Nauka suza

U današnjem modernom svetu nije sramota kada ljudi svoje emotivno stanje iskazuju kroz suze. Iako žene plaču više od muškaraca, to ne znači da su one slabije ili da loše prihvataju kritike. Veću ulogu u ”prosipanju” suza kod žena imaju biološki, društveni i spoljašnji faktori. Psihološka istraživanja pokazuju da žene, u proseku, plaču dva do pet puta mesečno, dok muškarci zaplaču samo dva puta.

Šta je to što utiče na učestalost prolivanja suza?

Možda emotivna situacija?

Nauka suza 2Kroz niz istraživanja poslednjih godina, došlo se do zaključka da 20% žena i 8% muškaraca plače tokom ceremonije dodele medalja ili intoniranja himne na Olimpijskim igrama. 12% žena i 5% muškaraca plače tokom užasnih stvari koje vide na televizijskom programu. Muškarci su ipak pobedili u jednoj disciplini plakanja: oni češće plaču kada su u pitanju suze radosnice. Žene često traže aktivnost koja ih čini tužnim, jer osećaju jednu vrstu uživanja kada su dovedene do suza. Možda upravo zbog toga španske serije najčešće gledaju žene. Taj fenomen je dokazan ako se uzme u obzir to kakve filmove prati muški deo populacije, a koji naslovi su popularniji kod ženskog dela publike. Žene se emocionalno izgube u romantičnoj drami, dok muškarci ne odustaju od akcionih filmova. Vrlo često zanimanja imaju značajnu ulogu u emocionalnim razlikama kod polova. Žene se više bave poslovima koje prouzrokuju emocionalne momente, dok se muškarci, u većini slučajeva, bave inženjerskim i tehnološkim poslovima koji nemaju takvu dozu emotivnosti.

Možda geografija?

Čarls Darvin je davno zaključio da sklonost ka plakanju zavisi i od toga u kom delu sveta osobe žive. Klinička ispitivanja koja su sprovedena osamdesetih godina prošlog veka potrđuju Darvinovu analizu: muškarci i žene plaču dva puta više u Americi nego u Mađarskoj. U 37 zemalja širom sveta, žene više plaču od muškaraca  (istraživanjima je bio obuhvaćen veliki broj zemalja, uglavnom u Africi, gde su razlike dosta male). Međutim, ono što je otkriveno je potpuno nelogično za naša shvatanja. U zemljama u kojima postoji veća sloboda izražavanja (Švedska, Amerika, Čile) primećeno je da postoji veća razlika među polovima, bar što se plakanja tiče. U zemljama sa režimskom vladom  primećeno je da muškarci i žene mesečno zaplaču skoro jednaki broj puta (Nigerija, Nepal, Gana).

Možda biologija?

Bez obzira na to u kom kraju sveta živite, uzrok plakanju je neretko sama biologija, odnosno, nivo hormona u telu. U nauci je poznato da žene imaju 60% više prolaktina u svom telu nego muškarci. Prolaktin je reproduktivni polipeptidni hormon, a izlučuje ga hipofiza. Ovaj hormon stimuliše proizvodnju mleka kod žena. Nagon za plakanjem je jako visok u prolaktinu, što objašnjava osetljivost žena, naročito posle porođaja.

Nivo testosterona kod muškaraca igra veliku ulogu u sprečavanju emotivnog stanja koje dovodi do plakanja. Testosteron zapravo sprečava suze. Poznato je da pacijenti koji su lečeni od raka prostate uzimaju lekove koji smanjuju nivo testosterona, te su samim tim osetljiviji na emotivne situacije.

Ljudi plakanjem rešavaju mnoge probleme. Na primer, plakanje oslobađa hemikalije u našem telu koje nas oslobađaju od stresa, čineći da se osećamo bolje. Bebe često plaču kako bi signalizirale da nešto nije u redu. Kada nam nešto upadne u oko, pustimo suze kako bi nam pomogle da izbacimo taj strani objekat.

Mnogi naučnici se slažu sa tim da plakanje oslobađa hemijske signale. Ako žena plače pored uzbuđenog muškarca, može se dogoditi da njegova seksualna želja vrlo brzo nestane. Suze mogu biti lek, katalizator vašeg boljeg raspoloženja ali i blokatori vašem seksualnom životu. Plakanje će vam razbistriti mozak i naterati vas da razmišljate trezvenije. Bilo da ste muškarac ili žena, suze su vaše slobodno stanje kojim pomažete sami sebi, naročito onda kada vam niko drugi ne može pomoći. Zato se ne bojte da ponekad zaplačete, jer to nije ništa strašno.

[ratings]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *