Internet stvari (Internet of Things) i marketing

U progresivnom razvoju civilizacije, koji se svakodnevno dešava, neizbežan je scenario u kojem će računari i Internet evoluirati u kompleksniji vid mreže, koji uključuje i učešće ljudi kao objekata sistema. Takvu situaciju nam može prirediti pojam, koji i danas, kada je razvoj interneta tek u jeku, poseduje svoj naziv i klasifikaciju – Internet stvari.

Termin Internet stvari (Internet of Things, IoT) podrazumeva opšti model povezanosti neživih objekata, životinja i ljudi u ogroman sistem čiji će elementi biti apstrakcija istih i preko kojeg će komunicirati jedni sa drugima. Iako možda zvuči zastrašujuće i sama mogućnost takve kompleksne interakcije, ona je trenutno na probi da se implementira u domenu nauke i prakse, i nosi sa sobom ogromnu opasnost pri pristupu ličnim, tj. privatnim podacima. Naime, trenutno je na probi “Internet stvari u domenu marketinga”, koji bi mogao da postane kolevka primene IoT.

Sadašnji razvoj mrežnih mogućnosti ide u prilog prototipizaciji IoT – eksperti tvrde da se IPv6 adresama može adresirati sveukupna suma atoma na zemaljskoj površini i to stotinu puta toliko; razvoj pametnih tehnologija je toliko uznapredovao da je IoT moguć u mikrodomenu sopstvenog doma (tzv. tehnološke kuće), pametni putevi i mnoge druge tehnološke novotarije – samo je pitanje vremena kada će sistem postati dovoljno kompleksan da uključi i većinu živih bića na zemlji. Čak i proste svakodnevne pojave, poput obeleženosti proizvoda u supermarketima putem RFID etiketa su primer IoT. Smart telefoni i laptopovi trenutno ne spadaju u IoT prema definiciji, jer, navodno, nisu pod kontrolom jedinstvenog sistema.

IoT_slika1-featured_image

Svoju sponu sa IoT marketing ostvaruje putem invazivnog marketinga. Već se danas mogu videti začeci u prilagođenim reklamnim oglasima na socijalnim mrežama, gde kompanije koriste statistike socijalnih mreža kako bi prilagodile ponudu. Naime, marketing posmatra IoT kao šansu za nova tržišta, gde će se svaki kupac posmatrati kao tržište za sebe i njemu samom će se prilagođavati promocija. Da bi se to ostvarilo, potrebno je pratiti celokupan dnevni ritam potrošača time što bi svaka kuća-potrošač imala senzor koji bi obavljao takav posao, dok bi centralna baza podataka dalje generisala kupca kao novi objekat kome treba prilagoditi promociju. Uz potrošačev pristanak ili ne, pitanje je vremena kada će ljudi biti uslovljeni na takav vid praćenja ličnih podataka zarad ciljeva invazivnog marketinga (kazna smanjenja kreditne sposobnosti potrošača ukoliko ne pristane na praćenje navika je realno moguć ishod).

Takav pristup bi mogao imati brojne beneficije, poput onih za stare i bolesne ljude, gde bi sistem znao trenutno zdravstveno stanje osobe i mogao bi da mu ponudi odgovarajući lek i dostavu, pa čak i adekvatnu zdavstvenu uslugu. Međutim, što je mnogo bitnije pomenuti, takav pristup nosi brojne opasnosti – lični podaci, zdravstveni podaci, u opisanom slučaju, kao i sitnice poput trenutnog emocionalnog i stanja raspoloženja – sve bi to bilo dostupno sistemu putem senzora, ali bi bilo i na rukohvat potencijalnim zloupotrebama od strane ljudi koji bi pronašli način da u takav sistem upadnu – a današnje metode zaštite su daleko slabije nego zahtevi ogromnog sistema koji bi potencijalno predstavljao IoT u marketingu. Najčeši bi bili DOS (denial of service) napadi, gde je dovoljan neautorizovan pristup jednom uređaju da bi ceo sistem postao ranjiv. Isto tako, mogla bi se ostvariti kontrola nad IoT uređajima da šalju korumpirane informacije korisnicima. Upravljanje mehaničkim objektima, poput automatizovanih automobila bi takođe bilo moguće. Najgora situacija – ostvarivanje pristupa srčanim implantima, insulinskim pumpama ili drugim korisnikovim zdravstvenim implantima koji bi bili povezani na IoT uređaj radi nadgledanja opšteg zdravstvenog stanja, bila bi pogubna. Doduše, curenje privatnih informacija, poput trenutne lokacije, broja kreditne kartice ili bilo kakvog sadržaja na mreži je i danas moguće usled korišćenja Interneta, a to bi takođe bila i ranjivost IoT uređaja i to u složenijoj meri, iz razloga što, prema statistikama FTC, jedno umreženo domaćinstvo bi dnevno generisalo milione podataka, što bi neautorizovanom korisniku omogućilo da izvrši kompleksne analize i sprovede akcije koje bi bile štetne po domaćinstvo.

IoT_slika2

Organizacija FTC je već raspravljala novembra 2013. o ozakonovljenju Interneta stvari, a zaključeno je da će svakako IoT u marketingu doneti inovaciju, boljitak i blagodet kako kompanijama i kupcima, tako i društvu u celini. Takođe je zaključeno da se pre donošenja zakona u korist IoT moraju detaljno preispitati norme zakona koje se odnose na stavke o privatnosti u domenu Interneta stvari (da li će kupcima biti zagarantovano da niko van kompanije neće koristiti privatne podatke?). Međutim, trenutno stanje IoT ne zahteva podrobniju promenu zakona, jer je ta grana tek počela da se razvija, ali, ipak, FTC vrši pritisak na Američki kongres u cilju ozakonovljenja IoT ili prilagođavanja postojećih zakona o privatnosti koji već sada ne bi dozvoljavali kompanijama da preko mreže prate kupce uz pomoć rupa u zakonu. Sredinom ovog meseca, tačnije 12. februara, američki Kongres za trgovinu, nauku i transport (CCST) je održao sastanak sa čelnicima FTC povodom pitanja privatnosti IoT. Tema sastanka je bila naslovljena “Umreženi svet: preispitivanje Interneta stvari”, a glavnu reč su vodili neki od uticajnih ljudi u sferi IoT, ali i trgovine uopšte, poput Džastina Brukmana, Adama Tierera, Daglasa Dejvisa, Majkla Abota i drugih. Raspravljalo se koji bi bio najbolji model koji bi uspostavio ravnotežu između potreba kompanija za IoT i potreba kupaca za sopstvenom privatnošću. Predloženo je širenje dostupnosti svetske mreže, usaglašavanje zakona i na tome se stalo. Senator Džon Tjun ostaje pri svom laisserfaire odnosu prema IoT, ali je samo pitanje vremena kada će mreža obuhvatiti previše stanovništva, a problem Interneta stvari i privatnosti dospeti kao glavno državno, pa i svetsko pitanje. Za sada, IoT ostaje obavijen velom začetka.

[ratings]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *