila Orden crvene zastave.

Usledile su mnoge ratne operacije u Jugoslaviji, Rumuniji i ostatku fronta.

U velikom napadu na tvrđavu Ilok, na visokom brdu iznad Dunava , bila je gotovo smrtno ranjena i gotovo do iznemoglosti se borila za svoju državu. Nije želela da napusti mornaricu, pokušavala je nedovoljno izlečena da nastavi rat.

Maja meseca 1945. objavljen je kraj rata. Niko nije mogao da poveruje da je sve gotovo. U čast završetka njeni drugovi su otpevali njoj omiljenu pesmu „Kaćuša‟, posvećenu devojci koja je čeznula za svojim dragim koji je u vojsci.

Posle rata se udala i do kraja svog života je nosila čast koju je zaslužila svojom neizmernom hrabrošću i požrtvovanošću. Bila je inspiracija i o njoj je, po scenariju Sergeja Smirnofa reditelj Viktor Lisakovič 1964. godine snimio dokumentarni film „Kaćuša‟ a da bi 2008. godine bio snimljen novi film „Kaćuša mala žena u velikom ratu‟.

Kaćuša je bila i ostala simbol hrabrosti, rodoljublja i patriotizma, nesebične pomoći i neiscrpne snage. Uspela je da pobedi sve stereotipe i sruši sve predrasude o ženama u vojsci, ne misleći na sebe činila je sve da pomogne svima onima kojima je to bilo neophodno. Svoj život je završila u miru i spokoju, ostavivši u amanet svoju priču koja se prenosi sa kolena na koleno. Priču o jakoj ženi, velikoj potpori ostatku vojske i besebične ljubavi prema otadžbini.

Izvor fotografija: tvprogram.rs, mojtv.net

 

[ratings]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *