Maša Vuković: “Nije samo znanje faktor uspeha”

Maša Vuković je zvanje diplomiranog master inženjera u domenu informacionih tehnologija stekla na Fakultetu organizacionih nauka. Kompetencije stečene tokom studija uspela je da implementira u renomiranoj multinacionalnoj konsultatsko-revizorskoj kompaniji Ernst&Young, gde radi u Odeljenju poslovnog savetovanja. Izvan vela formalnog obrazovanja, naša sagovornica je jedan od osnivača brenda Wacky Sheep i već godinama unazad zajedno sa malom grupom kreativnih mladih ljudi, idejama i kreativnim rešenjima upotpunjuje blagodeti zimske čarolije. Imate priliku da u narednim redovima saznate o mnogim referencama i specifičnostima naše sagovornice.

Intervju sa Mašom -časopis InterFON

Trenutno ste zaposleni u renomiranoj konsultantsko-revizorskoj multinacionalnoj kompaniji Ernst&Young na poziciji IT konsultanta. Koliki je izazov EY bio za Vas? Kako biste predstavili servisnu liniju Advisory u kojoj radite?

EY je za mene bio veliki izazov, s obzirom na to da sam kao student internacionalne i velike kompanije zamišljala kao nedostižne. Međutim, kada sam sasvim slučajno videla oglas za praksu i prijavila se, shvatila sam vrlo brzo da i ja mogu biti deo tako velike organizacije. I zaista, tako nešto sam i zamišljala kao svoje radno okruženje. I dan danas mi je EY veliki izazov, s obzirom na to da je posao veoma dinamičan i zavisi od tebe samog. Moja servisna linija Advisory je odeljenje koje pruža usluge poslovnog savetovanja u svakom smislu te reči. Deo posla kojim se bavim jeste IT savetovanje i IT revizija, gde klijentima pružamo podršku i dajemo savete kako da unaprede svoju IT organizaciju, a sve to kroz analizu podataka i bezbednosti sistema. Advisory je odeljenje u kojem možete stvarno da doprinesete svojim znanjima i zalaganjima, kako biste pomogli firmama da prosperiraju. Na kraju, rezultat je najbitniji, i nema boljeg osećaja nego kad vidite da ste u nekoj organizaciji zaista uveli značajne promene i pomogli kako biste unapredili svoje poslovanje.

U okiru servisne linije Advisory specijalizovali ste se za podservisnu liniju – IT rizici i revizija (ITRA). Kako ste došli do pozicije koju trenutno zauzimate? Koje su prednosti, a koje mane Vašeg posla? Na koji način se suočavate sa izazovima koji Vam ne idu na ruku?

Pre nego što sam se zaposlila u EY-u, radila sam stručnu praksu u okviru ITRA odeljenja. Nakon prakse sam započela svoju karijeru u istom odeljenju, gde radim već godinu i po dana. Za to vreme mnogo sam naučila, kako što se tiče stručnih znanja, tako i nekih drugih veština, poput odnosa sa ljudima. U EY-u postoji već utvrđena lestvica kojom se krećete nakon što postanete deo organizacije i ja sam polako krenula da se penjem. Prednosti mog posla su što spoznajemo mnoge sisteme, organizacije i ljude, stičemo različita znanja s obzirom na to da često dolazimo u dodir sa ljudima koji su specijalisti u svojim oblastima rada. Takođe, posao je veoma dinamičan, često se putuje, obično u velikim timovima, te je samim tim i zanimljivo, dok nekima ovakav tempo može da bude i mana ukoliko bi radije sedeli u kancelariji i završavali svoj posao u toku radnog vremena.

Što se tiče izazova, obično ih rešavamo u hodu, ali najpre razgovorom sa starijim kolegama, što nas uče na samom početku. Ukoliko imamo nekih problema ili nepredviđenih situacija, odmah o tome treba da obavestimo starije kolege kako bi do rešenja došli u najkraćem roku, tako da je timski rad na prvom mestu.


Treca fotografijaZvanje diplomiranog i master inženjera u domenu informacionih tehnologija stekli ste na Fakultetu organizacionih  nauka. U kojoj meri su Vam znanja i veštine koje ste spoznali na fakultetu pomogli u poslu kojim ste trenutno  bavite?

Znanja i veštine koje sam temeljno i predano sticala na Fakultetu organizacionih nauka su mi mnogo pomogli u poslu kojim se bavim. Tokom studija sam uvidela da su studenti informacionih sistema i tehnologija sa mog fakulteta ponekad bili predmet nižeg  vrednovanja, jer su mnogi bili skeptični prema znanjima koje smo sticali iz informatike, računarstva i tehnologije. Kada sam se  zaposlila, imala sam priliku da radim i sarađujem sa kolegama iz IT branše koji su svoja znanja stekli na drugim, eminentnim  fakultetima, i isti su mi bili pravi parametar za poređenje kompetencija u odnosu na moje, čime sam sebi potvrdila da sam s punim  pravom čvrsto branila znanja koje sam stekla na fakultetu. Sve što sam naučila tokom studija mi je bilo korisno u svakom segmentu  posla, čak i tematika predmeta koja se tiču finansija i računovodstva mi je bila od krucijalnog značaja, s obzirom na to da moj posao nije usmeren  samo na informatiku, već dolazim u dodir i sa finansijskom revizijom.

Pre trenutnog zaposlenja imali ste priliku da volontirate na eminentnoj konferenciji „Share Conference“ i stažirate  u nekoliko firmi. Kakva iskustva nosite odatle? Da li ste neka od njih implementirali u posao kojim se trenutno  bavite?

Imala sam veliku želju da volontiram na Share Conference, i sreću da budem deo organizacionog tima konferencije, tako da sam  bila  uključena u procese pre i tokom same konferencije, što mi je pored edukativnog dela donelo poznanstva sa mnogim ljudima  iz Srbije i  inostranstva. Na volontiranju su prezentovane veoma interesantne teme koje se ne izučavaju na fakultetu i izlaze iz  okvira formalnog  obrazovanja, a tiču se informacione bezbednosti i pregršta aktuelnosti u IT svetu. Što se tiče stažiranja, bila  sam praktikant u dve  konceptualno i organizaciono potpuno drugačije firme. Stažirala sam u konsultantsko-revizorskoj multinacionalnoj kompaniji  Ernst&Young, u kojoj sam se nakon prakse zaposlila, i u firmi Ringier Axel Springer u okviru koje sam radila na održavanju portala  Moj Auto. Prilikom pomenutih stažiranja bila sam upoznata i fokusirana na različite segmente  svoje struke, ali sam sva iskustva uspela  da upotpunim u jednu celinu. Praktikanska iskustva su mi pomogla da tačno znam šta  mi je u poslu interesantno i dinamično, a šta ne,  kao i koja znanja i veštine mogu da implementiram u posao kojim se trenutno  bavim.

Tokom studija osnovali ste Wacky Sheep brend – lifestyle koncept, osmišljen da ponudi nova kreativna rešenja iz oblasti i industrijskog i grafičkog dizajna. Šta Vas je inspirisalo da pokrenete ovaj specifični biznis? Šta Vas motiviše da pokrećete nova kreativna rešenja?

Pre par godina mali tim ljudi osnovao je „Wacky Sheep“ brend koji je proistekao iz želje da se u Beogradu mogu kupiti kreativni proizvodi za sve ljubitelje snowboard-a, skijanja i zimskih sportova. Dakle, sama ideja je nastala spontano, usled nemogućnosti da nađemo i kupimo šarenu vunenu kapu za skijanje. Tada smo odlučili da bismo mogli da probamo da napravimo šarenu i šašavu vunenu kapu koja bi svima zapala za oči na ski stazi. Tako je sve počelo.Prvo smo krenuli sa proizvodnjom šarenih, „ćaknutih“ vunenih kapa, te otuda i naziv brenda „Ćaknuta ovca“. Nakon par godina, raznolike ideje su se nizale, tim kreativnih ljudi se širio, te danas isti broji četrnaest mladih ljudi. Osim vunenih kapa, dizajniramo dukseve, bandane, peškire, majice i mnoge druge kreativne proizvode za sve one kojima se dopada takav lifestyle koncept, baš kao i nama.

Druga fotografijaBili ste stipendista Dositeje – Fonda za mlade talente Srbije. Na koji način je Dositeja doprinosila Vašem razvoju?

Bila sam stipendista Fonda za mlade talente tokom svojih studija. Stipendija Dositeja mi je mnogo značila, s obzirom na to da je to bila nagrada za dugogodišnji trud i rad. Kako sam se godinama borila sa vetrenjačama dok sam svojim bližnjima objašnjavala zašto se toliko trudim oko škole i fakulteta, ova stipendija je nekako dala odgovor na njihovo pitanje. Na kraju se rad uvek isplati. Ova stipendija mi je u velikoj meri pomogla oko dodatne edukacije, ali mi je bila i podstrek za dalje usavršavanje.

Član ste MENSE. Na koji način Vam ta prednost pomaže životu?

Što se tiče mog članstva u MENSI, ne mogu da kažem da mi je ta prednost pomogla u životu, ali nije mi ni odmogla. Sve se to desilo nekako neplanirano i spontano, s obzirom na to da sam sasvim slučajno odlučila da okušam sebe i u tome. I eto, desilo se da sam postala deo te male grupe ljudi. O tome retko pričam, jer ne mislim da je posebno značajna stvar, ali pretpostavljam da mi je to „nešto“ više puta olakšalo stvari u životu.

intervju sa Masom Vukovic casopis InterFONGde vidite sebe u sferi posla za pet godina? Kakvi su Vam planovi za budućnost?

Nisam od osoba koje mnogo razmišljaju o budućnosti, već živim u sadašnjem trenutku. Trenutno ne razmišljam dugoročno, tako  da nemam petogodišnji plan, ali bih volela da se usavršavam u oblasti kojom se trenutno bavim, a to je informaciona bezbednost  i IT revizija. Ono što mi je bitno jeste da u narednih par godina polažem stručne ispite i dobijem renomirane sertifikate iz  pomenute oblasti, za šta smo poprilično motivisani u EY-u. Sve u svemu, znam pravac kojim ću se kretati.

Koje sposobnosti i osobine smatrate da treba da poseduje jedan mladi čovek da bi bio uspešan u svom poslu?

 Pre svega, da bude uporan i da uvek i uprkos svemu ide tamo gde ga navodi sopstvena intuicija. Takođe, treba da bude pozitivan,  optimista, jer samo tako može da se nada da će kad tad dobiti ono što je zaslužio. Ja kažem da se trud uvek na kraju isplati i svako  od nas nađe neki kutak za sebe. U ovakvom okruženju u kakvom mi živimo, morate biti slobodni i otvoreni da probate da radite  stvari za koje se niste specijalizovali, ali sve to zarad nekog iskustva i upoznavanja ljudi. Svako iskustvo je značajno, makar i  negativno, jer onda znate šta ne želite.

Šta biste poručili mladim ljudima u Srbiji koji se ne uklapaju u sistem prosečnosti i žele da se otisnu iz zone komfora?

Baš kao što sam rekla, moraju biti spremni i da idu izvan svoje zone komfora, da možda rade nešto što ne znaju, što ih možda ne zanima, jer tako ustvari spoznaš šta ti se dopada, a šta ne. Takođe, ne treba sebe precenjivati, ipak smo svi mi manje-više slični. Ima mnogo kvalitetnih mladih ljudi koji su na tržištu rada isto kao i vi, i nije samo znanje faktor uspeha. Nekada je i uspeh prilagoditi se okruženju i prihvatiti ga takvog kakvo jeste, a ne živeti u iluziji. Ne kažem da ne treba imati ambicije, ali ipak te ambicije vas mogu odvesti u neželjenom pravcu, kako to obično biva, jer je u tom vrtlogu veoma lako izgubiti se.

Fotograf: Lidija Vuletić

[ratings]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *