Obaveštajni i kontraobaveštajni rad

U današnje vreme obaveštajni i kontraobaveštajni rad, ili kako ga mnogi nazivaju “špijunaža i kontrašpijunaža” predstavljaju delatnosti koje su obavijene velom tajni. Koliko god informacija i podataka o ljudima koji se bave ovim delatnostima i njihovom radu bilo javno izneto, uvek će postojati ogroman broj koji predstavljaju tajne. Suštinski, funkcionisanje i rad ovih službi danas se drastično razlikuje u odnosu na njihov rad pre terorističkog napada od 11. septembra 2001. godine. Službe nisu više toliko “zatvorene” i posvećene samostalnom radu jer se pojavila još jedna pretnja koja može ugroziti bilo koga i bilo gde na svetu. Taj teroristički akt, istina, promenio je odnose među bezbednosnim službama različitih država i one sada više sarađuju, ali je njihov rad za šire narodne mase ostao i dalje tajnovit i skriven.

Istorija

obavestajni rad 1Može se reći da pojedine radnje kojima se bave obaveštajne i kontraobaveštajne službe postoje dosta dugo. Prema navodima Sretka Kovača, bivšeg direktora Vojnobezbednosne agencije, špijunaža potiče još iz doba Starog Egipta. Pod ovim pojmom Egipćani su podrazumevali osmatranje kroz ključaonicu ili špijunku, čime su se tajno prikupljale informacije. Naravno, trebalo bi nagalasiti da prikupljanje informacija na ovaj način predstavlja samo jedan od metoda koji se danas koristi, ali da je on ipak ostao karakterističan metod za sve obaveštajne i kontraobaveštajne službe u svetu.

Komponente

Komponente iz kojih se ove službe sastoje predstavljaju operativu, analitiku, tehniku i podršku. Svaka od ovih komponenti ima udeo u procesu obaveštajnog rada. Operativa se bavi prikupljanjem informacije za koje se smatra da bi bile od velike koristi državi. Analitika je tu da proceni korisnosti, odnosno upotrebljivosti informacija. Tek nakon analitičke obrade može se reći da informacija postaje podatak koji je spreman za dalju upotrebu. Mnogo toga zavisi od ove komponente jer upravo ona odlučujuće utiče na to koji će podaci završiti na stolu ljudi koji odlučuju u jednoj državi. Tehnika je tu da omogući svojim sredstvima i znanjem sprovođenje operativnih metoda, dok podrška služi kao oslonac u uspešnom sprovođenju operativnih radnji.

Izvori

Kovač ističe da postoje razlike u obaveštajnom i kontraobaveštajnom radu u vezi sa količinom prikupljenih podataka, iako se u njima koriste isti izvori. Naime, osnovna tri izvora koja se koriste jesu agenti, ili agentura, zatim tehnička sredstva i javni izvori. Prema njegovnim navodima, obaveštajne službe koriste u toku svog rada na prikupljanju informacija 20% agenturni rad, 40% tehniku, dok javni izvori učestvuju sa 40%. Situacija je znatno drugačija kod kontraobaveštajnog rada. Informacije dobijene uz pomoć agenata predstavljaju 50%, tehnika biva zastupljena sa 40%, dok se javni izvori koriste kao izvori informacija u 10% slučajeva ukupnog operativnog rada. Ova razlika postoji upravo zbog različitih područja rada ovih dveju službi. Dok je rad obaveštajnih službi orijentisan prema inostranstvu, van teritorija jedne države, kontraobaveštajni rad orijentisan je isključivo na rad u okvirima teritorije određene države. U inostranstvu je sigurnije koristiti javne izvore jer u slučaju otkrivanja stranih agenata koji rade na prostoru jedne države može doći do međunarodog skandala. S druge strane, kontraobaveštajne službe, čiji je prostor delovanja ograničen na teritoriju države koju štite, mogu koristiti ljudstvo u većoj meri kao sredstvo za dolaženje do informacija.

S obzirom na to da tehničke mere koje službe koriste u današnje vreme jako brzo napreduju i samim tim menjaju svoju upotrebnu vrednost, trebalo bi naglastiti da su agenti izvori koji su u obaveštajnom radu nezamenljivi u svom originalnom obliku. Čovek je oduvek bio najveća slabost u okvirima obaveštajnog i kontraobaveštajnog rada, ali se isto tako pokazao kao najmoćnije oružije.

Agenti

obavestajni rad 2Postoji ogroman broj klasifikacija vezanih za vrste agenata. Među njima najviše pažnje privlače agenti tiperi, agenti od uticaja i konzervirani agenti. Agenti tiperi predstavjaju ljude koji “tipuju” ili određuju koja lica bi mogla postati agenti neke službe. Oni selektuju buduće agente na osnovu njihovog položaja, znanja, sposobnosti i mana. Agenti od uticaja su lica koja imaju određeni društveni status uz pomoć kojeg mogu doći do pojedinih saznanja ili informacija potrebnih službi u radu. I na kraju, konzervirani agenti jesu lica o kojima se skupljaju određene informacije uz pomoć kojih se to lice može jednog dana ucenjivati kako bi ono pristalo na saradnju sa službom. Te informacije uglavnom predstavljaju određene kompromitujuće sadržaje kao što su snimci, fotografije ili prepiske. One mogu biti sakupljane godinama unapred ukoliko služba proceni da jednog dana ta lica, na osnovu svog položaja ili znanja, mogu poslužiti službi u njenom radu.

Prenos poruka

Po pitanju prenosa tajnih poruka, Kovač ističe da je mašta najbitinija u osmišljavanju ovih metoda. Praksa je pokazala da razna sredstva mogu poslužiti ostvarivanju ovog cilja. Delovi odeće ili obuće, različiti predmeti kao što su hemijske olovke, dugmad na košuljama i odelima, satovi, prstenje, kaiševi su samo neka od sredstava u koje se ugrađuju prisluškivači i kamere. Takođe, poruke koje se prenose pisanim putem skrivaju se na najrazličitija mesta, kao što su šupljine u stablima u šumama i parkovima, ili se mogu skrivati u grudvama u zimskom periodu.

obavestajni rad 3Jedan od interesantnih metoda jeste i korišćenje tajnopisa. Nevidljivim mastilom se ispisuju poruke između redova nekog teksta, a zatim, uz pomoć provlačenja papira kroz razne rastvore ili svetla, taj tekst postaje vidljiv za čitaoca. Što se tiče slanja tajnih poruka u digitalnom obliku, postoje različiti programi koji omogućavanju dodavanje nekih podataka uz originalan fajl tako da se dodati sadržaj ne može uočiti ni na koji način. Samo onaj ko poseduje program i zna da uz vidljivi sadržaj postoji i skrivena poruka može istu i pronaći.

 

Okončanje procesa

Trebalo bi naglasiti da se proces kontraobaveštajnog rada, za razliku od obaveštajnog čiji je cilj što duže trajanje, završava na nekoliko načina. Budući da je cilj službe, koja se njime bavi, da spreči špijuniranje i druge radnje koje su usmerene ka ugrožavanju bezbednosti jedne države, radi se na otkrivanju lica koja se bave ovim radnjama. Kada se dođe do informacija o tome koje lice je u pitanju i za koju državu ono vrši te radnje, različiti su postupci. Kovač kao primer navodi njegovo sudsko procesuiranje, zatim proterivanje iz države ili međusobni dogovor službi. U zavisnosti od sopstvenih ciljeva, država odlučuje koju će radnju od ovih sprovesti.

Kao što je na samom početku istaknuto, obaveštajne i kontraobaveštajne službe omogućile su donekle upoznavanje šire javnosti sa njihovom delatnošću i metodama kojima se koriste. S obzirom na to da je ugrožavanje bezbednosti jedne države permanetan proces koji se često izvodi tajno, a da upravo ove službe rade na njegovom sprečavanju, preterano bi bilo očekivati od njih da svoj rad u potpunosti iznose u javnost. Naravno, pod pretpostavkom da svoj posao rade profesionalno i u skladu sa važećim zakonima.

Izvori slika: www.wannabemagazine.com; www.nerdrockfromthesun.com; www.best-writing-paper.essay4u.org

[ratings]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *