Japanski festival i Bašta reči

U periodu internacionalizacije i globalizacije, lepo je videti da naš glavni grad odiše obiljem filmskih festivala najrazličitijih zemalja. Jedna od njih je i Japan, čiji su se filmovi prikazivali u Kulturnom centru “Grad”, u Savamali. Još jedan od razloga zbog kog valja posećivati sve festivale, a ne samo filmske, je činjenica da će nam oni pomoći da prevaziđemo stereotipe, koji vladaju nama, hteli mi to da priznamo ili ne.

Jedan of prikazanih filmova bio je i „Bašta reči”, najuspešniji anime film 2014. godine, u Japanu. Pažnju gledaoca najviše privlači pejzaž, boje i kontrasti, i umirujuća muzika, koja gotovo savršeno ide uz raspoloženje koje vlada scenom. Na trenutke se može osetiti bezbednost sigurnog mesta, usled usklađenih efekata, koje je stvoreno za junake filma, jer je takvo svakom potrebno bez obzira da li je reč o tinejdžerskom rastrojstvu ili poslovnom stresu odraslih. To mesto jeste park i nastrešnica u njemu. Tu su se prvi put sreli Takao, student u lokalnoj školi, i Jukino, profesorka u istoj, čega Takao nije svestan.

On izbegava da ide u školu jer ne vidi smisao toga, pošto je njegov san da postane obućar. Iako deluje smešno, ovaj posao ga ispunjava, i to svakako treba poštovati. On obožava kišu, i donosi odluku da ne ide u školu dok god traje kišna sezona, što predstavlja period od 3 meseca. Sve to vreme on posećuje nastrešnicu, pod kojom je sreo Jukino. Nada se ponovnom susretu, baš kao i ona, ali se nikada nisu dogovorili kada će se sledeći put sresti, tako da sve postaje igra sudbine, ili sreće. Sa druge strane, ona ima problema u školi, i park joj postaje mesto oduška i izvor duhovne hrane. Sreća i zadovoljstvo pri slučajnim susretima su samim tim cenjeniji.

Netipičnost tema koje se javljaju u filmu čine ga interesantnijim. Učenici koji muče profesore, veća psihološka stabilnost mladića u odnosu na odraslu ženu samo su najočigledniji primeri, dok postoje i klišei, ali pripovedani na atipičan način – ljubav između profesorke i učenika. Ona nije tipična, iliti onakva kakvu smo navikli da viđamo između predstavljenih učesnika. Drugim rečima seksualna veza i ne postoji, već samo platonska privrženost. Jukino na kraju filma izgovara sledeće reči: „Ti si me spasao“. On ju je sačuvao od psihološkog sloma, pružajući joj svoju pažnju i poglede, a ponajmanje reči. Igra rečima u nazivu dela, dakle, postaje interesantna. Daje se na znanje da reči ne moraju biti u fokusu pažnje, i da su čak retko ono što određuje odnose i ono što ponajviše utiče na osobe.

Može se zaključiti da ljude, ma gde bili, kojoj god rasi i veroispovesti pripadali, muče isti dusi, kako se kaže u Japanu ali i kod nas, usled čega i nismo toliko različiti koliko držimo da jesmo. Svi ljudi su klupko emocija, koje se bori da ostane u životu, i drago mi je što ovakvi festivali sve više posećuju nas, i povezuju nas sa drugim, drugačijim, a istim ljudima.

Izvor fotografije: http://geekrevolt.com/

Ključne reči: anime, festival filma, Bašta reči, najuspešniji anime u Japanu

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *