Država, šta to beše?!

U državi koja nije uređena, koja nije pravna, sigurna država, ne može ništa da uspe

Poštovanje zakona, čak iako je nepravedan, bio je razlog zbog koga je Sokrat sam izvršio smrtnu kaznu, ispivši otrov iz kukute. Za Sokrata, zakon je osnova jedne države. Kasnije je njegov učenik Platon pisao o državi-utopiji, kao o idealnoj ljudskoj tvorevini u kojoj će svaki pojedinac moći da ostvari dobro kao vrhunsku vrednost. To dobro se, po Platonu, postiže kroz vrline poput mudrosti, hrabrosti i pravednosti, a koje su u bliskoj vezi sa znanjem, borbom i izvršavanjem svojih obaveza na pravi način.

Knjiga koju uvek preporučujem, a koja govori mnogo o državi, zove se „Čujte, Srbi: čuvajte se sebe“, profesora Rudolfa Arčibalda Rajsa. Čoveka koji je bio možda i najveći prijatelj srpskog naroda koga smo ikada imali, o čemu govori i njegovo delo „Šta sam video i proživeo u velikim danima“, u kome Rajs opisuje iskustva iz Prvog svetskog rata. Rajs je knjigu „Čujte, Srbi“ napisao u trenucima velikog razočaranja u srpsku državu, ali zamislio ju je kao prijateljsku opomenu. Doktor nauka iz hemije, stručnjak za forenziku, osnivač Instituta forenzičkih nauka u Lozani, u Srbiji je učestvovao u osnivanju policijske akademije i Crvenog krsta, a kasnije je proglašen za počasnog građanina Krupnja.

Rajs najpre ukazuje na vrline našeg naroda, ali vrlo brzo progovara i o manama, koje dominiraju do kraja dela. Posebno izdvaja kategorije inteligencije, političara i omladine. Rajs, koji je na svojoj koži iskusio sve vrline i mane našeg naroda, nije se zadržao samo na kritici. Naveo je i primerne ljude na koje se treba ugledati, ali je dao i konkretne predloge o načinu budućeg uređenja države.

Naime, njegovo najveće nezadovoljstvo odnosilo se na političare. Od onih u vrhu vlasti, preko onih u parlamentu, pa sve do državnih činovnika. Smatrao je da se državom mora rukovoditi kao jednim preduzećem (stav koji se u današnje vreme pogrešno objašnjava i izvrće u ono što nije), te da u skladu sa tim ona mora imati svoje direktore, članove upravnog i nadzornog odbora i sl. Zamisao je takva da je predsednik vlade zapravo generalni direktor, a resorni ministri su direktori manjih poslovnih jedinica. Uslov za njihovo imenovanje je taj da budu stručni za resor kojim će rukovoditi i da će se baviti samo tim poslom, odnosno da neće učestvovati u stranačkim političkim aktivnostima. Takođe, podrazumeva smanjenje broja resora radi uštede i okončanja trke za funkcijama i položajima.

U slučaju potrebe za boljim rukovođenjem svog resora, ministar bi mogao da traži izmenu zakona koji utiče na resor, tako što bi napravio predlog zakona i prosledio ga skupštini na usvajanje. Ovde je zamišljena još jedna velika izmena u organizovanju parlamenta. Broj članova parlamenta bi bio samo dvadeset i pet (25). Članovi parlamenta (administrativnog saveta, kako ga Rajs naziva) bi kasnije prihvatili ili ne bi prihvatili zakon i prosledili bi ga natrag ministru kako bi izvršio odgovarajuće izmene.

Rajs smatra da parlament ne treba puniti političarima kakvi su dotad bili poznati, već da u tom savetu treba da sede “najbolje glave nacije” iz svih delatnosti: seljaci, radnici, industrijalci, seoske gazde, zanatlije sa većim brojem zaposlenih, trgovci, bankari, predstavnici slobodnih profesija, ali i naučnici, umetnici i vojnici. Svaka od ovih grupa imala bi jednog predstavnika na nivou cele države, a birao bi se između vodećih predstavnika grupe na okružnom nivou. Rajs smatra da je ovaj broj predstavnika idealan, te upozorava da bi prekoračenje tog broja smanjilo šanse za istinsku demokratiju. Pominjući demokratiju, govori o njenoj zloupotrebi i izvrtanju u diktaturu partija na vlasti. Istinsku demokratiju Rajs opisuje kao slobodu svakog građanina da radi za svoju dobrobit, a da istovremeno ne šteti svojoj zajednici.

drzavaIako se ove ideje čine poznatim i formalnim, tj. ne takvim da čine suštinsku promenu, ako se uzme u obzir doba nastanka ovog dela, vidi se promućurnost autora i napredan način razmišljanja. Nažalost, ove ideje nisu primenjene ni u današnje vreme, a pravi uzrok toga se možda može naći i u načinu na koji je Arčibald Rajs preminuo. U avgustu 1929. godine, Rajsov komšija, bivši ministar Kapetanović, trebalo je da primi kolsku pošiljku preko uzanog puta koji je prolazio pored Rajsove kuće, narušavajući Arčibaldov mir i tišinu. Kada je Rajs izašao da zatraži da prestanu i da idu okolnim putem, dobio je odgovor od bivšeg ministra da gleda svoja posla, jer je ovde on taj koji je glavni. Od takvog odgovora Rajsu se slošilo i dobio je moždani udar, koji je, nažalost, bio smrtnog ishoda. Sahranjen je na Topčiderskom groblju, a po želji koju je zabeležio u svom testamentu, njegovo srce je odneto na Kajmakčalan. Spomenik Arčibaldu Rajsu nalazi se u Topčiderskom parku, nedaleko od njegove kuće.

[ratings]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *