Case Study Show iz mog ugla

CSS 2015 je, za mene i moj tim „Air Guru’s“, bio jedno sjajno iskustvo. Nismo stigli ni da se okrenemo, a odjednom sedimo na svojim mestima u Sali 015 čekajući da predstavnici kompanije Air Serbia objave pobednika.

Air Guru’s, kako smo se zvali, čine Maja Jovanović, Nemanja Jovanović, Dušan Stevanović i moja malenkost – Aleksandra Kokunešovski. Bitno je napomenuti da smo se samo Maja i ja znale pre takmičenja, a Dušan i Nemanja su spletom srećnih okolnosti postali naši timsteri.

Na samom početku smo uspostavili super komunikaciju, zahvaljujući društvenim mrežama odmah smo napravili grupne razgovore i počeli da diskutujemo o našim motivima i očekivanjma od ovog takmičenja.

Našu studiju slučaja dobili smo u ponedeljak u 00:00 i odmah smo je ukratko prokomentarisali, a brainstorming smo ostavili za sutra ujutru. Kada smo krenuli da radimo nismo znali odakle da počnemo, bilo je dosta zahteva i ciljeva koje je trebalo rešiti, a malo vremena. Napravili smo par scenarija kojima treba da se krene, ali najveći problem nam je predstavljalo definisanje ciljnih grupa kojima se obraćamo. Glavni pitanje je bilo da li da se fokusiramo na samo jedan segment tržišta (nišu) ili da se fokusiramo na dostizanje nekoliko ciljeva od ukupno 7 koji su nam bili zadati.

Nakon celodnevnog angažovanja imali smo sastanak sa kompanijom. Prvo zajednički sa svim timovima (ukupno je bilo 4 tima sa po 4 člana), a nakon toga je svaki tim dobio po 15 minuta nasamo sa predstavnicima kompanije Air Serbia da sa njima podeli svoje ideje i postavi im konkretna pitanja. Nakon ovog sastanka ostalo je dosta nerazjašnjenih stvari međutim mi smo to videli kao novi izazov na koji smo bili spremni da odgovorimo svim snagama. Možda nismo odmah znali šta treba da radimo, ali smo znali šta sigurno ne želimo.

Kada smo se u utorak našli, počeli smo da rangiramo ciljeve koje nam je kompanija postavila prema našoj slobodnoj proceni. Zapisali smo na papir sve ideje koje smo imali, prvo nasumično a onda smo utvrdili neku putanju i tada nam je sinulo kako bismo želeli da rešimo ovu studiju slučaja.

slika1

 Jedan od glavnih ciljeva koje smo rangirali bili su: zadržavanje postojećih i privlačenje novih gostiju, povećanje ukupnog zadovoljstva gostiju i animiranje gostiju od trenutka kada pređu kućni prag pa sve do krajnjeg odredišta. Tako smo uz pomoć ovoga došli na ideju da želimo da opišemo ceo proces, odnosno „dan jednog putnika“ kroz predložene aktivnosti. Nažalost, neke ideje smo morali da odbacimo zbog ograničenih informacija, procedura na aerodromu, ograničenog budžeta koji nam je zadat i sl.

Sreda je bila ključni dan i dan kada smo svi dali 150% od sebe. Niko nije paničio, već smo svi prionuli na rad. Imali smo 5 računara, 1 grafičku tablu i 4 motivisana studenta, ništa nam više nije trebalo, osim eventualno bolje internet konekcije koja nas je povremeno kočila, ali uspeli smo da se izborimo i sa tim.

Lepo smo se podelili i svako je radio na jednom delu rada; dok se neko bavio dizajnom, neko je sređivao analize a neko je morao da pregleda, uklapa i ubacuje sve u zajednički dokument koji treba da predamo do ponoći. Ceo dan nam je bio veoma naporan i haotičan ali na kraju sve se isplatilo.

Četvrtak je bio dan za predah, spavanje duže od 5 sati i sumiranje šta smo uradili. Našli smo se nakratko da popričamo o onome što smo uradili kao i da podelimo ko će koji deo prezentovati u petak sudijama i publici. Prešli smo zajedno celu prezentaciju i dogovarali smo se oko onoga što želimo posebno da istaknemo.

Konačno je stigao i petak, dan kada se sve odigralo. Ponovo nismo spavali, ali ovog puta od treme i adrenalina. Stigli smo na FON i nakon registracije ponovili smo 2-3 puta našu prezentaciju, pa smo onda ušli u salu. Mi smo bili druga ekipa koja je prezentovala, i dok su najavljivali našu ekipu, jedina briga mi je bila da se ne skotrljam niz stepenice. Pošto su organizatori imali tehničkih problema i prezenter im nije radio morali smo da se snalazimo rukama i nogama. Moje zaduženje je bilo menjanje slajdova tako da sam rukama davala znakove kada treba da nam promene slajd. Takođe, imali su problema sa internet konekcijom, pa reklama koju smo snimili nije mogla odmah da se pusti, ali mi se nismo dali zbuniti. Nakon ovog zanimljivog nastupa i odgovora na pitanja sudija, sišli smo sa pozornice praćeni aplauzom i sa velikim samopouzdanjem.

Kada su sve ekipe koje su davale predlog rešenja za kompaniju Air Serbia završile sa prezentovanjem, svaki tim je imao organizovan sastanak sa 8 predstavnika kompanije. Tokom tog sastanka dobijali smo povratne informacije o tome šta se našim sudijama dopalo, a šta ne. Iz sale gde se sastanak održao izašli smo sa širokim osmesima i timski smo konstantovali da ništa ne bismo menjali.

U subotu je bilo zatvaranje događaja Case Study Show kao i proglašenje pobednika. Prva kompanija, na naše zadovoljstvo, je bila Air Serbia. Nakon grupne pohvale svim timovima koji su učestovali, objavili su pobednika. Kada smo čuli da su rekli „Pobednički tim je tim Air Guru’s“ i dalje smo sedeli na mestu i aplaudirali na prethodu šalu koju je ispričala predstanica kompanije, a par sekundi kasnije nas je pogodilo – PA TO SMO MI! Ustali smo i dobili smo još veći aplauz i ovacije prisutnih. Taj divni osećaj koji nas je preplavio se ne može objasniti rečima, ali znaju ga svi čiji se naporan rad na sličan način isplatio.

slika2

 Sada, kada se sve malo sleglo, možemo da kažemo da ništa ne bismo menjali i da bismo se opet prijavili na ovakvo takmičenje. Ne samo da smo utvrdili i dobili potvrdu za naš rad, već smo uspeli da prevaziđemo tremu a usput smo se super zabavili i stekli nove prijatelje. Radujemo se praksi u kompaniji Air Serbia i zajedno pravimo planove za dalje.

Najtoplije preporučujemo svima da se oprobaju u ovakvim takmičenjima.

Veliki pozdrav od ekipe „Air Guru’s“

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *