BAS I STEGA

Bes i StegaU malenom studiju, na sedmom spratu Bigzove zgrade, na naš intervju udaren je lični pečat jednog autorskog benda. Ovo su struje koje njih vode, ovo je prizor što oni vide. Portret bez šminke, pesme bez reči. Vožnja kroz misli, iluzije i život. Instrumentalni putokazi i selidba halucinacijom. Uvertira u priču bio je zvuk, a posle smo otkrili svašta…

Nastupi, dela, planovi

Radni naziv ove pesme je “Metal”. Nju smo napravili kako bismo malo očvrsnuli zvuk na live svirkama, pošto smo primetili da nekad dođu ljudi koji vole tvrđi zvuk, pa su onda u fazonu: „Jao, ovi su mekani i to“. Iz tog razloga smo napravili ovu stvar, jer želimo da svako ko dođe na naš koncert može da se prepozna i uživa. Krajem godine ćemo već snimati neki drugi album na kojem će se naći sve nove stvari koje pravimo. Promocija prvog albuma je počela pre par meseci i svirali smo do sada u Beogradu, Pančevu, Zrenjaninu, Požarevcu i Novom Sadu. Naredno vreme iskoristićemo da sviramo svuda u zemlji. Ali, planiramo i neke akcije van nje. Našli smo neki festival u Beču i Bratislavi, pa ćemo se prijaviti, jer mislimo da je to super za nas, pogotovo jer smo instrumentalni, pa ne postoji ta jezička barijera, a i približni smo elektronskom zvuku, pa možemo da prođemo na takvom festivalu. Sviraćemo možda i u Mađarskoj. Ipak, meni je najbolja atmosfera u Pančevu, prosto zato što smo odande i zato što znam da su došli svi drugari i oni koji to nisu, ali nekako ja se lično najbolje osećam tamo. Sledeća godina biće festivalska, a ove ćemo najverovatnije raditi po klubovima.

Psihologija stvaralaštva

Tuđi coveri su neka druga priča, ali ne i naša. Mi sviramo svoje pesme i isključivo se bavimo autorskim radom. Možda se desi u budućnosti da uradimo neki cover koji će biti u našem fazonu, ali te tezge, obrade i to nas ne interesuje jer smatramo da tako muzika samo stagnira. Ništa se novo ne dešava i ništa ne napreduje. Inspiriše nas život i muzika koju slušamo, koncerti, žurke na koje idemo i sva naša glupiranja tokom ovih godina. Tako da kad povežeš sve misli i uzmeš instrument, onda sve izađe iz tebe. Kad svako od nas da svoj deo, onda ispadne to što jesmo. Sve sami pakujemo, nemamo nekog aranžera, mi smo kompozitori i sami svoje gazde. Pesme su nam generalno duže, ali nema tu nekog kraja ni početka, nego se naprave teme, vrte se, kako se komponuje ujedno se i aranžira i u trenutku kada mislimo da je gotovo, pogledamo koje je vreme trajanja i to je sve. Nije bitno da li traje tri minuta ili deset. Nemamo baš toliko duge stvari, ali jesu duže neko standardne rok pesme, pogotovo ako uzmeš u obzir da su to instrumentali. Ali, ne planiramo da tu nešto menjamo, niti da se prilagođavamo nekim radijskim emisijama. Prilikom stvaranja nema posebnih anegdota, osim tako nekih radnih naziva – Poplava, Arabija, Metal. U principu stvari se prave na probama, iz džemovanja, neko donese ideju, onda to razrađujemo, poboljšavamo kod kuće, pa iz probe u probu usavršavamo stvari, dok ne legnu na svoje. Menjamo aranžmane i to traje možda nekih mesec dana ili dva. Nakon toga se svi usaglasimo kad smo zadovoljni. Na svirkama gledamo reakciju publike, kako su oni prihvatili pesmu, ako prođe onda je to prava priča. Publika može da protumači na svoj način, jer je to apstraktno tako da svako pesmu verovatno doživljava kako hoće. Kao i bilo koju poeziju koja ima reči. Ne mogu ja da shvatim isto neku pesmu kao što ćeš je shvatiti ti, jer prosto razmišljamo drugačije. Ne postoje dva ista čoveka.

Celofan paketa

Za sada nismo razmišljali o singlovima. Jednostavno smo izbacili ceo album i tako ljudi slušaju. Mi nismo bend koji će singlom postići neki bum. Album ima svoju priču i mislim da ćemo i u budućnosti nastaviti tako. Nećemo raditi singlove pojedinačno i njihove spotove, iako vidim da je to sada veoma popularno, ne možemo baš toliko da pratimo trendove, moramo da slušamo sami našu muziku i da se ponašamo shodno tome.

[ratings]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *