Čovek, zver i vrlina

Covek, zver i vrlina

Ulazak u malu salu, sve tako podseća na putujuća pozorišta iz davnih vremena. Sićušna, ušuškana pozornica. Sedamo na „tribine“ ukrašene crvenim jastucima. Iako ima malo mesta, prijatno je i skockano, kao kutija šibica. Divna, intimna atmosfera, mali broj raspoloženih i nasmejanih ljudi. Sve je tako jednostavno i čarobno. Teatar Levo.

Sa neizvesnošću očekujemo početak predstave „Čovek, zver i vrlina“, klasika čuvenog Luiđija Pirandela, napisanog pre više od devedeset godina.

Na samom početku nismo sigurni ko je glavni pokretač radnje. Čini se da je to sluđeni apotekar Toto, škrtica, ulizica, ali u suštini čovek koji žudi za ženom, porodicom i domom. Njega, kao i brata blizanca, doktora Nina Puleja, tumači svestrani, mladi Nebojša Radivojević. Onda pomislimo da su Toto i mlada i lepa guvernanta Rozalija (Danica Subotički), sa svojom pričom o poštenju kuće i žene, ono što će nam kasnije zaokupiti pažnju, kada na scenu izlazi profesor Paolino (Darko Purić). Na prvi pogled odaje utisak nekog uštogljenog i strogog profesora, koji grdi i muči svoje đake, terajući ih da rade prevod na latinski, zatvorivši ih u ormar, ili čak nekakvog neotesanka, koji zavodi guvernante. A onda vidimo i njegovu drugu stranu – samo ranjivi, grešni čovek, kao i svi ljudi. Razapet između uljudnosti i sebe. Komičan, uplašen i nespretan, ne čudi nas što je sebe doveo u nezgodnu situaciju. Čitav zaplet, odjedno se usmerava na profesora Paolina i Perelu (Marijana Glušac), gospođu, udatu za kapetana Frančeska Perelu (Mladen Miljanović), koji je na moru sve vreme, sa kojim ima i malog sina, nestašnog Nonota (Mina Jovanović). Profesor i udata žena, zar bi između trebalo da stoji I? Ali naravno, još uvek privlačna, tužna, nesrećna žena, „prava vrlina“, kako bi je nazvao profesor, trebala je utehu. To zapliće njihove jedostavne živote, ili bolje reći, nјihovo životarenje. Žena – verna, čeka muža, tako bi trebalo da bude, zar ne? Sve će uraditi, da isprave greh koji su načinili. Isprva, možda ih osuđujemo. Zašto ona nije verna svom mužu? Zašto je profesor ukaljao njenu, kao i svoju čast? A onda ih bolje razumemo upoznavši se sa kapetanom Perelom. Strogi namćor, sa prvim ulaskom na scenu, bezosećajno gurnuvši svog sina, stvorio je negodovanje publike. Čovek bez emocija, bez saosećanja, koga je otac kao malog bacio u more i rekao mu da ili će biti plivač, ili će umreti. Taj model sada želi da prenese na svog sina. Ženomrzac, podrugljivo se obraća svojoj, a i drugim ženama. Vređa ih, nemilosrdno i, čini se, bez i trunke savesti. Nije ga briga za tuđa osećanja, lomi i ruši sve, kada nije po njegovom. Naspram njega, profesor nam se čini zaštitnički prema ženama, tj. prema gospođi Pereli, koju brani pred sopstvenim mužem, i pokušava da umiri dečaka, kako ne bi dobio kaznu od oca. Profesor vidi pravu i nežnu lepotu u gospođi Pereli, nasuprot kapetanu, koji ženu shvata olako i potpuno ravnodušno, rugavši joj se.

Zaplitanje oko kolača, koji bi, na večeri, trebalo da natera kapetana da ponovo poželi svoju ženu, i na taj način profesor i gospođa Perela uspeju da zataškaju greh koji su načinili, biva smešno. Razrešavanje, konačno, kao da vraća maske na njihova lica, i oni ponovo mogu da žive svoje male živote.

Večita borba pojedinca sa svetom, propisanim postupcima i pravilima, koje je čovek sam i izmislio, zarobivši se na taj način; spoj čoveka, ljudi i greha, sve to prikazano u ovoj predstavi, daje nam jednu klasičnu sliku, koja se može okarakterisati kao bezvremenska. Mladi i talentovani ljudi, predočavaju nam jedan, možda grubo rečeno, tragičan život, koji može biti prisutan svuda, na jedan komičan način.

Ko je ovde zver, ko vrlina?

Ili je zapravo čovek i jedno i drugo, neraskidiv spoj?

[ratings]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *