Peđa Stanković – Hajde da radim ono za šta sam se školovao

Svako sa FON-a je čuo za Peđu. Svako zna da on drži časove matematike, verovatnoće, i svih mogućih matematičkih disciplina, ali retko ko zna da je on završio PMF, postdiplomske studije na ETF-u; da je radio u Institutu „Mihajlo Pupin“, određeni period u jakoj firmi u Nemačkoj, pa da se tek nakon toga odlučio vratiti korenima.

Postoji li matematički/prirodnjački način razmišljanja, ili pogled na svet? Kako se način razmišljanja formira?

Matematiku treba već u jaslicama podučavati. Loša je stvar što decu uče neznalice kroz osnovnu, a dobrim delom i srednju školu. Kad neko pogrešno usadi znanje, to je jako loše. Bolje je da ništa nisu dirali. Sa druge strane, imam iskustva sa jako nadarenim klincima. Moglo bi se reći da su oni tog matematičkog razmišljanja. Njegov nivo shvatanja matematike je nivo prosečnog osmaka. S obzirom na to da na FON dolaze ljudi pre svega iz ekonomskih, pravno-birotehničkih škola, sa društvenih smerova gimnazije (ne svi, ali dobar deo, bar na smer menadžmenta), ne može se očekivati neki visok nivo znanja, jer se tamo matematika ne radi previše. Na primer, PMF upisuju ljudi sa prirodnih smerova, koji su takoreći i kroz školovanje usmeravani na drugačiji način razmišljanja. Dakle, ima istine i u tome da sami profili formiraju fakultet, ali i da fakultet kasnije učvrsti profile.

Kakvo je tvoje mišljenje o znanju – u smislu poređenja današnjeg standard studenta naspram prošlih godina?

Delim studente na prebolonjce i poslebolonjce. Do Bolonje se mnogo više, dok se kasnije nešto manje tražilo, čini mi se. Što se tiče opsega znanja – nije se uopšte promenio. Kada pričamo o strukturi studenata, na osnovu znanja matematike, od 100% ljudi koji upišu FON, 5-10% su odlični, 10-80% su osrednji, a ostalih 20% ne zna ništa. Na FON idu ljudi određenog profila, i baš to je prouzrokovalo prethodno rečeno. Na nivou univerziteta, iznad vas su ETF i TMF, svakako, ali ste u rangu sa Saobraćajnim. Možda su oni za nijansu jači. Generalno sam zadovoljan nivoom znanja kod FON-ovaca. Ipak, niste upisali FON, samo da biste učili matematiku. Generalno, mislim da matematika ipak treba da ostane ovakva kakva jeste. U nekim elementima jeste zahtevna, ali to neće da škodi.

Šta je snaga FON-ovaca? 

Fakultet, bilo koji, obrazuje ličnost, donekle. Utiče na muzički ukus, socijalne sposobnosti, itd. FON se fokusira na postavljanje prema problemu. Meni kao matematičaru, jako bitna stvar, koju sam naučio iz druženja sa studentima FON-a, je kako biti racionalan u donošenju odluka, i kako povećati efikasnost časova.

G7qaAwJUkMKYtzHz7y4WNmUb1zx6GWRNbCMZJ3LR4NADrago mi je što smo pozitivno uticali na tebe.

Ja uvek kažem: „Da nije bilo vas, ne bi bilo ni mene.“ Pokupio sam ono što mi treba sa FON-a, i ugradio u svoj način razmišljanja.

Katedra matematike na FON-u je ozbiljna, uključujući i oblast ispitivanja. Zašto misliš da je takva praksa? Smatraš li da jedan FON-ovac treba odlično da zna matematiku, i zbog čega?

Ti, kao ozbiljan sagovornik u poslovnom svetu, ne možeš da ne znaš, na primer, šta je implicitna funkcija. Da bi bio dobar menadžer moraš da poznaješ određene oblasti, kao što su statistika ili vertovatnoća. Da bi razumeo ove oblasti, moraš da razumeš teoriju matematike, recimo integral. Ne možeš da donosiš prave odluke, ako ne znaš da primeniš teoriju. Ipak, za rukovodioce vas spremaju na FON-u.

Kakav je tvoj stav prema katedri matematike i profesorima na FON-u?

Profesori su priznati stručnjaci, i tu nema spora. Razlika između nas je ta što je njihova obaveza da vam ispredaju i spreme ispit, a moja „obaveza“ je da taj ispit prođete. Tehnička funkcija nam se dakle, bitno razlikuje. Ne kažem da su oni loši zbog toga, ali njihova obaveza prosto nije da svakom od vas bude sve stoprocentno jasno.

Da li bi, i šta menjao da ti vodiš katedru?

Ne sviđa mi se to što rade jedan tip zadataka, a na pismenom dođe nešto deseto. Radio bih kao što se radi na Građevinarskom. Kod njih postoji zbirka od 500 zadataka, i tih 500 dolaze u obzir na ispitu. Ne dolazi 501. Napravio bih fond zadataka koji morate da znate, to bih davao, makar ih učili napamet, jer učiti 500 zadataka i napamet nije mala stvar.

Šta misliš o praksi usmenog dela ispita?

Ja pozdravljam usmeni, jer ga radite jače nego na ETF-u, Građevinarskom itd. Možda ga čak radite previše detaljno. Nisam siguran da li morate da znate svaki dokaz, sve teoreme. Vidim da su malo popustili povodom toga, i da stalno menjaju ispitna pitanja, jer nisu sigurni šta je ono najbitnije. To je vrlo teško odrediti.

Pratim kako se gradivo prezentuje na Berkliju, Kembridžu i drugima. Sve je to dostupno na YouTube-u. Upoređujući vas sa njima, vi jeste u vrhu po kvalitetu gradiva koje se od vas traži. Dobro je što učite do srži, ali to takođe može da predstavlja teret.

Šta misliš o knjizi na 10 minuta, pred ispit teorije?

Ko nije razumeo gradivo, može i sat vremena da gleda knjigu, opet mu ništa neće biti jasno. Dobra je praksa, jer nudi podsetnik pred odgovaranje. Znači onima koji su učili, a mislim da ne donosi mnogo onima koji nisu.

Koja je tvoja poruka FON-ovcima?

Kad upišeš fakultet, ne odustaj. Svi su završili koji su upisali, osim onih koji nisu hteli. Nikad ne odustaj.

U čemu je tajna tvog uspeha?

Tajna mog uspeha je činjenica da je moja životna strategija vezana za matematiku, konkretno za verovatnoću. Trudim se da donosim odluke koje su u skladu sa ciljem, a ne radim ono što nije u skladu sa njim, dok ostalo prepustim zakonu verovatnoće.

[ratings]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *