Parfimerija Sava- Mirisi ispunjeni nostalgijom

U jednoj od najstarijih ulica u gradu – ulici Kralja Petra, nalazi se mali vremeplov. Radnja smeštena između skupih restorana i butika visoke mode, svojom skromnošću prkosi savremenosti okoline. Iznad izloga ispunjenog bočicama parfema, na bordo pozadini stoji ispisano – “Sava -Radnja za proizvodnju kozmetičkih i mirisnih sredstava”. Zanatska radnja koja odoleva modernom vremenu već 60 godina, jedina je preostala u Beogradu.

Parfimerija Sava

Priča ove parfimerije započinje davne ’41. godine. Roditelji Nenada Jovanova, sadašnjeg vlasnika parfimerije, Dragoljub i Leposava Jovanov, otvorili su radnju “L’amour” na Topličinom vencu. Iako je Beograd bio pod okupacijom, postojale su mušterije koje sui u tim teškim trenucima želele da imaju mrvu karmina na usnama ili koju kap parfema na svom vratu. Procesom nacionalizacije ova zanatska radnja biva ukinuta, da bi je ’54. godine, počevši od nule, ponovo otvorili. Tada su se preselili u lokal u kome se i danas nalazi.

Na ulasku u radnju zakoračićete pravo u ’54.godinu – od tadaenterijer nije menjan. Da ne postoje male sitnice koje odaju 21. vek, ne biste mogli tačno da kažete u kojoj godini se zaista nalazite. Za pultom stoji srdačni gospodin toplih očiju, Nenad Jovanov, vlasnik najstarije parfimerije u gradu. “Ovim poslom se bavim iz ogromne ljubavi, tradicije, velikog porodičnog poštovanja, nema tu više zarade kao nekada.”

Parfimerija Sava

“Sad već davno, moj sin je doneo odluku i izabrao potpuno drugu struku. Činjenica da čak i mom ocu, koji je bio zaljubljenik u ovaj posao, nije bilo žao što se tradicija neće nastaviti, govori dovoljno o stanju zanata.” Započinje svoju priču, kroz smeh govoreći kako je oduvek bio previse opširan u pričama.

 “Zanati nestaju polako… Ne možemo izdržati konkurenciju ogromne industrijske proizvodnje i njihovih fantastično upakovanih artikala koji unutra često i nisu tako dobri.Na našim prostorima nikada nije postojala potreba za čuvanjem zanata, bilo je prirodno da oni postoje. Vreme je pokazalo da smo ipak izgubili korak i dah u trci sa industrijalizacijom. Prokletinja je da moramo nestati da bi se neko setio da je možda trebalo zanatlijama dati šansu.”

Pogledom lutam po radnji, dok vazduhom kruže mirisi ispunjeni nostalgijom. Pogled mi se zadržava na fotografiji mladog bračnog para koji sedi na klupi držeći se za ruke. “To je bilo u maju te čuvene ’54. Otišli smo do Kalemegdana da se prošetamo. Ja sam bio jako mali, svega pet, šest godina. Tog dana su moji roditelji doneli odluku da krenu ispočetka, jer su vlasti ponovo dozvolile da se zanatske radnje otvaraju. Ovu fotografiju sam ja uradio, dok mi je tata davao instrukcije. Posebno mi je draga zato što je to jedina fotografija na kojoj se moji roditelji drže za ruke.” Zaćutao je na trenutak, kao da se mislima vratio u taj dan. “Ma mora da im je bilo, kako vi mladi to kažete “frka” da krenu od nule. Jer vlast im je rekla da im uzimaju sve, bilo je strašno neizvesno hoće li se ponovo dogoditi isto.” Na polici iznad, stoji još jedna njihova fotografija. Ovoga puta to je 55. godišnjica, 2009. godine. Dragoljub Jovanov preminuo je iste jeseni.

Parfimerija Sava

Gospodinu Nenadu je pored parfema i fotografija velika ljubav. U vitrini, koja je nekad bila ispunjena ruževima i lakovima za nokte, stoje fotoaparati – njegove najlepše uspomene na dečaštvo. “U ovoj vitrine su nekada stajali ruževi i lakovi za nokte. Više to ne pravim, jer se ne isplati. Da ne bih gledao u praznu vitrinu, ja sam doneo neke svoje aparate ovde, u svoj drugi dom.” Pažljivo uzima aparat koji je pravi antikvitet, potiče iz tridesetih godina prošlog veka. “Naš prvi porodični fotoaparat. Postoji jedna fotografija prvog lokala pored TANJUG-a, klasična amaterska. Nju je uradio moj stric, fotografisao strinu i mog oca ispred radnje, sunce je bilo iza njega, tako da se vidi stričeva senka. Izgledalo je potpuno kao art deco grafika. To je slikano u periodu pre nego što je moj otac preuzeo parfimeriju od strica, a stric nastavio nekim drugim vodama.” Smeje se dok govori kako roditelji nisu imali razumevanja kada je tražio nove aparate, međutim, vremenom je deo dohotka počeo da troši i na njih. “Za ljubav nikad nije nešto preterano skupo.”

Zvonce iznad vrata je zazvečalo, dok mušterija ulazi gospodin Jovanov ga pozdravlja iskrenim osmehom uz pitanje kako mu može pomoći. “Želeo bih nešto sa duvanom…” Za tili čas na staklenom pultu stvorilo se nekoliko bočica parfema koje pokazuje mušteriji pomoću pumpice. Pumpica koja služi za pokazivanje parfema jedna je od najstarijih stvari u radnji. Metalni deo, koji datira iz 1930.godine, uroni se u bočicu i pumpicom se miris rasprši po koži. One se odavno ne prave, zato je želja vlasnika da ihpokloni Etnografskom muzeju, kada za to dođe vreme. Na taj način, kako kaže, želi da sačuva od zaborava svoj zanat.

Parfimerija Sava

“Često mi stalne mušterije kažu kako su mnogi parfemi dosta bolji od konfekcije. Na primer, to često kažu za Chanel 5, da im se čini da imaju puniji miris. Međutim, mirisi su destilati i koliko god receptura bila precizna, vi nemate isti destilat svake godine. Zavisi to od mnogo faktora – kada je počelo cvetanje, da li je bilo sunca ili kiše…Volim da se našalim, pa kažem da vam je to kao kad imate isto jelo, ali njegovo spremanje je različito od kuće do kuće.”

Zadovoljna mušterija sa svojim primerkom toaletne vode sa mirisnom notom tobaka odlazi svojim putem. “Najviše sam srećan onda kada u drugome osetim zadovoljstvo. Ako ne osetim radost u vama, samo sam delić svog posla obavio. Nemojte uzeti čisto radi reda, uzmite onda kada to zbilja želite. Ako procenim da je mušterija u dilemi, uvek kažem da je bolje da dođe nekog drugog dana. Namirišem ih, dam im prostora da testiraju miris. Ovo nije obična prodavnica, tako sam vaspitavan odmalena.Kada osetim da to stvarno žele, onda je sve potpuno drugačije. To je neka stara škola, koja je danas potpuno neprimenjiva.”

Gospodin Jovanov kaže da trgovac mora igrati i ulogu psihologa. Neke mušterije dolaze kod njega samo jer im je potreban razgovor. Iskustvo ga je naučilo da to prepozna i kad god je u prilici, posveti im deo svog vremena. Ne voli da otkriva ime parfema odmah, već tek ako se osoba odluči za njega. “Određen broj mušterija ima predrasude prema nekim kućama, nazivima, ili osobama koje taj parfem koriste. Nekad je to odvratna koleginica sa trećeg sprata iz komercijale, a taj miris bi vama fantastično stajao” – kroz šalu dodaje.

S obzirom na to da je zanatsko dete, Nenad Jovanov se odmalena učio tajnama zanata. Tako je vremenom i naučio dosta toga o osobama na osnovu parfema koji biraju. Imao je najrazličitija iskustva – od mušterija koje su tražile miris prema sebi, do onih koji su želeli parfeme prema trendu. “Vremenom sam naučio kako da na diskretan način predložim nešto što bi toj osobi više odgovaralo. Znate, norme ne treba negirati – mladoj mušterijii leži ta nota, energičnoj druga. Međutim, svakodnevno sam svedok da ti klasični postulati uopšte ne odgovaraju stvarnosti.”

Danas u ponudi imaju parfeme na točenje, koji podsećaju na neke klasike. Od različitih komponenti pravi drugačije varijante parfema. Više ne postoje uslovi koji mu dozvoljavaju da pravi parfeme po narudžbini, kao što je to bilo nekada. “Posle rata kada je život bio preskroman, žene su želele bar malo parfema da imaju. Nekome se zadesi da ostane koja bočica, pa oni to donesu kod nas, da ih imitiramo. Tako je tata, koji je imao izuzetan nos, mirisao prazne flaše i pravio vrlo slične parfeme. Nekada se čak nije mogla ni osetiti razlika.”

Posla ima mnogo manje nego ‘50. Ekonomska situacija, ali i industrijska proizvodnja koja je praćena agresivnim marketingom, uzela je svoj danak. Najveći procenat mušterija su višegodišnje mušterije, što njemu predstavlja posebno zadovoljstvo. Veoma je ponosan na činjenicu da je treća generacija jedne porodice postala njegova stalna mušterija. “Kada bih se najstrože vladao po ekonomskim kanonima, odavno bih zatvorio ovu radnju. Jedino što sebi ne mogu da priuštim je minus. Sve ostalo se može preživeti.”

U Beogradu su postojale 23 radnje takvog tipa. Vremenom su se ili gasile ili prelazile u čistu trgovinu. “Treba da se pomučite da dođete do kvalitetnih sirovina u količini koja je vama potrebna. Nema tu više raskoši kao nekada. Zato su i nestale sve zanatske radnje. Velika je borba da samo izmirimo obaveze, tad smo srećni. Ta večita borba postala je sudbina svakog zanata.”

Parfimerija Sava

 Parfimerija SavaParfimerija Sava

Parfimerija Sava

Parfimerija Sava

Izvor fotografija: Brana’s divine world blog

Fotograf: Jovana Tomašević

[ratings]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *