Eksperimenti moći

Svi znaju da je čovek bio predmet proučavanja psihologije otkako je nauka osnovana. Mnogi misle da je čovek kao predmet eksperimentisanja neka vrsta tabua, ali činjenica je da su se eksperimenti sprovodili kako za vreme Prvog i Drugog svetskog rata, tako i danas. Predmet rasprave su nedavno bili i takozvani „eksperimenti moći“ kao i pitanje: „Koliko daleko su ljudi spremni ići kad im se da autoritet i moć?

 Milgramov eksperiment

Milgramov eksperiment podrazumeva niz psiholoških ogleda, sprovedenih 1961. u Nju Hejvenu na Univerzitetu Jejl. Začetnik ideje je bio Stenli Milgram koji je ovim eksperimentom hteo da ispita sukob između poslušnosti prema autoritetu i lične savesti. Eksperiment je, može se reći, pokrenulo suđenje Adolfa Ota Ajhmana, kako i Milgramovo pitanje:

Da li je moguće da su Ajhman i njegovi saučesnici koji su ubili milione u Holokaustu samo sledili naredbe?

Učesnici u ekperimentu su bili podeljeni u dve grupe: učitelje i učenike. Ispred onih koji su imali ulogu „učitelja“ bio je postavljen generator sa prekidačima koji bi aktivirali određenu voltažu. Prekidači su bili poređani od slabe prema jačoj voltaži. Učesnici nisu mogli da vide jedni druge, tako da su „učitelji“ po tome što čuju morali sami da zaključe koliko boli uzrokuju „učeniku“. „Učenici“ su zapravo bili glumci te su namerno davali pogrešne odgovore. Kad je napon dosegao 150V, „učenik“ bi pitao sme li biti pušten, jer ne može više izdržati bol. Kad bi „učitelj“ rekao da ne želi da nastavi, eksperimentator bi ga uveravao da to mora da uradi za dobrobit nauke. Rezultati eksperimenta su, u najmanju ruku, šokantni. 65% učesnika, takozvanih „učitelja“, nastavilo je do 450V (najveća voltaža), a svi su išli do 300V.

slika1

Stenfordski zatvorski eksperiment

„Ako je Jejl to uradio, zašto ne bismo i mi?“

slika2Ovde je reč o psihološkom ogledu, koji je 1971. na Stenfordu sproveo Filip Džordž Zimbaro. Eksperiment se odvijao u izmišljenom zatvoru u podrumu zgrade za psihologiju. Odabrana su dvadeset četiri studenta kojima su nasumično dodeljene uloge zatvorenika i čuvara. Sam Zimbaro je učestvovao u eksperimentu kao nadzornik. Eksperiment, koji je trebalo da traje dve nedelje, prekinut je nakon svega šest dana. Prvi dan eksperimenta prošao je bez većih događaja, ali već drugog dana se situacija drastično menja. Tada je došlo do pobune zatvorenika usled zlostavljanja, iako je na samom početku eksperimenta učesnicima rečeno da ne smeju fizički da kažnjavaju zatvorenike. Do završetka trideset šestog sata, jedan od zatvorenika je već proživljavao živčani slom i ubrzo je bio otpušten. Nakon toga je eksperiment prekinut. Zimbarov cilj je bio videti kako bi učesnici reagovali kada bi bili smešteni u institucionalizovano zatvorsko okruženje.

 

Izvor fotografija: www.degreed.com/; www.indepentent.co.uk/

[ratings]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *