Zašto obeležavamo 4. april ?

Iako se ovom danu mnogi sludenti raduju i sa nestrpljenjem ga očekuju, verovatno postoji jedan broj studenata koji ne zna zbog čega se ovaj dan zaista i praznuje. Među mnogobrojnim proslavama širom Srbije mogu se naći veliki broj žurki, tribina, koncerata, izložbi, filmskih projekcija, svirki i  tematska predavanja o studentskim pravima. Svakodnevni problemi studenata, nepovoljni uslovi studiranja i visoke školarine samo su deo opsega pitanja koja muče svakodnevno studente. Sve ovo se može ispratiti i kroz istoriju, ako se tome dodaju i brojni politički problemi koji su mučili celokupno društvo. Sve je polako počelo 3. aprila 1936. godine, kada je dobro organizovana grupa studenata započela demonstracije zahtevajući da se održi autonomija fakulteta. Tadašnje političke elite težile su da ograniče moć  fakulteta i uguše zahteve studenata.  Vrlo brzo, štrajk se proširio i u Ljubljani, Zagrebu, Skoplju i Subotici. Reagovanje studenata širem Jugoslavije bio je izraz  kompletne solidarnosti i kolektivnog nezadovoljstva koje se taložilo među budućim nadama države. Period 30-tih godina obeležen je jakom političkom aktivnošću studenata. Borba za bolji materijani status studenata postepeno je prerasla u borbu protiv jačanja fašizma. Pošto je  revolucionarni pokret u Beogradu bio veoma aktivan, vlast je organizovala tzv. “studentsku policiju”  sa zadatkom da uguši proteste.


zarko marinovic

Prvog dana protesta, 4. aprila 1936. godine ubijen je student Žarko Marinović. Ubio ga je član  “Organizacija nacionalnih studenata”, kao profašistički orijentisani aktivista. Žarko Marinović (1911-1936)  bio je student prava i član Komunističke partije Jugoslavije. Imao je tešku mladost što se odrazilo na njegovo kasnije delovanje. Rano je pristupio revolucionarnom pokretu. Učestvovao je u nekoliko štrajkova učenika gimnazije tokom 1931. i 1932. godine i pisanju komunističkih parola. Uz pomoć drugova je uspeo da upiše Pravni fakultet u Beogradu gde se i priključio studentskom pokretu u kojem su tada učestvovali Veljko Vlahović, Cvijetin Mijatović, Miloš Milić, Đoko Kovačević.  Tog kobnog dana je želeo da zaštiti druga ali mu je Nedeljković zadao dva smrtonosna udarca u leđa.

Vest o njegovoj pogibiji je izazvala brojna i burna reagovanja, naročito u njegovoj rodnoj Crnoj Gori, i poslužila je kao krupan politički događaj za mnoge proteste.

U periodu do početka Drugog svetskog rata, studenti Beogradskog univerziteta su svake godine, uprkos zabrani, obeležavali 4. april – dan Žarkove smrti.  Na Dan borca4. jula 1954. godine doneta je odluka da se 4. april obeležava kao Dan studenata Beogradskog univerziteta.

Dan studenata prvi put proslavljen je 1960. godine i trajao je od 2.- 4. aprila.  Od tada ovaj dan obeležen je nizom studentskih aktivnosti na univerzitetima širom Srbije.

Danas, dugo nakon ovog tragičnog događaja, koji je ipak i doveo do određenih promena u državi, moramo zapamtiti priču ovog, do tada sasvim običnog studenta, nesuđenog doktora prava, koji je svojim životom položio temelje borbe studenata za njihova prava. Moramo težiti što boljim uslovima studiranja, ne odustajati od naših prava i raditi na našoj budućnosti. I zato ne treba 4. aprila samo uživati u raznim manifestacijama već se setiti i žrtve Žarka Marinovića koji se borio za svoje ideale i bolje sutra svih studenata.

[ratings]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *