Sreća je kada verujemo u ono što radimo

showcase pavle AISEC

Već godinama mi na tabli iznad stola u oblaku različitih izreka i misli stoji ova jednostavna kojom se vodim. Kada verujemo u ono što radimo ili radimo ono u šta verujemo (kako je bar ja tumačim). Nedavno sam imao diskusiju sa prijateljima upravo na ovu temu, da li čovek može da radi ono u šta veruje i samim tim veruje u ono što radi? Po mom mišljenju polazna tačka je činjenica da čovek u stvari ne zna, iz prostog razloga jer nije ni probao da radi neke stvari. Kako znamo da li nešto volimo ili ne ako ne probamo (iz ovoga izuzimam pihtije, prokelj i filipinski balut)?

Kako bi se čovek zaista upoznao sa nekom materijom, poljem ili radom potrebno je pre svega praktično iskustvo. Sa tom premisom i dozom ludila (iz političke korektnosti ne koristim drugi termin) par drugara i ja pokrenuli smo start up preduzeće u prvoj godini studija. Nenad me je pozvao jednog dana i pitao me da li hoću da mu radim biznis deo njegove ideje o sajtu za upoznavanje simpatije. Sa tom idejom kao mlađani brucoši ušli smo u polje biznisa, pravljenja osnovnog biznis modela, proširivanja tima i sličnih peripetija. U startu su nam se pridružili Lazar i Stefan i krenuli smo sa razvijanjem našeg prvog biznis plana. Kao zelembaćima, kako u studijama tako i u biznisu, jedna od prvih stvari koje smo radili je priča, priča, priča i priča što se u stvari pokazalo kao veoma dobro. Od sajta za simpatije došli smo do aplikacije za ispitivanje objektivnog mišljenja na Facebook-u. Ideja se razvijala, došli smo i do imena – Vincerus  (zahvaljujući društvenim medijima stranica je i dalje aktivna i nekom magijom još uvek dobija lajkove), i dobili smo ideju da apliciramo za poziciju u prvog generaciji inkubatora Gnezdo u Beograđanki (slika 4). Nekih mesec dana kasnije imali smo intervju i sa prosekom godina od 19,6 bili smo najmlađi tim od petnaestak koji je dobio mesto na 6. spratu Beograđanke. Počinje period od mesec dana kada je naizgled cvetalo cveće u našem preduzeću. Registrovali smo se u APR-u, dobili svoj štand na Job Fair-u, zatim, primili 11 praktikanata i uradili sebi vizit karte.

Sada skok od 4 meseca, mart je 2014, nismo odmakli nigde sa idejom, 2/3 ljudi je izašlo iz firme, ušli smo u proces odjavljivanja firme jer smo, između ostalog, zbog greške u komunikaciji bili aktivni 8 dana i za to nam je dospeo porez od 12.000 dinara, počeli smo da radimo web sajtove, treninge (nigde veze sa početnom idejom), i da se blago rečeno gubimo. Od početnog entuzijazma nije ostalo mnogo i ideja nikada nije realizovana niti isprobana. Da li je tih godinu dana bilo izgubljeno? Na neki način jeste. Oportunentni trošak toga je bio da verovatno nismo radili druge stvari poput učenja, društvenog života i kupovine novog mp3 plejera (deo od onih 12.000). Iz sadašnje perspektive to je veoma mala cena za iskustvo koje smo dobili, zaista smo ušli u dubinu problematike osnivanja i pokretanja preduzeća, osetili smo kako je biti mlad, bez para i koja je cena vašeg sata. Sada kada smo se bavili dizajnom vizitki a ne razvojem aplikacije. I to iskustvo je nešto stvarno vredno, to ne može da se meri prosekom na fakultetu, brojem žurki ili sličnim stvarima.

Ovo iskustvo me je naučilo kako da radim sa ljudima u biznis okruženju, kako da izvlačim zaključke iz analitike, istraživanja, kako da prodam prozvod, a kako ne, i dobrim delom je zaslužno gde se danas nalazim i šta radim. Kao i u svemu talenat i predispozicije čine (možda) 10% uspeha, ostalih 90% je rad, praktičan rad gde će te osetiti svako kočenje, svako truckanje, svaku rupu na putu i neobeleženu stazu.

Mirno more ne stvara dobre mornare”, a ako ne odlučite nešto da probate, učinite i osetite, nikada nećete izaći iz luke.  Zato je moj savet za sve vas koji samo studirate, da ustanete i iskoristite prilike koje su svuda oko vas, koje vas vrebaju, zovu ili, još bolje, ako nema nijedne prilike baš za vas – napravite je!

Start up je odlična prilika za sticanje širokog spektra profesionalnih veština. AIESEC je uz podršku Fakulteta organizacionih nauka pokrenuo projekat Global Entrepreneurs.

Projekat se zasniva na profesionalnom usavršavanju u vidu prakse u trajanju od 6 do 8 nedelja. Fakultet organizacionih nauka prepoznao je vrednost projekta i finansiraće šestoro najboljih kandidata za odlazak na praksu.

Cilj projekta je da se studentima tokom leta obezbedi prilika da volontiraju u uspešnim start up-ovima širom Evrope.

Prijave za projekat će biti otvorene dve nedelje, dok se same prakse dešavaju tokom leta. Za projekat se možeš prijaviti na sledećem linku.

Više inforamcija možete pronaći na http://aiesec.org.rs/.

Global Entrepreneurs

Pavle Krivokuća

[ratings]

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *