Melanholična snoviđenja doživela svetsku premijeru

Da je opera „skupa zabava” kako mnogi kažu, možda vrhunac stvaralaštva u opusu svakog kompozitora, ali i ozbiljno važan socijalni doprinos od 16. veka, pa do danas, dokazuje upravo premijerno izvedena opera „Melanholični snovi grofa Save Vladislavića“ , kompozitora i autora libreta Svetislava Božića, koja je održana u subotu, 28. februara na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu.Dvorana Narodnog pozorišta bila je ispunjena do poslednjeg mesta, a publika je sa velikom pažnjom i posvećenošću pratila muzički i dramski tok opere.
U zanosu, i svetu beskrajne lepote, kakvu muzika pruža, solisti su dosegli sam vrh u interpretacionom pogledu.Sudeći po gromoglasnom aplauzu, ali i snažnim ovacijama, publika je više nego ‘željno i zahvalno’ prihvatila snoviđenja, dramski naboj, izmešten u odnosu na klasičnu formu opere. Muzika, obojena duhovnošću, ali i mnogim životnim strepnjama, pitanjima, i dilemama, još jednom je dala potvrdu rada cenjenog kompozitora, ali i dokaz da sama istorija i njeni nosioci,mogu biti dovoljno jaka, i snažna inspiracija za velika dela.
Snovi jednog grofa, znamenite ličnosti naše krvi, u prikazu kompozitora Svetislava Božića, i reditelja Aleksandra Nikolića, ne predstavlja prikaz dramske radnje, gotovo da se dramski tok ne može ni zapaziti. Kao takvo, ovo delo bi se čak moglo svrstati u netipično opersko ostvarenje, u muzičkom smislu, termin „ciklus numera“ bi najbolje odredio smenu „arija“ pri svakom pojavljivanju likova.

1

Grof Sava kogа maestralno tumači i interpretira Ivan Tomašev ne predstavlja konstantno prisutnog lika na sceni, naprotiv,  kao jasan tvorac snoviđenja, grof svoju psihološku potvrdu doživljava na kraju drugog, poslednjeg čina. Centralno zbivanje su snoviđenja, kao izraz stanja naroda, ali i pojedinih genijalnih umova, što se izvanredno ogleda u liku Nikole Tesle, kogа u operi tumači Marko Kalajanović. Nasuprot genijalnom umu Nikole Tesle i večitim dilemama koje odražavaju Teslin lik motive hrabrosti, odlučnosti, najvećih uspona, ali i padova, savršeno upotpunjuje dojam muzike koja je na najsmeliji način izgradila njegov lik. Muza, ali i Golubica, koju tumači Sanja Kerkez, kad-kad suptilnim, ali i dramski izražajnim pevanjem, dočarava jedan „stradalni lik“ koji od svog prvog pojavljivanja doživljava nerazumevanje od strane ljudi. Zaljubljena u Teslu, i njegov um, prolazi kroz niz osuda, prekora, i na kraju, uz snagu sopstvenog uma, uspeva da pobedi sve nedaće, uz veliko ohrabrenje grofa Vladsilavića.

Jadranka Jovanović kao neko ko u ovoj operi svakako zaslužuje značajan pomen, tumači tri potpuno različita lika, u kojima se još jednom ispoljava promišljenost pri komponovanju, ali i radu na psihološkoj analizi svakog od likova. Iz lika graciozne, ponosite despotice, u lik požrtvovane majke, do anđela iskušenja,neizostavni karakter muzike,ali i balet, uspeo je da svaki od ta tri lika međusobno suprotsavi svim igračkim sredstvima. Spoj dijagonalno različitih likova, u dramskom, ali i muzičkom domenu, Jadranku Jovanović je istakao, kao možda, jedinstvenu ulogu do sada! Uz koreografsko umeće, udeo vokalno emocionalnog, ali i vokalno tehničkog umeća, još jednom je potvrdilo njen višedecenijski kvalitet u ovoj sferi umetnosti.

Mladi Nenad Čiča, u ulozi vladara, srpskog despota, ali i odraza mladog NikoleTesle, snažnom tenorskom deonicom, zasenio je beogradsku publiku, pri čemu je nemoguće ne pohvalitii najmlađe učesnike opere,koji tumače dečaka vladara i mladog princa.

2

U sceni susreta Tesle, koja predstavlja početak drugog čina, i četvrto snoviđenje, susreću se dva lika Tesle u ogledalu, u izvođenju Nenada Čiče i Marka Kalajanovića, što zapravo predstavlja nadrealnu scenu prikaza dualizma jedne ličnosti, muzički podržano uz bogat, pompezan orkestarski zvuk. Neizostavni balet i brojne samostalne tačke baleta u okviru scena snoviđenja, predstavljaju blagi kontrast u odnosu na masovne scene, ujedinjene horskim ansamblom i baletom, koje svojim muzičkim karakternim osobinama ukazuju na ritualna okupljanja.
U okviru sedam snoviđenja, podeljenih na dva čina, najautentičniji izraz ostavlja hor, kao najznačajniji protagonista ovog dela, glas naroda.
U samoj uvertiri, ali i u sve tri scene prvog čina, neminovno pojavljivanje motiva naše tradicije, ukazuje na misao kompozitora koja je u nekim od horskih momenata uspela da „nekoliko minuta muzike” pretoči u izrazit srpski melos, uz koreografsku pratnju.

3
Snažni momenti svetovnog horskog pojanja, uravnoteženi sa duhovnom stranom, stvorili su jasnu sliku jednog naroda, bez čijeg bi učešća bilo gotovo nemoguće zamisliti i realizovati priču o jednoj izuzetno značajnoj istorijskoj ličnosti – poput grofa Vladislavića. Najveći odraz, pomenutog sinkretizma, kada je muzički žanr u pitanju, može se pripisati horskim deonicama s početka opere i masovnoj horskoj, krajnje potresnoj sceni molitve, kojom završava prvi čin.Preplitanje sekularnih i sakralnih motiva, melanholije,ali i izvesne radosti, predstavlja srž ovog dela.Treba napomenuti i muzičku potporu, gde zahvalnost, svakako dugujemo orkestru Narodnog pozorišta, koji je svoj doprinos dao u vidu muzičke pratnje, koja se nimalo ne može zanemariti, niti staviti u drugi plan, jer u ovako kompleksnom žanru, kakav je opera, ništa nije „pozadina“, sve je ključno, ima svoju težinu, bez koje se sama ideja ne bi mogla sprovesti u delo. Orkestar i hor Narodnog pozorišta, predvodio je, publici već dobro poznat, maestro Đorđe Pavlović.

4
Muzika ovakvog sadržaja, savršeno je protkana kroz libreto, kom su kao osnova poslužili stihovi značajnih velikana, kao što su; Jovan Dučić,  Momčilo Nastasijević, Miloš Crnjanski i Dejan Medaković.
Pred sam kraj izlaganja o snovima jednog grofa, vredi pomenuti i kostimografe, koji su dali svoj maksimum radeći na fizičkom izgledu svakog, od pomenutih likova.
U velikoj meri tradicionalni elementi, jarkih boja,predstavili su sliku naroda iz dalekog 17.veka.
Od kostimiranog baleta sa primesama tradicije, do ljudi iz naroda, kneževa, vladara, despotica, pa i samog grofa. Sve je obilovalo gracioznošću u jarko crvenoj, zlatnoj, ili pak crno-beloj kombinaciji boja.

5

Zatvaranje ovog poglavlja završila bih zaključkom da opersko ostvarenje kompozitora Svetislava Božića, ne predstavlja konvecionalno scensko-muzičko delo, koje ima potrebu da zabavi publiku i slušaoce, naprotiv, zahteva od njih unutarnju posvećenost, razuđenu duhovnu panoramu, ali i svesno prihvatanje različitih stanja i osećanja koja dominiraju ovde.

Radnja je svesno preneta u san, kao mesto mogućnosti da se o mnogim bolnim i setnim događajima i stanjima govori kroz bol koji je anesteziran.

Sam kompozitor, istakao je da je opera ,,Melanholični snovi grofa Save Vladislavića’’ mogući put ka SVETLOSTI TIHOJ.

[ratings]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *