Na srpskom dvoru mi s viljuškom boc

Da li je priča o naprednosti srpske države u 12. veku istinita? Da li je srpski župan stvarno jeo zlatnim priborom dok je nemački car rukama? Kako su se sreli Fridrih Barbarosa i Stefan Nemanja?

Dok su Švaba i Englez i Amerikanac bre, 600 godina jeli svinju s rukama, mi smo imali ovo… pa lepo viljuškom boc! Na srpskom dvoru mi s viljuškom boc, a Švaba s rukama….

Miodrag Mandić kao Viljuška u filmu „Lepa sela lepo gore“

2Kratka istorija viljuške

Na istorijsku scenu „njeno veličanstvo“ viljuška pojavljuje se još u starom Egiptu gde se tada nije koristila kao pribor za jelo već kao kuhinjska alatka. Kasnije, saznajemo iz Biblije, da je sprava nalik viljušci korišćena prilikom žrtvovanja životinja kod Jevreja. Tek u 10. veku ulazi u upotrebu na način na koji je i mi koristimo danas. Međutim, u nekim delovima Evrope zaživela je tek u 16. veku zato što je bila proglašena đavoljim predmetom od strane katoličke crkve. Viljuška se po evropskim dvorovima širila često putem kraljevskih venčanja u 15, 16. i 17. veku. Tako je i do Rusije stigla udajom Marine Mnišek 1606. za ruskog cara Lažnog Dimitrija. Najkasnije je prihvaćena u Nemačkoj, tek u 19. veku.

3
Viljuška kao kuhinjska alatka

4

 

Srpski dvor za vreme Nemanjića

Novo Brdo je nekada bilo jedan među najvećim gradovima u srednjem veku. Mnogi ga naši istoričari poistovećuju sa Londonom tog doba. Razlog je nalazište zlata i srebra koje je bilo najveće na Balkanu. Rudnici u kojima su radili Sasi, nemački rudari, bili su izvor bogatstva srpskim vladarima. O bogatstvu Novog Brda na svoj način govore i pokloni koje su srpski vladari odatle slali manastirima. Tako je, od 1348. godine, car Dušan svake godine Hilandaru upućivao oko 87 kilograma srebra. Ipak treba napomenuti da su iza naših vladara u srednjem veku ostali zapisi koji opisuju da su dvorovi bili sasvim skromni, da su im žene prele i radile kao i da je posuđe bilo glineno, zemljano i drveno.

Novo Brdo
Novo brdo
6
.

Župan i car

Međutim, interesantne priče prate susret srpskog župana Stefana Nemanje i nemačkog cara Fridriha Barbarose u Nišu 1189. godine. Barbarosa je bio predvodnik III Krstaškog pohoda na Jerusalim i odabrao je kopneni put preko Balkana. Nemanja mu je ponudio bezbedan prelaz kroz Rašku i na raspolaganju 20 000 vojnika ukoliko dođe do sukoba sa Vizantijom sa kojom je Srbija u to vreme bila u ratu.

Pripremam svečani doček u najpoznatijem od svojih gradova koji nameravam da učinim prestonicom svoje države“, pisalo je u pismu upućenom nemačkom caru od strane velikog župana Srbije.

Doček jeste bio svečan i raskošan, ali onoliko koliko je moć srpskog dvora to dozvoljavala. U Nišu priređen je svečan doček, gde su krstaši bili dočekani vinom, ječmom, mesom i skupim poklonima. Što je svakako bilo uzvraćeno od strane nemačkog cara te je i Stefan dobio darove.

Postoje različite teorije o tome da je Stefan prilikom susreta sa Fridrihom koristio zlatnu viljušku za jelo dok je ovaj jeo rukama. Da li je srpski župan bio toliko ispred Evrope?

Sastanak Nemanje i Fridriha
Sastanak Nemanje i Fridriha
Stefan Nemanja freska iz Bogorodice Ljeviške
Stefan Nemanja freska iz Bogorodice Ljeviške

Istina ili mit?

Većina istoričara odbacuje ovu priču kao mit sa tvrdnjom da je viljuška kao pribor za jelo u Evropske države stigla mnogo kasnije.

Sa druge strane postoje ne samo tvrdnje već i stvarni uslovi da viljuška dospe na srpski dvor mnogo ranije nego u samu Evropu. Odgovor možda leži upravo u proklamaciji, odnosno proglašenju viljuške „grešnim razvratom“ i đavoljim oruđem od strane katoličke crkve, te je katoličke države mnogo kasnije prihvataju.

Međutim, za nijansu izvesniju potvrdu nalazimo u samom imenu. Za razliku od noža koji ima praindoevropski koren i kašike koja ima turski, viljuška ima autentičan slovenski koren. Ipak, da bi nam lingvistika i etimologija potvrdile poreklo viljuške, trebalo bi da se ovaj naziv preneo i na druge okolne jezike, što se nije dogodilo, osim u slučaju jedne mađarske reči koja odavno nije u upotrebi.

Mišljenja se sudaraju a pisanih dokaza je premalo. Oni koji veruju da smo nekada bili iznad onih za kojima kaskamo sada, brane se onom „Istoriju pišu pobednici“.

A mi, mi sada možemo uživati u istraživanju činjenica i u traženju još informacija o životu u srednjem veku, postajanju viljuške, sada već nezamenljivim priborom za jelo, i zlatu iz nekada neverovatno snažnog Novog Brda.

9   10

Izvori fotografija: http://www.deviantart.com/; http://www.wikipedia.rs/; http://politikin-zabavnik.rs/

Dragana Vasić

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *