Case study

Koncept koji je svoju ekspanziju doživeo u proteklih nekoliko godina. Studija slučaja, iako je kao takva poznata prvenstveno u društvenim naukama, svoju punu primenu pronalazi i u mnogim drugim, poput biomedicine, psihologije i sociologije. A šta zapravo predstavlja?

Studija slučaja se prvi put pojavila kao jedan od metoda psihoanalize i tada se odnosila na analizu pojedinca i njegovog psihološkog problema, odnosno psihološkog profila njegove ličnosti. Analiza počinje rekonstrukcijom dotadašnje istorije i za cilj ima sagledavanje čitavog života i načina funkcionisanja pojedinca, kako bi se najpre otkrio, a zatim i otklonio psihološki problem koji ima. U pitanju je opširan i sveobuhvatan proces, koji objedinjuje različite tehnike iz oblasti socijalnih, psiholoških I drugih nauka. Kao metod psihoanalize, studija slučaja se još uvek koristi u psihijatriji, kliničkoj psihologiji, razvojnoj psihologiji i sl.

CS3

Isti koncept je prenet i na analizu poslovne situacije i danas se na pomen fraze “case study” uvek prvo pomisli na poslovni problem stvarne ili fiktivne organizacije, čija je osnovna zamisao da ga onaj koji ga rešava sagleda iz ugla menadžera organizacije, pred koga je problem postavljen. To podrazumeva da pred sobom mora imati sve relevantne činjenice vezane za problem, određen pravac u kome ga treba rešavati i cilj do koga na kraju treba doći. Decenijama unazad case study je bitan deo poslovne edukacije i mnoge obrazovne ustanove temelje veliki deo svog programa na njegovoj izradi i prezentaciji. Case study je, u stvari, pojednostavljen prikaz stvarne situacije, apstrahovan na nivo pogodan za rešavanje. Iako se praktikuje kao rešavanje u stvarnim organizacijama, od strane zaposlenih, najveću popularnost stiče kao vid takmičenja. Širom sveta se organizuju takmičenja u rešavanju studije slučaja, koja su prvenstveno namenjena studentima, a od skoro i učenicima srednjih škola.

U vrhu svetskih takmičenja u rešavanju studije slučaja za studente nalazi se i tzv. BBICC, Belgrade Business International Case Competition, takmičenje koje je proslavilo Fakultet organizacionih nauka u Beogradu. O takmičenju možete više saznati i na http://bbicc.org/.  Osim na ovom, studenti FON-a se takmiče i osvajaju prva mesta na takmičenjima poput UNICC (University of Navarra International Case Competition), AUBCC (Australian Undergraduate Business Case Competition 2014), kao i one koje organuzuju kompanije kao što su Ernst&Young, revizorska kuća KPMG, zatim Roaming Electronics i mnoge druge.

Takmičenje globalnog nivoa traje nekoliko dana i za to vreme se na jednom mestu okupi na desetine studenata najprestižnijih svetskih univerziteta. Svi rade na rešavanju istog problema i na kraju svoje rešenje prezentuju stručnom žiriju koji ih ocenjuje i proglašava pobednika. Prezentacija je, poput samog rešenja, takođe veoma važna. Na taj način takmičari pokazuju koliko su dobri govornici, prezenteri. Nakon prezentacije rešenja diskutovanje o istom treba da prihvate svi učesnici takmičenja, u cilju odbrane prezentovanog rešenja. Odlično poznavanje engleskog jezika i poslovne analitike je ključno na jednom ovakvom takmičenju.

CS2

Govoreći o takmičenjima koja se organizuju na Fakultetu organizacionih nauka, značajno je pomenuti i tzv. CSS (Case Study Show) koje godinama unazad organizuje studentska organizacija ESTIEM. Više o ovom takmičenju možete pročitati na http://estiem.org.rs/projekti/case-study-show-2015/.

Kada se govori o svemu što studija slučaja i rešavanje studije slučaja jeste, treba pomenuti i da to nije: precizno definisan problem, tehnička vežba, teorijski problem, problem sa samo jednim rešenjem niti primer ilustracije ponašanja u određenoj poslovnoj situaciji, odnosno problemu.

Takođe, autori navode tzv. sedam koristi koje studija slučaja pruža onome ko je izučava, a u pitanju su:

  • Integrisanje teorije i prakse
  • Razvijanje sopstvenih sposobnosti za klasifikovanje i prezentaciju nestrukturiranih podataka
  • Razvijanje kritičkog načina razmišljanja
  • Razvijanje sposobnosti razlikovanja važnog od nevažnog
  • Razvijanje sposobnosti učenja od članova tima
  • Mogućnost izražavanja svog originalnog mišljenja
  • Razvijanje i usavršavanje kulture pisanja

CS1

Ono što jedna dobro oformljena studija slučaja treba da obuhvati svakako su i analiza istorijata poslovanja preduzeća, analiza rasta i razvoja, odnosno životni ciklus preduzeća/organizacije do trenutka nastanka problema koji treba rešiti. Tzv. SWOT analiza je takođe neophodna. Ovaj vid analize služi da identifikuje snage i slabosti organizacije, bilo da su one interne ili eksterne, s tim da kada govorimo o eksternim činiocima, govorimo o tzv. šansama i opasnostima. Korporativna strategija je nešto što je sledeći korak u analizi studije slučaja i podrazumeva definisanje misije, vizije i ciljeva preduzeća/organizacije. Nakon toga slede analiza biznis strategije, analiza organizacione strukture i sistema kontrole i davanje preporuka i sugestija od strane analitičara.

Rešavanje studije slučaja i takmičenja u rešavanju studije slučaja podstiču rešavaoca na kritičko i kreativno razmišljanje, stvaraju proaktivne ličnosti i lidere koji se ne ustručavaju da se suoče sa bilo kojim problemom koji se pred njih postavi. U početku samo u nekim, a danas već u velikom broju delatnosti rešavanje studije slučaja i uspešnost u tome predstavlja predispoziciju za ostvarivanje konkurentnosti. Zato se svima koji žele da se bave, bilo ekonomskim, organizacionim, psihosocijalnim ili drugim nauka savetuje da se oprobaju u rešavanju studije slučaja, odnosno osete šta zaista znači case study.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *