Nemanja Laić – Plaćena praksa kao svojevrsna bajka

Nemanja Laić se pred kraj osnovnih akademskih studija na Fakultetu organizacionih nauka opredelio za traženje stručne prakse preko globalne omladinske organizacije AIESEC. U narednim redovima imaćete priliku da pročitate o različitim iskustvima našeg sagovornika, izazovima sa kojima se susretao i o načinima na koji je uspevao da od svake šanse koju je dobijao sebi obezbedi najbolje.

Tokom studija ste bili član Saveza studenata Fakulteta organizacionih nauka. Kakva iskustva ste stekli tom prilikom?

Članstvo u SSF-a je bilo korisno i lepo iskustvo. SSF je bio uspešno reaktiviran, pokrenut je veliki broj projekata, kako edukativnog, tako i zabavnog karaktera. Uvideo sam da je SSF-a trenutno jedna od vodećih organizacija na FON-u i veoma mi je drago zbog toga. Smatram da sam kao aktivni član SSF-a studiranje učinio zanimljivijim, upoznao nove ljude sa različitih godina i smerova, pri čemu smo zajedničkim snagama uspeli da pokrenemo brojne, konceptualno i organizaciono različite projekte, od kojih su neki i dalje aktivni.

Šta Vas je navelo da aplicirate za stručnu praksu preko studentske organizaije AIESEC?

Aplicirao sam na nagovor drugarice Nataše, koja se u to vreme vratila iz Nemačke, sa stručne prakse u jednoj multinacionalnoj kompaniji. Kada mi je ispričala o svojim iskustvima i veštinama koje je stekla tokom prakse, veoma sam se zainteresovao, te mi nije mnogo trebalo da se i sam prijavim i uđem u proces traženja prakse.

Kako je tekao proces dobijanja prakse i koja su bila Vaša očekivanja u tim trenucima?

Sam proces traženja prakse je bio naporan i dugačak, čemu se nisam nadao. Pošto sam dao sve ispite i ostavio diplomski rad za kraj, kako bih napustio zemlju kao student i lakše dobio vizu, iz meseca u mesec sam osećao sve veći pritisak što nisam našao praksu i što je možda neću ni naći. Moram priznati da je, i pored visoke motivacije, malo falilo da odustanem, diplomiram i počnem sa traženjem posla u Srbiji.
Moja očekivanja od prakse su opadala svakim mesecom bezuspešnog traženja. Prvo sam želeo da steknem iskustvo u nekoj od renomiranih svetskih kompanija, kao i u oblasti upravljanja projektima, da bi se moja očekivanja na kraju svela na “samo da odem bilo gde, unapredim svoj engleski jezik za šest meseci i steknem kakvo-takvo iskustvo u inostranstvu”. Kada sa ove vremenske distance pogledam sve poslate mejlove, u to vreme, za prijave za prakse, vidim da sam poslao CV u preko 50 kompanija iz celog sveta. Nažalost, u svim kompanijama je odgovor bio negativan. Odlične vesti su na kraju ipak stigle, i to iz Karakasa, glavnog grada Venecuele, posle skoro šest meseci aktivnog traženja prakse. Zamislite samo izraz lica mojih roditelja kada sam im u 22 časa saopštio da sam primljen na praksu u Venecuelu i da idem u tu latinoameričku državu na godinu dana. Niko nije spavao te večeri, svi smo bili veoma srećni.

Vaša prva stručna praksa se vezuje za multinacionalnu farmaceutsku kompaniju  GlaxoSmithKline iz Londona. Na koji način ste se uklopili u poslovnu politiku i radnu atmosferu kompanije koja posluje u latinoameričkoj zemlji? Koliko je trajao period prilagođavanja?

U Venecuelu sam stigao sredinom septembra 2012. godine. To je bio jedan od najboljih dana u mom životu, sve mi je bilo novo i strano, počev od španskog jezika do njihovih običaja. Moram da priznam da sam se veoma brzo prilagodio, a i jezik sam već za par meseci naučio, što mi je u velikoj meri pomoglo prilikom uklapanja u socijalni i poslovni život u tuđini. Praksu sam realizovao u jednoj od najvećih svetskih farmaceutskih kompanija –GlaxoSmithKline, upravo u oblasti za koju sam se školovao na FON-u, u odeljenju za upravljanje kvalitetom. Moj šef mi je, prilikom prvog razgovora za praksu u Venecueli, priznao da im je bilo posebno interesantno što sam svoja akademska znanja stekao na odseku za upravljanje kvalitetom, jer u celoj Latinskoj Americi usavršavanje u domenu upravljanjanja kvalitetom postoji samo na master studijama. Moram da kažem da su mi kolege u značajnoj meri pomogle da se prilagodim. Takođe, njima je taj proces bio veoma zanimljiv, jer nikada nisu imali nijednog praktikanta sa Balkana.

Po čemu se razlikuju ljudi i način života u Venecueli u odnosu na Srbiju? Ispričajte nam neku anegdotu iz zemlje koja uživa lepote Karipskog mora.

Način života u Venecueli je totalno drugačiji u odnosu na podneblje Srbije, što sam uvideo već prvog dana kada sam sleteo. Venecuelci su veoma opušten narod, a u prilog tome svedoči činjenica da me niko nije sačekao na aerodromu nakon sletanja, tačnije, kasnili su sat vremena. Posle 40 sati puta, bio sam toliko srećan što sam stigao, ali kada sam video da me niko nije sačekao, iako sam sve unapred dogovorio, pomislio sam da je u pitanju skrivena kamera. Nažalost, to je samo njihov odnos prema vremenu – uvek kasne. Način na koji Venecuelci cene vreme je bila prva stvar koju sam naučio, i još uvek se nisam navikao na takav vremenski režim.
Mnogo sam zavoleo način života u Venecueli, pogotovo u Karakasu, metropoli na Karipskom moru. Ljudi su miroljubivi, srdačni, odlično raspoloženi i uvek spremni da pomognu strancima, kojih zbog situacije u kojoj se zemlja nalazi i zbog nesigurnosti, nema mnogo. Imao sam prilike da obiđem nekoliko gradova i uverio se koliko je zemlja bogata i lepa. Posle šest meseci boravka, osećao sam se kao kod kuće i vreme je zbog toga „letelo“. Nakon malo više od godinu dana, došlo je vreme za povratak u domovinu koja mi je mnogo nedostajala.Sa svojim šefovima sam se dogovorio da odem za Srbiju da diplomiram i da se nakon toga vratim u Venecuelu. Plan je bio da ostanem dva meseca u Srbiji. Moram da priznam da sam se iznenadio kada su ljudi iz kompanije prihvatili taj plan i srdačno me pozvali da se vratim u kompaniju.

Posle više od godinu dana boravka u Venecueli vratili ste se u Srbiju. Kako su izgledali susreti sa porodicom i prijateljima?

Sve je bilo savršeno! Doći posle toliko vremena kući, gde te čekaju svi koje voliš najviše na svetu, je neprocenjivo. Znajući da se za nekoliko meseci vraćam u Venecuelu, bio sam uzbuđen i spreman da počnem sa diplomskim radom odmah posle svih žurki dobrodošlice.

Nedugo posle boravka u Srbiji otvorila su Vam se nova vrata u poslovnoj sferi, odlazak u kompaniju GlaxoSmithKline u Kostarici. Zašto je došlo do promene radnog mesta? Kako je izgledalo prihvatanje novog poslovnog izazova?

Posle dve nedelje uživanja u Srbiji, stigle su zanimljive vesti od kolege koji se iz Venecuele prebacio u Kostariku, u istu kompaniju. Ponudio mi je mesto u odeljenju za upravljanje strateškim projektima u Kostarici, kao praktikantu. Sada sam bio u nedoumici da li da se vratim u Venecuelu, ili da idem u Centralnu Ameriku, i da se oprobam u novom poslovnom izazovu. Posle sagledavanja situacije, odlučio sam se da prihvatim taj izazov, zato što se situacija u Venecueli pogoršavala posle smrti dugogodišnjeg predsednika Uga Čavesa.
Jedini uslov za moj odlazak u Kostariku je bio da moram što pre da diplomiram. Bilo je iscrpljujuće, ali je uspešno završeno. Jedan dan posle odbrane diplomskog rada bio sam u Kostarici, spreman za nove radne izazove u oblasti koja mi je bila posebno interesantna, upravljanju projektima.

Možete li da napravite paralelu između Venecuele i Kostarike u poslovnom smislu?

U poslovnom smislu ove dve zemlje se dosta razlikuju. Kostarika je regionalni centar za sve zemlje Centralne Amerike i Kariba, te je i posao zahtevniji, i konkurencija je veća.
Kostarika ima veći procenat visoko kvalifikovane radne snage i bolje uslove za poslovanje multinacionalnih kompanija, dok je u Venecueli sve to dosta otežano zbog teške socio-ekonomske situacije u kojoj se zemlja nalazi.

Kostarika

Koje je najdragocenije iskustvo, ili osećaj koji ste iskusili na Kostarici?

Nakon provedenih 14 meseci u Kostarici, moram da kažem da sam izuzetno zadovoljan prilikom koja mi je ukazana, i iskustvima i veštinama koje sam u GSK-u stekao kao praktikant. Kolege i šefovi su mi u tome mnogo pomogli, imajući strpljenja i vremena da mi pomognu u stresnim situacijama.
Imao sam priliku da vodim zanimljive projekte na nacionalnom i regionalnom nivou, da budem lider projekta za lansiranje novog proizvoda, da naučim rad na zahtevnim sistemima, da naučim dosta o farmaceutskoj industriji koja je dosta komplikovana. Kada bih morao pod jednu reč da podvedem svoje iskustvo, rekao bih – savršeno.

Koliko su Vam znanja i veštine koje ste stekli na Fakultetu organizacionih nauka pomogli u poslovnim vodama pomenutih američkih država?
Studiranje mi je dalo pregršt teorijskog znanja koje sam imao prilike da primenim u svakodnevnom poslu. Sa ove distance vidim da se, sve što se uči na FON-u, i primenjuje u najvećim svetskim kompanijama. Bio sam prijatno iznenađen koliko sam stvari prepoznao iz mnogobrojnih predmeta koje smo izučavali na smeru. Naravno, uvek se setim da  sam prvu praksu i dobio zahvaljujući smeru za koji sam se opredelio, tako da to dovoljno govori koliko mi je studiranje na FON-u značilo.

Gde vidite sebe za deset godina?

Još uvek nemam jasan plan, ali sigurno znam da bih voleo da ostanem u GSK kompaniji, naravno, na nekoj višoj poziciji, da budem dobar kolega i stručnjak u oblasti u kojoj radim. Voleo bih i da budem bliže Srbiji, ili u Srbiji za deset godina. Pre nekoliko meseci sam prihvatio ponudu za posao u istoj kompaniji, ali u kancelariji u Dominikanskoj Republici, tako da uskoro treba da budem u Santo Domingu, glavnom gradu Dominikanske Republike. Predstoji mi novi posao i novi izazovi, sada u odeljenju za marketing, i prilika da upoznam još jednu latinoameričku zemlju i njenu poslovnu kulturu.

Šta ćete poručiti mladim ljudima u Srbiji  koji požele da se otisnu u svojevrsnu poslovnu avanturu poput Vas?

Mladima bih preporučio da budu uporni u traženju dobrog posla, da ako je potrebno prihvate manje novca za posao u kome se propoznaju i u kojem mogu da se razviju i budu konkurentniji na tržištu rada. Takođe, ohrabrio bih mlade ljude da se osmele i traže posao izvan granice Srbije ako je potrebno. Smatram da takve šanse mogu samo da im pomognu u svim segmentima života, iako su izazovi veliki.

[ratings]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *