Seti se

Kada ti sve tuđe reči čudno zazvuče,

kada osetiš se usamljeno kao na kiši kuče,

kada pomisliš da na svetu više sreće nema

ti se seti mene i staroga trema.

 

Kada osetiš se ružno moja princezo iz bajke,

kada budeš strahovala i od rođene majke,

kada zaćutiš i moliš, a vere više u tebi nema,

seti se mene i staroga trema.

 

Kada pomisliš da bolja vremena nikada neće doći,

kada poželiš da više ne otvoriš oči,

kada poveruješ da dok patiš i Bog negde drema,

seti se mene i staroga trema.

 

Seti se suza koje si prolila,

kada si od mene maleni cvet dobila,

skrušen sam bio pored tebe ne poričem,

ako ti bude trebalo i udaha se rado odričem.

 

Seti se pisama koje sam ti pisao,

kako je poljem jorgovan mirisao

kad sam ti recitovao stihove u mirnoj noći

a ti osmehom lečila moje umorne oči.

 

Seti se svih istina i tužnih svitanja,

seti se onog bolnog disanja,

kad si mislila da je besmislen tvoj svet ceo,

a onda shvatila da si nečijeg ti deo.

 

Seti se svih podarenih maštanja i nada,

i kao čarolijom odnetih muka i jada,

kada si siromahu pored puta osmehom govorila

da je priroda i za njega mesto stvorila,

ali ga nije još našao.

 

Seti se…

slika2 na kraju pesme

 

Izvor fotografija: http://becuo.com/; http://imgkid.com/

[ratings]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *