Napad u Kumanovu

Koliko god bili nezainteresovani za političku situaciju i trenutna dešavanja u okolini, postoje stvari koje konstantno zaokupljuju pažnju javnosti, a vezane su upravo politiku i političke ideje. Ugroženi ljudski životi su uvek bili razlog za empatiju, a što su nam žrtve geografski bliže, to se taj osećaj pojačava i biva iskreniji.

Balkan je imao veoma burnu istoriju. Na ovim prostorima vodili su se mnogi ratovi i milioni ljudi su ginuli boreći se za različite ideje. Međutim, od pojave novih oblika ratovanja koji služi ostvarivanju upravo političkih ideja, a koji se intenzivno koristi u prethodnih nekoliko decenija, ratovanje je dobilo potupno drugi smisao. Pre malo više od petnaest godina smo imali priliku da na svojoj koži to osetimo. Nažalost, situacija se nije drastično promenila te smo svakog dana u mogućnosti da putem vesti saznamo da je izvršen neki teroristički napad u okolini.

U Makedoniji su se 9. maja u ranim jutarnjim časovima u naselju Divo (Divlje naselje) u Kumanovu začuli pucnji iz vatrenog oružja. Jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova i odbrane Makedonije su poslate na teren. Napadači su se nalazili u nekoliko kuća koje su u prethodnom periodu iznajmili od lokalnog stanovništva.

U početku u medijima nisu iznošene pojedinosti vezane za operaciju koja je bila u toku i u kojoj je iz sata u sat bilo gubitaka i na jednoj i na drugoj strani. Deo stanovništva je evakuisan, deo je sam uspeo da se izvuče pored policijskih snaga i uputio se ka granici sa Srbijom, dok je većina stanovništva bila zatvorena u svojim kućama. Saobraćaj na autoputu je bio zaustavljen na neko vreme, a telekomunikaciona mreža je bila u prekidu. Helikopteri su konstantno nadletali to područje. U početku se samo pretpostavljalo kolika je brojnost napadača, ali niko nije želeo da iznosi bilo šta u javnost.

11637933_838891389481075_1676918980_n

Trebalo bi naglasiti da je ovom napadu prethodilo “upozorenje”. Naime, 21. aprila je naoružana četrdesetočlana grupa zauzela policijsku stanicu u selu Gošnice. Prilikom tog napada pretučeni su policajci i uzeta je veće količina naoružanja. Prema navodima medija, napad je sniman kamerom, a na snimku akteri napada uzvikuju da su pripadnici OVK (Oslobodilačke vojske Kosova), da ne žele Ohridski sporazum i da ih niko neće sprečiti u sprovođenju ideje o stvaranju Velike Albanije.

U Srbiji je u vreme napada u Kumanovu bila zakazana sednica Biroa za koordinaciju službi bezbednosti. Isticalo se da su naše službe imale podatke o postojanju mogućnosti za ovakve napade i da su to prenele makedonskim kolegama. Međutim, prava reakcija makedonskih službi očigledno nije usledila.

Borba u Kumanovu trajala je tog dana do večernjih časova, ali se u par medija navodilo da su se i u toku sutrašnjeg dana čuli pucnji iz vatrenog oružja u tom naselju. Napadači su 9. maja iz kuća izašli sa belim zastavama. Prema njihovim izjavama koje su prenete u pojedinim medijima, predali su se misleći da će izbeći hapšenje makedonske policije jer su imali saznanja da se predstavnici OEBS-a nalaze u blizini. U napadu je izgubilo život 8 policajaca i 14 napadača, dok je 37 policajaca bilo ranjeno. Uhapšeno je više lica koja se nalaze na međunarodnim poternicama, a koja su poznata policijskim snagama u regionu po učestvovanju i planiranju napada na drugim prostorima. Među oružijem koje je pronađeno u posedu napadača nalazilo se i oružije koje je oduzeto policijskim snagama u toku napada u Gošnici. U napadima je uništen i automobil-bomba, koji je bio pripremljen za napad na civilne objekte i pričinjena je velika materijalna šteta.

Tela osmorice poginulih napadača preneta su nakon obdukcije na teritoriju Kosova gde su sahranjeni uz najviše vojne počasti. Sahrana je organizovana od strane veterana OVK.

Ovakvi napadi koji imaju za cilj ostvarivanje političkih ideja ugrožavaju živote ljudi. Iako se spekuliše i dalje o razlozima koji se nalaze u pozadini ovog napada, a koji se tiču sprečavanja izgradnje gasovoda preko teritorije Makedonije, opstanka makedonske elite na vlasti i stvaranja Velike Albanije, u centru pažnje ostaju žrtve ovog napada. Lica koja su poginula zasigurno će ostati u sećanju kao ljudi koji su dali život braneći svoju zemlju. Pored toga, ovo bi trebalo da izgradi svest o prisutnosti ovakvih napada i o potrebi da država zaštiti svakog pojedinca koji može postati žrtva.

Izvor fotografije: http://m.avaz.ba

[ratings]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *