Igor Srećković a.k.a. SickPrime – Trebalo bi da učimo jedni od drugih i da širimo svoja znanja

SickPrimeIgor Srećković koji već 6 godina stvara pod pseudonimom SickPrime trenutno važi za najboljeg beatbox-era u Srbiji. Pored toga što želi da zadrži tu titulu, ideja mu je da radi na promociji beatbox-a kao jednog od 5 elemenata hip hop kulture. O njegvom radu, iskustvu, viđenjima i mišljenju imaćete priliku da se upoznate u narednim redovima.

Da li bi mogao za početak našim čitaocima da objasniš šta je beatbox?

Beatbox je urbana vokalna perkusija. Perkusija zato što predstavlja imitaciju bubnjeva, vokalna zato što nastaje uz pomoć glasa, a urbana jer je nastala osamdesetih godina prošlog veka na ulicama Njujorka, Los Anđelesa, Čikaga i drugih velikih gradova.

Kako izgledaju tvoji počeci? Kako i kada si se prvi put upoznao sa beatbox-om?

Ja sam u početku želeo da idem putem stend ap komedije poput Pabla Franciska i Majkla Vinslova. Imitacije su mi dobro išle, ali nisam umeo da smišljam gegove i šale na račun onih koje imitiram, tako da sam odustao od te priče. Ubrzo nakon toga sam pogledao klip francuskog beatbox-era Žozea Polpoa, učesnika francuskog “Idola”. Na samom početku njegovog nastupa prepoznao sam instrumental pesme “Billy Jean” Majkla Džeksona. Nakon prvog slušanja sam još par puta ponovio gledanje snimka i prosto nisam verovao šta on zapravo izvodi. Pokušao sam da improvizujem taj instrumental, video da mi ide od ruke, a zatim tražio na internetu još neke izvođače i kopirao njihove nastupe. Kada sam uspeo da naučim neke osnovne elemente, počeo sam da razvijam neki sopstveni stil.

Kako je nastao pseudonim SickPrime?

Naravno, pseudonim ima veze sa Optimus Prime-om. Moj prvi pseudonim je bio Method Beat, iz razloga što sam fan repera Method Man-a, a nisam imao inspiraciju da sebi dam neki originalniji. Međutim, tu su se javili komentari vezani za sličnost u pseudonimima. Meni to nije toliko smetalo, koliko sama činjenica da je Method Man MC, a ja se ipak bavim beatbox-om. Kad god bih izgovorio “Method Beat” više je podsećalo na rep stranu, nego na ono čime se ja bavim. Nakon odgledanog drugog dela filma “Tranformers” shvatio sam da želim da moje stage ime podseća upravo na taj film, pa sam uzeo deo imena glavnog lika (Optimus Prime) jer je glavni među autobutima, što i ja želim da budem u ovom čime se bavim. Nakon nekog vremena, dodao sam u pseudonim reč “sick” jer želim da ono što ja radim dovedem do bolesno dobrog nivoa. Dvoumio sam se koju bi reč trebalo staviti prvu, i pošto je većina bila za kombinaciju “PrimeSick”, ja sam kontrirao sa “SickPrime”.

Kako se beatbox razvijao u svetu, a kako se danas razvija u Srbiji?

U svetu, kao što sam već rekao, beatbox postoji od osamdesetih godina. Sve je krenulo sa imenima kao što su Doug E. Fresh, Rahzel, Kenny Muhamed… Na zapadu je sve ovo jako popularno i sa razvojem, iz godine u godinu, dobija novu formu i sve veći publicitet. U Srbiji je scena dosta siromašna. Iako je postojao od davnina, ljudi su se na ovim prostorima bavili beatbox-om iz razonode. Ja imam ideju da ga kroz svoje nastupe i radove promovišem, da bi ta kulura izbila na površinu i kod nas. Čini mi se da sa mojim uspehom u radu, ljudi počinju da se motivišu i dobijaju želju da se na bilo koji način prikažu javnosti. Mislim da će se vremenom ljudi privići i na ovu granu hip hopa kao što su se privikli na prethodne. Ide teško, ali svaki trud se isplati.

Šta misliš o beatbox zajednici u Srbiji?

Iskreno govoreći, zajednica nije dovoljno ozbiljna. Potrebno je da beatbox-eri budu u kontaktu, da češće organizuju okupljanja i pokažu ljudima da postoje u Srbiji. Inače sam član “Aristokrat Muzik” lejbla čiji je osnivač Miloš Mijailović poznatiji kao Papi Jaaz, i zajedno sa celom tom ekipom radim na promociji beatbox-a. Imamo u planu dosta projekata koji su upravo posvećeni tome.

Jedan od tvoji prvih većih nastupa je bio nastup na takmičenju ,,Ja imam talenat”. Kako danas gledaš na to pojavljivanje, kakva su tvoja iskustva sa takmičenja i kako su ljudi u tom trenutku reagovali na beatbox?

Taj nastup mi je pre svega otvorio mnoga vrata po pitanju beatbox karijere. Sa jedne strane sam zadovoljan tim nastupom, dok sa druge strane smatram da je mogao da izgleda dosta bolje. Moj otac je imao dosta sugestija u toku mojih priprema i smatrao je da bi trebalo poraditi više na šouu i senzaciji. Kod nas uvek bolje prolazi šou. Što se tiče iskustva, bilo je fenomenalno. Upoznao sam dosta ljudi, bilo je jako zanimljivo jer smo konstantno bili zauzeti. Mislim da bi kroz tako nešto trebalo da prođe svaka osoba koja neguje neki talenat.

Nakon tvog nastupa pojavilo se dosta mladih koji su na tom takmičenju prezentovali svoje beatbox umeće. Da li misliš da si svojim pojavljivanjem uticao na njih?

Upravo tako. Mislim da sam uticao na neke, mada smatram da ima još ljudi koji i dalje čekaju motivaciju i vetar u leđa kako bi se pokrenuli. Zato i želim da radim na tome da nas bude sve više.

Kakva su tvoja iskustva sa live nastupa kao što je bio nastup u Šoping centru “Ušće” sa sastavom ,”Glas Ne Žice”? Kako se boriš sa tremom?

Ljudi uglavnom na beatbox reaguju pozitivno jer je to nešto što nisu imali prilike da čuju uživo. S druge strane ima ljudi koji uopšte ne razumeju šta ja to radim na sceni. Zato je najbolji način za promociju beatbox-a upravo saradnja sa nekim bendovima, kao što su “Glas Ne Žice”. Na tom nastupu su ljudi bili oduševljeni našim aranžmanom. Što se tiče treme i osećaja, dešavalo mi se da na nastup izađem bez treme, a nastup bude nula. Publika može dobro da odreaguje na to, ali oni često ne čuju moje greške. Dobro je osećati dozu treme jer to znači da želiš da se stvarno potrudiš i daš sve od sebe. Zato nikad ne ulazim u nastup samouveren. Inače, svaki put se osećam kao kralj tokom nastupa dok osećam taj feedback publike.

Kakav je balans tvog užitka u toku nastupa i užitka publike koji možeš da osetiš tokom nastupa?

Ja već imam tu privilegiju da nastupam pred ljudima. Važnije je da ih pokrenem. U Kruševcu sam po prvi put doživeo da ljudi igraju u toku mog nastupa. Bitno mi je da se publika dobro provodi i da oseća energiju koju ja osećam.

sickprime2

Pobedio si na “Grill 2 Thrill beatbox battle-u”. Kakvo je to iskustvo biti učesnik jednog battle-a i kakav je osećaj biti najbolji u Srbiji?

Atmosfera je bila odlična, svi su nekako isčekivali battle. Bilo je dosta novajlija, što mi se svidelo, i jako su se dobro pokazali. Imao sam veliku tremu jer nisam želeo da prođem loše kao prošle godine. Jako sam zadovoljan odzivom takmičara i publike koja je bila tu da nas podrži. Mislim da će sledeće godine biti još bolje, da će biti još više takmičara i publike. A osećaj je fenomelnalan, jer ovakav plasman opravdava moju nameru i želju, da budem najbolji u Srbiji.

Koliko često i koliko dugo vežbaš?

Sve zavisi od slobodnog vremena. Kada vežbam to traje između pola sata i sat i po vremena. Posle toga već počinjem da osećam zamor. Uvek gledam da povećam interval vežbanja, jer iako se bavim već 6 godina ovim smatram da bi trebalo dosta stvari da usavršim. Imam želju i radim na tome da držim ritam sa svetski poznatim izvođačima.

Koliko je fizički teško beatbox-ovati?

U početku, jako teško. Treba razvijati tehniku disanja jer kroz različite zvukove izbacuješ i udišeš vazduh. Sve to treba ukombinovati tako da bude u ritmu i da publika ne čuje te zastoje prilikom disanja. Zato treba mnogo pažnje posvetiti ovom elementu u beatbox-u.

Koju vrstu muzike najčešće obrađuješ i koja je najteža za obradu?

Pratim šta ljudi slušaju po Facebook-u i tu muziku i obrađujem. To je uglavnom elektronska muzika, dabstep, haus i rep. Želim i da proširim svoj repertoar i da posvetim vreme džezu. Mislim da je to jako opuštajuća muzika i pogodna za izvođenje različitih remiksa. Što se tiče težine, najteže je obrađivati elektronsku muziku i dabstep. “Throat bass” šteti grlu ako se neoprezno koristi i tokom nastupa možeš izgubiti glas. Takođe, i ritmovi u džezu su dosta drugačiji i samim tim zahtevniji.

Da li je moguće živeti od beatbox-a?

Ovde ne. To je slabo razvijena grana hip hopa. Smatram da i od ostalih grana hip hop kulture nije moguće živeti kod nas. Iako je Srbija zemlja u kojoj najbolje uspeva pevanje, čak i ostvareni estradni umetnici ovde moraju konstantno da stvaraju novitete. Takođe, mislim da oni ne žive toliko dobro koliko mi kao publika to mislimo. S druge strane, u inostranstvu, ljudi lakše i brže prihvataju novitete. Moj omiljeni beatbox-er Reeps One konstantno putuje po svetu, crta, nastupa, i jako je aktivan, ali nisam siguran koliko se taj rad materijalno isplati na kraju. Ja ću beatbox uvek smatrati hobijem i trudiću se da u životu pronađem posao koji će se sastojati od onoga što stvarno volim da radim.

Koju bi poruku poslao mladim ljudima koji vole hip hop kulturu i koji se na bilo koji način pronalaze u njoj?

Najbitnije je da rade to što vole i da to rade zato što vole, a ne iz razloga što je to nekome kul. Iako se kod svakoga javlja momenat lomljenja da li bi trebalo nastaviti istim putem ili ne, trebalo bi nastaviti jer si do tog trenutka prešao veliki put u želji da se ostvariš.

Na samom kraju, Igor je istakao da i u ovom poslu koji obožava postoje stvari koje mu smetaju.

Nekoliko puta mi se desilo da izvodim tuđ beat i trpim prozivke upravo zbog toga. Ja beatbox ne smatram striktno muzikom, već jednim njenim elementom. Gledajući evropsku beatbox scenu primetio sam da izvođači uče jedni od drugih, koriste tuđe paterne izvodeći ih na svoj način. To je zapravo isto što i obrada neke poznate pesme koja je kvalitetna. Zapravo, smatram da bi upravo tako trebalo da učimo jedni od drugih i da širimo svoja znanja.

Izvor fotografije: Lična arhiva

[ratings]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *