U poslednjem zraku sunca

U poslednjem zraku sunca

Sputi kofer tu.

Želim da te gledam dok ćutiš;

Da mi tvoja silueta razblažuje oči,

I mazi me rukama dečijim

Dok ti se telo presijava,

U poslednjem zraku sunca

 

Lepa si. Čuj lepa. Božanstvena žena

Imaš tu moć da me smiriš,

Da me miluješ,

Da me spustiš i podigneš

Tim nežnim pogledom koji miriše na kesten,

Koji osećam po svojoj koži dok spavam, dok se budim;

dok hodam, dok mislim o tebi.

U poslednjem zraku sunca

 

I neka sada čuje i ova planeta,

Tajnu koju srce vešto krije

Jer mala je ova zemlja,

Da izmeri sve korake moje,

Koje bih prešao

Pokušavajući da te stignem

U poslednjem zraku sunca

 

I zato samo ćuti.

Pusti me da uživam dok te gledam,

Da se divim svakom milimetru tela tvoga,

Da upijam i kradem svaku iskru iz tog oka,

Iz dubokog ponora,

U kom sam kao izgubljen,

Omamljen i podivljao

Tražeći svoju luku sigurnu

U poslednjem zraku sunca

 

Molim te pusti da uživam u tvojoj savršenosti,

U tvojoj kosi, u tvojoj koži, nosu, licu, očima,

Pusti me samo da te još jednom, poslednji put pogledam

Dok mi lice prekriva,

Poslednji sunčev zrak.

 

Izvor fotografije: http://student-web.unizd.hr/

[ratings]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *