Svetski dan vode

Koliko god da su različiti, svi ljudi na svetu mogli bi se složiti oko konstatacije da je voda presudna za život. Pored toga što je opšte poznato da čovek može duže živeti bez hrane nego bez vode, trebalo bi naglasiti da ljudsko telo čini između šezdeset i sedamdeset procenata vode. Iz ovoga možemo zaključiti zašto je voda od presudnog značaja za život čoveka i zašto bi trebalo da zaokuplja pažnju svih.

U okviru koncepta humane bezbednosti, jedan deo tematike bavi se i bezbednošću vode kao ključnim resursom za opstanak živog sveta na zemlji. Srž celokupnog koncepta i jeste opstanak i život čovekana zemlji, i bitno je naglasiti koliko voda zaista zauzima posebno mesto u hijеrarhiji resursa potrebnih za život. Shvativši bitnost ovog resursa, na današnji dan, 22. marta 1993. godine doneta je Rezolucija Generalne skupštine Ujedinjenih nacija posvećena upravo ovom resursu. Ovaj datum je proglašen Svetskim danom vode. Takođe, period od 2005. do 2015. godine proglašen je Međunarodnom dekadom akcije Voda za život“, čime se daje podsticaj i radi na promociji koncepta održive upotrebe pijaće vode. Ujedinjene nacije su ovim aktima imale za cilj da podignu svest svetske populacije o bitnosti vode, kao i o problemima koji se javljaju u vezi sa njenim zagađivanjem i upotrebom.

Problemi sa vodom

planeta-voda-300x204Problem koji je, na primer, Bolivija imala sa vodom više je nego interesantan. Međunarodna korporacija, umešavši svoje prste u politiku i otkupivši mnoge javne izvore vode, uspela je da izdejstvuje zakone po kojima je bilo zabranjeno korišćenje javnih izvora vode. Išli su do te mere da se i skupljanje kišnice smatralo krivičnim delom. Cena vode je porasla za 400% i bila je na rekordno visokom nivou, skuplja i od stanarine. Ovo je izazvalo velika protivljenja i proteste građana, koji su na kraju svoje borbe uspeli da ponište ugovor i isteraju međunarodnu korporaciju iz svoje zemlje.

I danas postoje naznake da ulazak velikih kompanija na tržište manjih zemalja i stvaranje proizvodnih pogona na teritoriji jedne zemlje drastično smanjuje količinu pijaće vode ako ta kompanija u svojim pogonima koristi vodu u procesu proizvodnje. Često se, upravo iz tih razloga, mogu naći tekstovi koji govore o iscrpljivanju naših resursa izvorske vode radi proizvodnje sokova i gaziranih pića kojima se bave strane kompanije. Ovi tekstovi uglavnom sugerišu na to da je svako probijanje tržišta od strane stranih kompanija već viđeni scenario prekomernog iskorišćavanja vode koje dovodi do isušivanja izvora.

Trebalo bi naglasiti da su Ujedinjene nacije u okviru svojih izveštaja o praćenju stanja pijaće vode, u okviru akcije Međunarodne dekade „Voda za život“, ustanovile da količina pijaće vode opada, a da je zdravstveno stanje ljudi u predelima koji imaju problema sa količinom pijaće vode jako loše i da mnoštvo ljudi upravo zbog toga umire od zaraznih bolesti usled korišćenja nehigijenskih izvora vode. Procene su takve da bi se obezbeđivanjem zdrave pijaće vode, poboljšavanjem higijenskih uslova i racionalnim korišćenjem vode moglo izbeći obolevanje od čak 10% bolesti koje postoje. To je za mnoge siromašne i nerazvijene afričke zemlje, koje danas prednjače u problemima ovog tipa, za sada samo cilj koji bi trebalo dostići u narednom periodu.

Prošle godine u novembru mesecu nekoliko stranih i domaćih medija je prenelo vest iz Brisela o tome kako je Evropska komisija donela više nego degutantnu direktivu o vodi po kojoj pravo na vodu više ne spada u ljudska prava. Prema pisanju tih medija, voda bi prema ovoj direktivi trebalo da bude tretirana kao zemljište, pa se došlo do zaključka da se tom odlukom pospešuje privatizacija svih izvora vode.

Još jedan interesantan podatak jeste potrošnja vode u poljoprivredi. Od sedamdeset do čak devedeset procenata ukupne potrošnje vode otpada na poljoprivredu, dok na ličnu potrošnju ide od pet do deset procenata. Može se zaključiti da bez vode nema hrane, a bez hrane nema života. Upravo je to još jedan dokaz koliko je život bez vode nezamisliv.

Rešavanje problema

Mnogi govore o problemu sa vodom kao nečemu što se već u svetu rešavalo i rešavaće se oružjem. Mnoge velike reke kao što su Tigar, Eufrat ili Nil prolaze preko teritorije više država. Korišćenje ili zagađivanje od strane jedne od država, kod drugih može izazvati različite negativne posledice. Isto tako reakcije mogu biti različite, mada se često dešavalo da je najlakši odgovor latiti se puške i rešiti problem na najkrvaviji mogući način. Kako navodi „Pečat“, izjava bivšeg izraelskog generala Ariela Šarona o tome da je šestodnevni rat 1967. između Izraela i Sirije bio jedini način da Izrael odgovori na radnje koje su sirijski inženjeri preuzeli na reci Jordan, više nego dovoljno govori o spremnosti mnogih zemalja da brane ono što smatraju da im pripada. Pogotovo ako je u pitanju nešto od čega im zavisi opstanak.

Procene mnogih bezbednosnih studija govore o tome da će se u budućnosti ratovi voditi, pored nafte, oko izvora čiste pijaće vode. S obzirom na to da brojke o količini pijaće vode nikako ne idu u korist opstanka civilizacije, više je nego očigledno da će se ove procene obistiniti. Srbija je, prema istraživanja FAO-a, 47. od 180 zemalja rangiranih na listi po kvalitetu vodenih izvora. Na nama je da unapredimo ili makar održimo tu poziciju.

Izvori fotografija: www.agropress.org.rs; www.elementarium.cpn.rs

[ratings]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *