M.N. – Tajna anonimnog sanjara sa Zvezdare

m.n.„Hajde da se nađemo u pet popodne u Meduzi. Niti previše rano, niti previše kasno“, rekao je. Pet minuta do 17 časova, a ja gotovo trčećim korakom pokušavam da stignem sa jednog kraja Dorćola na drugi – nikada neću naučiti da se snalazim u ovim ulicama. Srećom, stigla sam na vreme. Zakoračivši unutra, shvatila sam zašto je M.N. izabrao baš ovo mesto: mali, romantični kafić, sa šarenim drvenim stolicama, rustična atmosfera ušuškana među zidovima od cigle; tiho, a dovoljno glasno, odiše duhom prošlosti u svojoj savremenosti – baš kao on, pomislih. M.N. je pisac, mada on to ne voli da kaže za sebe. Njegove pisanije čita oko 136 hiljada ljudi na Fejsbuku, a veliki broj ljudi ga prati i na ostalim društvenim mrežama. Njega svi poznaju, ali niko ne zna ko je on. Skrivajući svoj identitet, otkriva sebe. „Želeo bih da me upoznaš, ne znajući me. Ja mogu biti bilo ko od prolaznika na ulici, i nijedan. Mogu biti daleko, a mogu biti i sasvim blizu“ – reči su kojima čitaoce uvodi u začarani svet svojih pesama i priča.

Sela sam pored prozora, strpljivo čekajući poznatu osobu nepoznatog lica. U kafe je ušetao mladić u kaputu, sa rukavicama bez prstiju i rancem na leđima. Prepoznali smo se pogledima. „Zdravo, ja sam M…“ Srdačno je pružio ruku, osmehnuo se i smestio na stolicu preko puta. „Izvini, poslao sam ti poruku da ću zakasniti…“ Naručuje crni čaj, iako je jako veliki ljubitelj kafe. „Bio sam bolestan ovih dana, pa mi više prija čaj sada. Volim da pijem čaj sa mlekom, u tome baš uživam“. Dok otpija prvi gutljaj čaja, i pali cigaretu, priča o Sanjaru sa Meseca, njegovom alijasu, počinje…

„Mesec je nešto što najviše volim. Još od kad sam bio mali, kad sam mislio da me prati. Zvučalo mi je lepo, eto zato sam baš sa Meseca. Mali Princ je sa asteroida na primer, ali ne sviđa mi se to što putuje… Ja volim ostajanje na nekom mestu, tako da pustiš korenje i da upoznaš. Bez tih korena ne vidim smisao upoznavanja nečega ili nekoga, istinskog upoznavanja. Zašto sam baš sanjar? Većina biografija mojih omiljenih pesnika počinje sa bio je sanjar, buntovnik, revolucionar. Ima toga kod Mike Antića, Prevera, Jesenjina. Zbog toga sam želeo da i ja budem sanjar“.

M.N. 2U glavi ovog dvadesetpetogodišnjaka živi nekoliko osoba. Kaže da oni imaju neke zajedničke odlike, ali da se razlikuju po načinu shvatanja života. „Bosanac je ležeran tip čoveka, ne brine nešto preterano. Sa njim nema brige, sve je smeh i šala. Tu je i Britanac, jer mnogo volim britanski engleski. Filozof je najviše uključen u sve. On previše razmišlja, uživi se u tu ulogu kontemplacije i tad se rađaju najrazličitije ideje“. Prijatelji ga opisuju kao pogubljenog, superherojski smotanog, ali kažu i da je veliki prijatelj. M.N. sebe vidi kao introverta. „Brzo se zasitim od ljudi, izađem negde, bude mi super, ali treba mi da budem sam da bih napunio baterije“. Prever je imao veliki uticaj na njega, a posebno pesma „Bašta“. „Ta pesma je meni nešto apsolutno. Ona opisuje ljubav koju bih ja voleo da imam, kojoj težim. Taj neki apsolut – da toj jednoj osobi kazeš da hiljade i hiljade godina ne bi bile dovoljne da opišu taj jedan trenutak kada si je poljubio. A u današnje vreme ne verujem da je moguće dostići to. Nisam naišao na devojke koje teže toj nekadašnjoj ljubavi“.Na sam pomen današnjice, njegov ton poprimio je boju poraženosti. „Ljudi ne misle dovoljno. Postali su mnogo veliki materijalisti. Preozbiljno shvataju društvene mreže, to mi nikad neće biti jasno zašto. Danas ljudi u svemu gledaju neku korist. „Šta ti imaš od toga?“ Pa nemam ništa, zar moram da se pravdam da ne želim ništa, već da mi je jednostavno lepo.“

M.N. 3Pokušavajući da složi svoje misli u celinu, M. pali cigaretu za cigaretom. „Kada bih mogao nešto da uradim drugačije, to bi bilo da nikada ne zapalim cigaru“, čim je izgovorio to zapalio je novu, glasno se nasmejavši. Dok se poigrava sa paklicom i gleda kroz prozor, kaže da mu je pisanje ventil. Pisanje mu predstavlja neku vrstu bega od stvarnosti. „Ali ne bežim previše. Jer iluzije su lepe, ali nisu za večeru“. Voli sve da svede na jednostavnost, bez komplikovanja. „Ja ne glumim ništa, nisam pisac, samo nešto piskaram i to se ljudima dopalo“. Gotovo da zvuči kao pravdanje. „Bukvalno se osećam kao da propuštam neku očiglednu stvar, zbog čega je to svima fascinantno, a meni nije. Meni je to samo ventil. Ne obraćam pažnju na brojeve, jer su to samo brojevi. Posle određenog broja ljudi gledaš samo da se tebi tvoje pisanje sviđa, baš zbog te mase u kojoj će se uvek naći neko ko će se oduševljavati“. Zagledao se kroz prozor, nekoliko momenata kasnije nastavio je. „Ja baš ne volim tu hvalu. Jer to ometa u iskrenoj nameri da samo pišeš. Zato se u poslednje vreme trudim da prevaziđem tu prepreku koja me ograničava. Nisu počeli da me zaustavljaju na ulici, ali bilo bi nekulturno da ne zastaneš i saslušaš. Mislim da bi me tu progutali. Andrić je rekao da je pola života pokušavao da postane poznat, a drugu polovinu da zakopa to. Tako da je to mač sa dve oštrice svakako“.

M.N. 4U poetici M.N-a najviše ima ljubavi. „Ma meni stvarno bude nekad previše slatko kad krenem da se čitam. Ali hvala Bogu, ne čitam se tako često. Stvarno treba imati određen nivo tolerancije za tako nešto, jer ono je uh…“ Smeje se dok pokušava da mi objasni kako je ozbiljan i da se ne šali. U pozadini se čuju Pepersi koji poručuju da žele da se izgube (Let’s go get lost). Pomislih kako je to simpatično dok započinjemo baš temu o anonimnosti. „Meni je cilj da pišem iskreno, a ne da ostanem anoniman po svaku cenu. Ako osoba želi da se upozna sa mnom, prići će, predstaviće se, nemam problem sa tim. I ranije su me prepoznavali. Samo bih izgubio taj spokoj koji imam. Kad idem ulicom, na primer, ja zastanem da fotografišem i zapišem nešto, ljudi verovatno pomisle kakav ludak, a da znaju da sam to ja šaputali bi „jao, to je M.N.“. Taj spokoj meni je važniji od bilo kakve slave. Anonimnost ti daje izvesnu moć – mogu mirno da sagledam neku stvar bez ometanja ikakvog. Mogu normalno da popijem kafu, bez nekih šaputanja sa strane“. Primećuje da mnogi ne shvataju koncept M.N-a. „To nisam ja. To je samo deo mene. Jedno drvo ne čini šumu“.

M.N. 1Ne prestajući da se igra sa kesicom šećera, govori o stvarima koje ga čine srećnim – šetnje sa prijateljima, kvalitetni razgovori u kojima se i ćuti i priča, jednostavno ispijanje kafe. Voli da se izgubi u razmišljanjima o tome koliko je zapravo čovek mali i nebitan, kada posmatra panoramu grada sa nekih skrivenih mesta. M.N. obožava buvljake. „U tom čudu uživam. Neverovatna riznica ljudi i stvari“. Grad koji ga posebni čini srećnim je Sarajevo. Čim je izgovorio to, u njegovim očima pojavio se neobičan sjaj. „Ne znam, zaista ne mogu da objasnim šta je to posebno u Sarajevu. Dopada mi se taj mentalitet ljudi, više cene prijateljstva među sobom nego ovde. U Beogradu život ide previse brzo da bi mogli da se posvete jednom čoveku. Tamo su ljudi povezani, drže se zajedno, čuvaju jedan drugog. U Sarajevu osetiš da si voljen i prihvaćen. Tamo se više ceni umetnost, čini mi se…“

U poslednje vreme na Fejsbuku se pojavljuje dosta stranica sa nečijim inicijalima i tekstovima. M.N. skromno kaže da mu ne smeta to, ali da bi voleo da ljudi imaju svoje ideje. „Kako te ne užasava pomisao da to nije tvoja ideja, da si neko drugi. Meni ne smeta stvarno, samo krivo mi je zbog tebe.“

M.N. 5M.N. je najsrećniji kada nekome izmami osmeh na lice u ovom svetu koji se sve ređe smeje. Zato je i započeo projekat „Moja pisma nikome“. Kupivši pečat koji je dugo želeo, shvatio je da nema priliku da ga upotrebi, da nema kome da pošalje pismo. Zato je odlučio da pisma šalje nikome… ali i svakome. Jednostavna bela koverta, sa crvenim voštanim pečatom i ispisanim redovima na pisaćoj mašini, skrivena na različitim lokacijama u gradu, čekaju na osobu kojoj će ulepšati dan. Sadržaj pisama kuca na pisaćoj mašini. „Svaki udarac po tipki je kao otkucaj srca“. Primećuje da su ljudi dosta skeptični kada vide pismo, da su izgubili onu dečiju radoznalost. „U početku su svi uzimali da pogledaju, okrenu prema suncu da vide šta je unutra, pa vrate. Dešavalo se i da polome pečat, pročitaju i bace. Takve stvari me slome. Kako je moguće da te ne zanima, gde ti je nestao život, kako si tako mrtav? Tada sam odlučio da ne želim da bacam pisma na taj način. Ja sam uložio trud u to, želim da pismo bude kod nekoga ko će ceniti. Zato sam i počeo da ostavljam fotografije ili video snimke lokacija na instagramu, da bi do njega došao onaj koji to istinski želi. Cilj je zapravo u samoj potrazi za njima“.

Nismo ni primetili trenutak kada je muzika prestala, i kada su spustili platno jer je došlo vreme za projekciju filma. Razgovor smo nastavili tiše, dok je filmska muzika davala notu tajanstvenosti njegovim rečima. „Plašim se odlazaka…“ Zastao je malo da razmisli, pogled mu je lutao po prostoriji. Uzevši još jedan dim cigarete ponovio je još jednom isto, samo tiše. „Plašim se lošeg kvaliteta filma, dana u kojem se nisam nasmejao…“

M.N. 6Iz ovih tamnijih misli, prenuo ga je drug koji nas je zapazio kroz prozor i pridružio nam se. „Neću ja da vam smetam“, usnama oblikuje reči ne želeći da pokvari nešto. On opisuje M.N. kao osobu koja ume da sluša i koja voli kada njega slušaju. „Mada on ne priča puno i onda ja brbljam ovako. Prijatelj je, i čovek pre svega“. M. ga prekida, dobacujući mu da ubaci ponešto negativno, „nemoj samo da me hvališ“. Kroz smeh odgovara da ne pamti negativne stvari, nema vremena za to. „E to je poenta“, dodaje M.N., „što većina ljudi ima vremena da pamti negativne stvari i to me jako nervira. Kako možeš sebi da dozvoljavaš da se puniš negativnošću. Ne razumem kako možeš tako da koristiš ovaj život“.

Razmišljanjima o životu zaključuje razgovor, otkrivajući najviše. „Bitno je šta radiš sa svojim vremenom u ovom jednom životu koji ti je dat. Bitno je kako živiš, kako će te pamtiti. Ne želim da budem neko ko je samo živeo i puf!, nestao. To je jedan od razloga zašto pišem, da bih ostavio trag da sam ja nekad postojao, ljubio i voleo. A ne da živiš tako nazapamćeno – ne radiš loše, a ni dobro“.

Odjavna špica filma, kao simboličan završetak razgovora. Ostavlja za sobom punu pepeljaru i puno srce. Do neke sledeće tajne i sna…

Izvor fotografije: Nemanja Maraš, https://www.facebook.com/SanjarSaMeseca?ref=br_tf

[ratings]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *