Filip Vukša – dečko koji je pokrenuo varnice poboljšanja

Nemam često prilike da upoznam mlade ljude, koji su željni promena u našem sistemu i što je još važnije ne zaustavljaju se na željama, već ih ostvaruju. Međutim jednog popodneva, našla sam se sa mladim Beograđaninom Filipom Vukšom i upustila sam se u veoma zanimljiv  razgovor. Zaista sa velikim pravom tvrdim da pripada gore pomenutom tipu mladih ljudi. U nastavku teksta možete pročitati naš razgovor.

Slika-3Ko je Filip Vukša?

Hm, Filip Vukša je student treće godine pejzažne arhitekture i hortikulture na Šumarskom fakultetu, u slobodno vreme strastveni skijaš, a i biciklista. Doduše od bicikla je i sve počelo..

Dakle, bicikl je kriv za tvoje akcije koje si počeo da preduzimaš?

Tako nekako. Na leto 2007. godine mnogo sam vozio bajs. Na putu do Ade Ciganlije staza je bila nikakva, neobeležena. Želeo sam da nešto promenim. I tada sam kao učenik osnovne škole podneo svoju prvu prijavu Gradskoj upravi koja se odnosila na neuređenost i neobeleženost staze. Nervirali su me biciklisti koji su dosta apatični.Postavio sam sebi pitanje, da li ću kukati ili ću nešto preduzeti i krenuti u neku akciju?

Kako je glasila tvoja prva prijava?

Bila je veoma banalna. Tražio sam samo da se postavi znak da je to biciklistička staza. Za tu stazu sam kasnije poslao preko 300 prijava u roku od 3 godine. Tako je pre 5 godina ova staza i obnovljena. Ne kažem da sam zaslužan, ali sam eto bar malo pripomogao.

Poznata je izreka ,, Radi lokalno, misli globalno“ . Kako si ti nastavio da radiš lokalno?

Nastavio sam da šaljem prijave Gradskoj upravi. Počeo sam da prijavljujem i složenije probleme  kao što su polomljeni slivnici, javna rasveta, rupe na trotoarima, dakle sve što sam mogao da prijavim. Oko 6.500 prijava je išlo kroz upravni postupak kroz Sekretarijat za inspekcijske poslove, a ukupno sam do sada podneo oko 12.000 prijava.

Kako su reagovali tvoji roditelji?

U početku me nisu podržali. Bili su ubeđeni da ću se i sam uveriti da od mog posla neće biti ništa. Međutim pokazao sam da se upornost ipak isplati.

Slika-1Jednog leta si obišao svih 145 linija u oba smera. Kako je to izgledalo?

Tog leta sam znao da se vozim po šest do osam sati dnevno autobusom. Bilo je veoma zanimljivo iskustvo iz više aspekata. Tada sam upoznao delove grada u koje zasigurno ne bih  zašao. Pre mog polaska sam se pripremio tako što sam izvadio iz Direkcije za javni prevoz i odštampao spisak svih linija. Kontrolisao sam vozila, njihovu čistoću, obeleženost, kretanje, stanje stajališta, koje je po mom mišljenju bilo katastrofalno. Kao glavni nedostatak našim stajalištima istakao bih neobeleženost noćnih vozila. Tu sam video prostora da nešto uradim i pruredim

Možeš li mi ispričati, kako si preuredio stajališta?

Jednog jutra sam se probudio i počeo da razmišljam o silnoj papirologiji koju treba da podnesem jer sam po obilasku oko 2.600 stajališta  zabeležio puno nedostataka tako da je bilo puno materijala. Onda sam sebi rekao: ,, Pa čoveče, zar da baciš ona 2 – 3 meseca na kojim si radio kontrolu linija?“ Odlučio sam da sada budem malo radikalniji. Otišao sam u štampariju i čisto iz radoznalosti pitao koliko bi koštalo da se odštampaju nalepnice u boji. Naravno prethodno sam izračunao koliko mi treba za teritoriju grada Beograda. Nećeš mi verovati, ali koštalo je samo 8.000 dinara.

Kada su nalepnice bile gotove, inače, na njima su se nalazile oznake samo za noćne linije išao sam od stajališta do stajališta i lepio. Uspeo sam da pokrijem oko 10% stajališta.

Kakve su bile reakcije ljudi?

Bile su veoma interesantne. Građani koji žive u tim naseljima često su mi prilazili i pitali za novu liniju. Nakon što sam ih obavestio da ona već dugo postoji, uglavnom su komentarisali u stilu ,,jao, pa mi imamo noćni!“

Da li si doživeo neki incident? Možeš li da nam ispričaš?

Uh, bilo ih je mnogo. Evo, na primer, u junu 2012. godine dogodio mi se jedan u Zemunu na okretnici. Naime, dok sam se tako vozio u autobusu fotografisao sam stakla na vratima autobusa koja su bila polomljena. Naravno, vozač ni u kom slučaju nije kriv, već prevoznik. Međutim, vozač je video i prepoznao me. Nismo se poznavali, ali eto desilo se to da sam ga ja prijavio jednom prilikom i to da dodam prijavljuje se autobus sa garažnim brojem,a ne lice koje upravlja vozilom, jer se nije zaustavio na nekoliko stajališta. I tako, bilo je vrlo neprijatno. Ne bih sad baš išao u detalje, ipak bih to ostavio iza sebe.

Slika-4Verujem da je bilo i nekih smešnih i interesantnih trenutaka. Da li sam u pravu?

Da, naravno. Desilo mi se jednom prilikom da me je pozvao jedan građanin iz nekog sela kod Barajeva da se žali kako mu ne radi rasveta. Rekao mi je da je zvao elektrodistribuciju, opštinu, jednu upravu za energetiku, pa na kraju inspekciju i oni su mu, eto dali moj broj i rekli da sam ja nadležan.

Možeš li nam reći nešto više o projektu ,,Sa birokratijom na ti“?

Trenutno je u izradi sajt šalternativa.rs gde će građani moći da provere ko je nadležan za koje poslove, pa će čak i neke prijave moći da podnose. I aplikacija je u izradi, takođe. Ove godine će to početi i da funkcioniše.

Puno si toga postigao, kako se osećaš povodom toga?Slika-9

Pa dobro sad, sve će to morati ponovo da se sređuje. Kada se neka rupa zakrpi, opet nakon određenog vremena će se pojaviti nove. Sve nekako kad gledam od svega što sam izdejstvovao, drveće mi je stvarno najdraže. Posađeno je preko 2.600 stabala.

Kako si uspeo da izdejstvuješ da se zasadi preko 2.600 stabala?

Moram da priznam da nisam bio sam. Okupio sam grupu ljudi i svi smo se podelili po ulicama. Svako od njih je slao prijave. Pre nego što sam ih okupio imao sam oko 500 prijava za neodržanje stabala i to sam smatrao uspehom. Međutim zajedničkim snagama smo uspeli oko 2.100 da prijavimo.

Ako neko želi da se priključi, kako to može da uradi?

Meni često stižu poruke u kojima mi ljudi pišu da žele da mi se priključe. Ne znam iskreno, kako da ih organizujem. Mislim da sve ovo treba da bude samo inicijatatvno, jednostavno samo je čista građanska svest potrebna. Mada, moram priznati lepo je i kada se udružimo.

Dva puta si nominovan za ,,Heroja godine“. Koja si sve priznanja dobio?

Da, to je nagrada grada Beograda. U principu verujem da je bilo ljudi koji su mnogo direktnije doprineli gradu nego što sam ja to učinio. Nikad nisam ništa očekivao. Bila je, takođe jedna iz 2012. godine ,,Buđenje svesti mladih“. Jedna mi je posebno draga, a to je ,, Zeleni list“. Nju dodeljuje Radio Beograd u saradnji sa RTV-om. Nju sam dobio zbog onih drvoreda. Nedavno sam dobio i nagradu ,, Ličnost 2014“. Ove nagrade su svakako potvrda mog rada i pomalo imaju i ulogu podstrekača.

Slika-12Šta bi poručio našim čitaocima?

Beograd je grad svojih građana. Potrebno je da brinemo o njemu. Ukoliko mi to ne učinimo, niko drugi neće.  Potrebno je da budemo manje apatični, da pruzmemo više odgovornosti i inicijative.

[ratings]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *