Moje su oči

Moje su oči dom samih zvezda,

i postidim se kao maleno dete,

kada se uveče u hodu mesečinom,

o tvoju senku negde sapletem.

 

Moje je srce puno nekih nemira,

ne znam ni sam šta se to zbiva,

ali bez razmišljanja se kunem da mogu dotaći ivicu svemira,

kada me poljubiš onako iz čista mira.

 

Moji su snovi lepši od bisera,

sanjam same bajke sve,

a kako i ne bih kad mi laku noć poželiš

s porukom da će mi neko noćas čuvati sne.

 

Moji su koraci lakši od paperja,

cipele mi nisu ni potrebne

za put popločan najlepšim osećajima,

kada me mirisom dotakneš.

 

Moje su misli lepše od zemlje

u ono doba kada klasje zri,

a kako i ne bi kad mi osmehom kažeš:

“Za me postojiš samo ti.”

 

Moji su prsti prsti samog Betovena

kada samo pomislim na te,

na klaviru u zemlji snova sviram

najlepše note Mesečeve sonate.

 

Moje su oči dom samih zvezda,

i postidim se kao maleno dete,

kada se uveče u hodu mesečinom,

o tvoju senku negde sapletem.

slika 2 na kraju pesme

Izvori fotografija: http://www.deviantart.com/; http://s2.favim.com/

[ratings]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *