Zli dusi

Narodno pozorište u Beogradu je bogatije za jednu izuzetnu predstavu, adaptaciju “Zlih duhova”, Fjodora Dostojevskog. Ona je, u režiji i dramatizaciji Tanje Mandić Rigonat, koja svoju karijeru impresivnim ostvarenjima vodi u sve veće visine,blago rečeno očarala publiku.

Neki bi rekli da delo pripada klasicima, ali bi drugi zasugurno potvrdili da se ono ne može svrstati ni u jednu epohu, jer govori o svevremenskim temama, a sam stil Dostojevskog je dovoljno poseban, da ga možemo izdvojiti. Prepuštam vama, dragim čitaocima, da nakon čitanja ili gledanja, odlučite sami kojoj ćete se struji prikloniti.

I danas, u odličnom trenutku stvorena predstava, prepoznaju se motivi koji postoje u njoj. Zapitao sam se nakon predstave sledeće – kako je moguće da se društvo tako malo promenilo od 19. veka, kada je Dostojevski pisao, do danas, kada je predstava prikazana? Da li je moguće da društvo nije našlo način da se izbori sa ljudima, koji nisu ljudi već zmije, egoisti, slavoljupci i političke gnjide? Osećao sam se poraženo, a kako ovo osećanje dominira u svim delima Fjodora Dostojevskog, rediteljka zaslužuje sve čestitke za fenomenalan rad.

Žiža predstave je Stavrogin, čovek koji važi za gospodina, uvaženog i dostojanstvenog, čije se reči nadaleko čuju, a koji se u sebi lomi, usled nemoći da pronađe smisao sebe, i sveta oko sebe. Pored neverovatne glume Nenada Stojmenovića, usavršene do tog nivoa da ga nisam prepoznao veći deo predstave, kao i Gorana Jevtića i Slobode Mićalović, čija gluma postavlja nove standarde kako u pozorištu, tako i na platnu, veliku pažnju privlači dizajn scene i glumica Ljuma Penov, koja je sve vreme na njoj, i predstavlja podsvest Stavrogina, sve opterećeniju, kako odmiče radnja. Deo u kom se ona nalazi je u dubini pozornice i izdignut u odnosu na ostatak, i metaforički predstavlja mračnu prošlost, osećanja, strahove i savest, koje on želi da potisne i pošalje putem zaborava.

Glavna poruka predstave je da čak i najlepše ideje, ako ih se dokopaju pogrešni ljudi, blago rečeno, postaju užas. Oseća se, tokom cele predstave, protivurečnost koja nastaje usled pogrešnih ljudi i pravih ideja, jer gledalac, vođen inercijom, pretpostavlja da ispravna ideja mora izvojevati pobedu. Međutim, Dostojevski i Mandić Rigonat su tu da nam pomognu da prevaziđemo barijere i vidimo svet u drugačijem svetlu, onom koje nije tu da bi nas zaslepelo, već koje nam otvara oči.

Za više informacija posetite http://www.narodnopozoriste.co.rs/

[ratings]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *